Dostupni linkovi

Sever Kosova će biti kamen spoticanja u pregovorima


Lenard Cohen
Lenard Cohen, profesor međunarodnih odnosa na Simon Fraser University, Vancouver, u intevjuu za RSE kaže, uz ostalo, da će razgovori Beograda i Prištine ići veoma sporo, te da podela Kosova nije “u kartama”.

RSE: Kosovo je dobilo novu koalicionu vladu. Kakvu budućnost vidite pred njom, u svetlu ozbiljnih pritužbi zbog izbornih neregularnosti, kao i navoda u Martijevom izveštaju, koji sežu sve do premijera Hašima Tačija?

Cohen:
Mislim da je gospodin Tači izgubio dosta legitimiteta, verovatno više on lično nego Kosovo, kako zbog izbornih neregularnosti, tako i zbog Martijevog izveštaja. On očigledno više ne uživa onu reputaciju koju je imao godinu dana pre izbora i izveštaja Saveta Evrope. To će mu umnogome otežavati predstavljanje Kosova napolju, ali će mu posao učiniti težim i na domaćoj političkoj sceni. Gospodin Pacoli, koji će biti predsednik Kosova, i njegova mala stranka Alijansa nezavisno Kosovo, ušli su u koaliciju i to Tačiju može u izvesnoj meri pomoći jer novi predsednik ima kontakte po svetu – ekonomske, političke, čak i obaveštajne – ali Tači će definitivno imati više problema nego što je imao ranije. To će u izvesnoj meri baciti i senku i na razgovore Kosova i Srbije koji će početi u martu.

RSE: Samostalna liberalna partija je takođe u kosovskoj Vladi, dobila je i tri ministarstva. Ova stranka se oglušila o stav vlade u Beogradu da srpske partije ne treba da učestvuju na kosovskim izborima. Smatrate li da se njena odluka da bojkotuje stav Srbije pokazala mudrom?

Cohen: Srbi južno od Ibra svakako imaju svoje sopstvene poglede na to šta treba da rade, odnosno, šta će unaprediti njihove interese na Kosovu. Zato je apsolutno legitimno da u takvom pluralnom miljeu srpske kosovske zajednice svaka partija odluči u kom pravcu će ići, bez obzira na odluke drugih. Dakle, u tom smislu ne vidim da je ovo problem. Razume se, liberali su u izvesnoj meri pomogli Tačiju da formira vladu.

RSE: Dijalog između Beograda i Prištine treba da počne u martu. Šta očekujete od tih razgovora?

Cohen: Verujem da će taj proces ići vrlo sporo. Razgovori su bili odloženi zbog izbora na Kosovu, ali čekaju nas izbori sledeće godine i u Srbiji, a izborna sezona počeće već na jesen, što ne ostavlja mnogo šansi za postizanje bitnijih pomaka u tim razgovorima. Naravno, neka praktična pitanja, poput priznavanja saobraćajnih
Kosovska vlada će morati ozbiljno da razmisli o novoj paradigmi odnosa sa Srbima na severu Kosova. To će, razume se, veoma otežati dijalog i ja ne očekujem da će se to ove godine rešiti.
tablica i tome slično – biće lakši deo posla, ali najvažnija tema i jedini pravi problem ostaje pitanje statusa severa Kosova. To će biti glavni kamen spoticanja i istinski izazov tih razgovora, što će se videti čim se reši set praktičnih pitanja. Kosovska vlada će morati ozbiljno da razmisli o novoj paradigmi odnosa sa Srbima na severu Kosova. To će, razume se, veoma otežati dijalog i ja ne očekujem da će se to ove godine rešiti.

RSE: Priština insistira na dijalogu samo o praktičnim pitanjima, a Beograd, s druge strane, često pominje “istorijsko pomirenje između Srba i Albanaca”. Da li je ova semantika zapravo smokvin list za podelu Kosova?

Cohen: Mislim da u Beogradu svakako postoje snage koje su još zainteresovane za podelu Kosova. Međutim, ta opcija za međunarodnu zajednicu ne dolazi u obzir i ako te snage počnu da pritiskaju vladu u tom smeru – može opet doći do zastoja. Za sada, međutim, nema takvih signala. Dakle, podela Kosova nije “u kartama”. Mislim, međutim, da će, iako verovatno ne ove godine, obe strane na kraju shvatiti i prihvatiti da mora da se uspostavi nova situacija na severu Kosova, nov kvalitet autonomnog rešenja koji će nuditi više nego što je predvideo Ahtisarijev plan.

RSE: Mislite li da će kosovska Vlada biti otvorena za takvu soluciju?

Cohen:
Ne verujem da je spremna sada, ali mislim da će morati da pokaže spremnost da delaje u tom pravcu ukoliko želi da Kosovo postane održiva i široko priznata i prihvaćena država. Trenutno imamo Evropsku uniju i NATO na Kosovu, ali nećemo imati Kosovo u Evropskoj uniji i NATO-u sve dok Vlada ne prihvati da mora da prizna punu autonomiju za Srbe na severu.

RSE: Ali, zar mislite da Beograd želi takvo rešenje više nego da otcepi i pripoji sever Kosova?

Cohen: Mislim da Beograd želi takvu soluciju u kojoj bi Srbi iz Kosovske Mitrovice imali bliske veze sa Srbijom, dok su u najširem smislu deo nove države. Ne bih, doduše, rekao da Beograd takvo rešenje vidi kao idealno, ali u situaciji u kojoj se nalazi, nakon rata 1999. i proglašenja nezavisnosti Kosova 2008.
Verujem da se u vladi shvata da podela neće biti na stolu: to bi otvorilo pitanje odnosa sa međunarodnom zajednicom koja se tome duboko protivi; otvorilo bi i pitanje Bosne, odnosno, RS. Bilo bi to, dakle, otvaranje Pandorine kutije.
demokratska vlada u Beogradu mora da se suoči sa realnošću.

RSE: Dakle,ne verujete da Beograd želi sever Kosova u zamenu za priznanje Kosova?

Cohen: Mislim da ima onih u vlasti koji bi takvo rešenje preferirali kao idealno, ali takođe sam siguran da ima više onih koji raspolažu dovoljnom dozom smisla za realpolitku, koji su, dakle, u stanju da procene šta je realno postići. Drugim rečima, verujem da se u vladi shvata da podela neće biti na stolu i to iz već svima dobro poznatih razloga: to bi otvorilo pitanje odnosa sa međunarodnom zajednicom koja se tome duboko protivi; otvorilo bi i pitanje Bosne, odnosno, Republike Srpske. Bilo bi to, dakle, otvaranje Pandorine kutije koju niko ne želi da otvori.

Mladić će biti ozbiljna prepreka


RSE: Nakon odluke Međunarodnog suda pravde o legalnosti kosovske deklaracije nezavisnosti, sa svih strana se predviđalo da će uslediti lavina priznanja Kosova. To se, međutim, nije dogodilo. Prištinu je do sada priznalo samo 75 vlada. Zašto?

Cohen: Mislim da su mnoge države uverene da manjinska i autonomna prava na Kosovu nisu rešena na zadovoljavajući način, tako da Kosovo percipiraju kao ambivalentnu zemlju koja još nije potpuno prihvatila taj najvažniji stub demokratije – zaštitu manjina. Dakle, te države pre priznanja žele da se uvere u puno poštovanje prava manjina na Kosovu. Ne mogu se, međutim, razlozi svih država koje nisu priznale Kosovo svesti samo na ovaj. Razume se, postoji i pet zemalja Evropske unije koje ne priznaju Kosovo zato što imaju sopstvene probeme vezane za autonomiju, a postoje i druge zemlje koje nisu priznale Kosovo jer su prijatelji Srbije.

RSE: Dotaknimo se još jednom Martijevog izveštaja. i Evropska unija i druge važne zapadne prestonice tvrde da izveštaj Saveta Evrope veoma ozbiljno shvataju, ali ništa se ne prevodi u konkretan posao. EULEX poziva Martija da priloži dokaze, on odgovara da to neće učiniti sve dok pravna misija EU ne uspostavi kredibilan program zaštite svedoka. istovremeno su jedan francuski portal i drugi mediji objavili tajne dokumente UNMiK-a u kojima su svedoci opisivali navodno počinjene zločine, koji se umnogome poklapaju sa opisima iz Martijevog izveštaja. UNMIiK tvrdi da je još 2008. godine predao tu dokumentaciju EULEX-u. Zašto onda EULEX traži od Martija ono što već ima ili dobrim delom ima? Kako sve ovo da se razume?

Policajci EU, u okviru EULEX misije na Kosovu
Cohen: Pa, očigledno postoji nespremnost EULEX-a, odnosno, Evropske unije, da izađu sa konačnim zakjučcima ili da u potpunosti podrže Martijev izveštaj sve dok ne dobiju snažno dokumentovana svedočanstva. Ali, verovatno je tačno i da su oni bili u posedu dela dokumentacije još pre pojave Martijevog izveštaja, već 2008., u vreme pojave memoara Carle del Ponte. Dakle, svi se prema ovome odnose istovremeno i ozbiljno i na politički način. Međutim, upravo ozbiljnost ovih optužbi nalaže da se zauzme neishitren i mudar pristup i da se prikupe nužni dokazi. i sam Marti priznaje da dokazi moraju da sačekaju uspostavljanje sigurnijeg programa zaštite svedoka. Uostalom, i drugi izveštaj usvojen u Savetu Evrope pokazuje koliko je teško da ljudi istupe da svedoče ako nisu sigurni da su potpuno zaštićeni. Međutim, i ako ovaj proces bude išao brže i ukoliko se bude otezao - u oba slučaja nad vladom u Prištini i nad gospodinom Tačijem visiće politička senka. U tom smislu, u interesu je svima da istraga počne i to će se na kraju i dogoditi.

RSE: Ko bi po vašem mišljenju trebalo da otvori tu istragu?

Cohen: Verovatno neko telo Ujedinjenih nacija treba da je vodi. EULEX je preblizu političkoj sceni u Prištini, a i veoma mukotrpno je, uz mnoge teškoće, počeo svoju misiju. Osim toga, nema ni mandat da istružuje u susednoj Albaniji. Dakle, mislim da to mora biti viši nivo i mislim da će se Srbija pritiskati u Njujorku da izdejstvuje istragu Ujedinjenih nacija koja neće biti ograničena samo na teritoriju Kosova.

RSE: Glavni tužilac Haškog tribunala Serge Brammertz upravo je završio posetu Beogradu. On insistira na tvrdnji da je Mladić u Srbiji i upire prstom na bezbednosne službe zbog neefikasnog gonjenja glavnog haškog oputženika. šta je po vašem mišljenju razlog što Srbija ne uspeva da uhapsi Mladića, bar u poslednje dve i po godine?

Cohen: Svakako je razložno što su obaveštajne i bezbednosne službe
Mislim da će se Srbija pritiskati u Njujorku da izdejstvuje istragu Ujedinjenih nacija o navodima iz Martijevog izveštaja koja neće biti ograničena samo na teritoriju Kosova.
prva adresa na koju se ukazuje kad su u pitanju odbegli haški optuženici jer su one pre svih drugih institucija dužne da ih lociraju i uhapse. Ali, isto tako je poznato da je Mladić uživao veliku podršku u srpskom narodu i da je razvio mrežu kontakata sa onim segmentom srpskog društva i politike koji nije podržavao strano mešanje i ideju međunarodne pravde. Imajući to u vidu, ne iznenađuje da on tako dugo uspeva da izbegne suočavanje sa pravdom.

RSE: Verujete li da je on u Srbiji?

Cohen:
Ja nemam više informacija o tome od bilo koga drugog, ali pretpostavljam da jeste zato što je njegova mreža u Srbiji najbolje organizovana. Ona mu omogućuje uspešnije skrivanje, verovatno mnogo uspešnije nego što bi bilo u Republici Srpskoj u Bosni.

RSE: Mladić je evropski uslov postavljen pred Srbiju i taj uslov je na snazi već dugi niz godina. Koliko dugo još on Beogradu može biti omča oko vrata? šta ako ga ne uhvate i narednih deset godina?

Cohen:
Mislim da će Mladić i u doglednoj budućnosti biti uslov Srbiji, u narednih pet godina - zasigurno. Evropska unija, a posebno neke države, poput Holandije, definitivno su rešene da Srbiji ne dozvole sledeće korake ka evropskom klubu dok taj uslov ne ispuni. Dakle, Mladić će Srbiji biti ozbiljna prepreka, baš kao što je Gotovina bio Hrvatskoj 2004. i 2005. godine. Poređenja i perspektive radi, predsednik Hrvatske je u intervjuu pre par dana rekao da je uslovljavanje, “štap i šargarepa pristup” bilo vrlo neprijatno, ali je istovremeno istakao da se Hrvatska verovatno ne bi tako ozbiljno uhvatila u koštac sa visokom korupcijom i temama ratnih zločina da je Evropska unija nije uslovljavala.

RSE: Bosna i Hercegovina je “proslavila”, odnosno, proslavila – kako se odakle percipira - petnaestu godišnjicu Dejtona. Ne čini se da je danas iznutra mnogo cementiranija nego pre petnaest godina. Sjedinjene Države i Evropska unija, stiče se utisak, kao da ne znaju šta da rade sa Bosnom, u Bosni i oko Bosne. Gde je Bosna i Hercegovina danas i kuda, po vašem mišljenju, ide?

Cohen:
Bosna je, tačno je to – nažalost, još uvek veoma segmentirana država. Ona pati od paralize na vrhu svoje strukture zbog razlika između njenih komponenti. Proces izlaska iz tog stanja svakako će potrajati. Moguće je da se stvari i ne
Verujem da Boris Tadić vrši mnogo više pritiska na Dodika nego što se na površini vidi kako bi postao politički popustljiviji i prilagodljiviji dok istovremeno štiti interese srpskog entiteta.
će bitnije pomeriti u pravcu višeg stepena integracije i kohezije sve dok sa scene ne odu političari koji nose bagaž prošlosti. ima, međutim, i nekih pozitivnih tendencija. Jedna od njih se, sasvim sigurno, može prepozati u pomirljivijem diskursu koji je doneo gospodin Bakir Izetbegović u odnosu na raniji gromko optužujući ton Harisa Silajdžića. Dakle, to je pozitivna promena, ali smatram da će se stvari u Bosni kretati bitnije napred samo kao posledica transformacije sistema vrednosti političara. Treba, međutim, vremena da se formiraju lideri tipa gospodina Josipovića i gospodina Tadića i alijansa takvih političara posvećenih demokratizaciji i pomirenju u regionu. To se, uz podršku međunarodne zajednice, ali ne kao posledica njenog diktata, mora dogoditi i u Bosni i Hercegovini.

RSE: Smatrate li da bi gospodin Tadić trebalo da bude malo tvrđi prema gospodinu Dodiku?

Cohen: Ja verujem da on vrši mnogo više pritiska na Dodika nego što se na površini vidi kako bi postao politički popustljiviji i prilagodljiviji dok istovremeno štiti interese srpskog entiteta. Mi, razume se, veoma malo znamo šta se događa iza zatvorenih vrata njegovih sastanaka sa Dodikom, ali mora se uzeti u obzir da gospodin Tadić, kao, uostalom, i njegove kolege u regionu, žive u stvarnom svetu. On mora voditi računa i o građanima svoje zemlje, koji, uprkos tome što nemaju jednake stavove prema sunarodnicima u Bosni, ne žele da pokidaju veze sa njima, što je sasvim prirodno. Dakle, predsednik Tadić ne može uvek svoje političke stavove javnosti saopštavati u tako gromkom, tako drečavom tonu.

Pogledajte komentare (6)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG