Glavna poteškoća na koju će naići, po mom mišljenju, jeste verovatnoća da će doći u konflikt sa regionalnom vladama, posebno sa vladama Kosova i Albanije, smatra Dr Eric Gordy, profesor u Centru za studije jugoistočne Evrope, University College, London.
Gordy: Meni se čini da ni posle usvajanja rezolucije nema odgovora na pitanje koje i čije pravosuđe treba da vodi istragu. Nejasno je da li treba da je otvori pravosuđe Albanije, Kosova, neke druge zemlje u regionu ili, pak, Evropski sud za ljudska prava. Dakle, to je još uvek pod znakom pitanja. A što se tiče Martyjevog izveštaja, još uvek se nameće utisak da on ne ide mnogo dalje od onoga što su lokalni mediji već ranije objavljivali. Dakle, nejasno je šta novo taj izveštaj donosi, osim što navode o zločinima ne vezuje samo za zločine nad ratnim zarobljenicima i političkim oponentima nego ih vidi kao deo šire operacije. Dakle, usvajanje rezolucije svakako znači da je Parlamentarna skupština Saveta Evrope zauzela stav o Martyjevom izveštaju, ali teško je činjenicu zauzimanje stava videti kao početak istrage.
Gordy: Da, smatram da je to dobra ideja. Uostalom, u nekim zemljama takvu praksu istrage koja je obuhvatala i ljude iz vlasti već smo imali. Tužilac i istražitelji moraju biti nezavisni jer ako nisu mnogo je veća verovatnoća da će istraga trpeti opstrukciju i da im neće biti dozvoljeno da sondiraju sve lokacije koje treba da budu ispitane. Dakle, apsolutno je nužno da tužioci i istražitelji budu nezavisni. U tom smislu čak ni Martyjeva pozicija taj zahtev ne zadovoljava u potpunosti. Bolje je bilo da je sve to radio pravni ekspert koji nije imao veze sa bilo kojom političkom istitucijom ili organizacijom.
Što se tiče zaštite svedoka, ako uzmemo primere suđenja pred Haškim tribunalom, videćemo da su postojali veliki problemi pritisaka i uticaja na svedoke – i u procesu Miloševiću, i u procesu Haradinaju i drugim suđenjima. To je zaista ogroman problem o kojem su pisale čak i neke sudije, Patricia Wolf, na primer. Sve dok svedoci ne budu mogli da budu adekvatno zaštićeni, neće biti ni pristupa dokazima. S druge strane, ako izmestite svedoke iz njihovog regiona, to bi moglo zvučati kao ekstremno rešenje. Uz to, može predstavljati i opstrukciju istrage jer svedoci treba istražiteljima da mapiraju mesta koja treba da se istraže. A nije najbolje rešenje da to čine kroz sećanje. Dakle, zaštita svedoka je veoma složen problem i kad su u pitanju ratni i kad je reč o zločinima organizovanog kriminala. To je opšti problem u čitavom regionu.
Gordy: Mislim da će EULEX biti suočen sa mnogo problema u istrazi. Glavna poteškoća na koju će naići, po mom mišljenju, jeste verovatnoća da će doći u konflikt sa regionalnom vladama, posebno sa vladama Kosova i Albanije. Problem se može uporediti sa primerom konfrontacije između vlasti u Ruandi i Međunarodnog krivičnog tribunala za tu zemlju koji je imao sedište u Tanzaniji. Kad je vlada u Ruandi počela javno da izražava nezadovoljstvo radom Tribunala u Aruši, jednostavno je sa njim prestala da sarđuje. Međunarodni krivični sud tako nije mogao da dođe do svedoka, jer je Ruanda odbila da mu ih stavi na raspolaganje.
Može se lako otvoriti prostor za nepomirljiviju politiku
Hashim Thaci nakon konferencije za novinare na kojoj je porekao navode iz Martijevog izveštaja, 16. decembar 2010.
Gordy: Mislim da je kredibilitet Thacija svim ovim degradiran. Moguće je da je on još uvek dovoljno snažan da formira vladu, ali druge vlade neće baš rado tim kabinetom komunicirati. Od 1999. godine politika na Kosovu okreće se oko istog kruga ljudi, a oni su svoj legitimitet crpli iz prethodnog oružanog konflikta. Uz to, Kosovo je u demokratskom smislu veoma mlado društvo i rekao bih da je sada mnogo onih koji čekaju momenat kada će se generacija veterana povući sa političke scene i time otvoriti alternativne mogućnosti političkog života. Problem je, razume se, u tome što se ne može očekivati da ta generacija veterana sa vlasti ode dobrovoljno.
Gordy: Tu ima veoma malo novih stvari, sve je to uglavnom bilo i do sada poznato. Mislim da tu nije glavno pitanje šta smo otkrili u tim dokumentima nego zašto su baš sada objavljeni. Ja bih rekao da to ukazuje na degradiranu Thacijevu reputaciju, odnosno, spremnost nekih njegovih dosadašnjih partnera da tu činjenicu prihvate i podstaknu ga da se povuče.
Gordy: Na to pitanje uopšte nije lako odgovoriti. Ako me pitate kako bih želeo da utiče na dijalog, rekao bih da bi bilo dobro da se iskoristi za istinski uvid da je svim zemljama regiona zajednički interes hvatanje u koštac sa problemima organizovanog kriminala, trafikinga i unapređivanje bezbednosti svojih građana. To su, dakle, zajednički problemi koji samo saradnjom i objedinjenim naporima mogu da se rešavaju. Ali, ako želite da predvidim kako će se sve ovo odraziti na predstojeći srpsko-albanski dijalog, rekao bih da se u takvoj atmosferi može lako otvoriti prostor za neke nepomirljivije politike. Pre svega zato što bi ona mogla biti okidač da neke grupacije na Kosovu, koje su i inače nezadovoljne politikom Evrope, još snažnije osete da nema mnogo pozitivnog što se od Evrope može očekivati.
Gordy: Slušajući izjave srpskog ministra inostranih poslova, rekao bih da se to već događa. Iako ne iznenađuje to što ministar sebi upisuje političku poene prikazujući Kosovo u mnogo lošijem svetlu, razočaravajuće je to što novonastalu situaciju ne koristi na način koji bi značio napredak za njegovu zemlju.
RSE: Posle usvajanja izveštaja Dicka Martyja u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, očekujete li otvaranje istrage?
Gordy: Meni se čini da ni posle usvajanja rezolucije nema odgovora na pitanje koje i čije pravosuđe treba da vodi istragu. Nejasno je da li treba da je otvori pravosuđe Albanije, Kosova, neke druge zemlje u regionu ili, pak, Evropski sud za ljudska prava. Dakle, to je još uvek pod znakom pitanja. A što se tiče Martyjevog izveštaja, još uvek se nameće utisak da on ne ide mnogo dalje od onoga što su lokalni mediji već ranije objavljivali. Dakle, nejasno je šta novo taj izveštaj donosi, osim što navode o zločinima ne vezuje samo za zločine nad ratnim zarobljenicima i političkim oponentima nego ih vidi kao deo šire operacije. Dakle, usvajanje rezolucije svakako znači da je Parlamentarna skupština Saveta Evrope zauzela stav o Martyjevom izveštaju, ali teško je činjenicu zauzimanje stava videti kao početak istrage.
Meni se čini da ni posle usvajanja rezolucije nema odgovora na pitanje koje i čije pravosuđe treba da vodi istragu.
RSE: Human Rights Watch je predložio da Evropska unija imenuje specijalnog, nezavisnog, tužioca, sa iskustvom u istrazi kompleksnih zločina, koji ne bi bio iz redova EULEX-a. Takođe je sugerisao da se istraga i svedoci izmeste sa prostora Balkana. Smatrate li da bi, ako se otvori, ovo bio pravi pristup istrazi?
Gordy: Da, smatram da je to dobra ideja. Uostalom, u nekim zemljama takvu praksu istrage koja je obuhvatala i ljude iz vlasti već smo imali. Tužilac i istražitelji moraju biti nezavisni jer ako nisu mnogo je veća verovatnoća da će istraga trpeti opstrukciju i da im neće biti dozvoljeno da sondiraju sve lokacije koje treba da budu ispitane. Dakle, apsolutno je nužno da tužioci i istražitelji budu nezavisni. U tom smislu čak ni Martyjeva pozicija taj zahtev ne zadovoljava u potpunosti. Bolje je bilo da je sve to radio pravni ekspert koji nije imao veze sa bilo kojom političkom istitucijom ili organizacijom.
Što se tiče zaštite svedoka, ako uzmemo primere suđenja pred Haškim tribunalom, videćemo da su postojali veliki problemi pritisaka i uticaja na svedoke – i u procesu Miloševiću, i u procesu Haradinaju i drugim suđenjima. To je zaista ogroman problem o kojem su pisale čak i neke sudije, Patricia Wolf, na primer. Sve dok svedoci ne budu mogli da budu adekvatno zaštićeni, neće biti ni pristupa dokazima. S druge strane, ako izmestite svedoke iz njihovog regiona, to bi moglo zvučati kao ekstremno rešenje. Uz to, može predstavljati i opstrukciju istrage jer svedoci treba istražiteljima da mapiraju mesta koja treba da se istraže. A nije najbolje rešenje da to čine kroz sećanje. Dakle, zaštita svedoka je veoma složen problem i kad su u pitanju ratni i kad je reč o zločinima organizovanog kriminala. To je opšti problem u čitavom regionu.
RSE: Smatrate li da će EULEX biti u stanju da vrši istragu navoda iz Martijevog izveštaja, budući da je smešten na Kosovu, a da su i svedoci tamo?
Gordy: Mislim da će EULEX biti suočen sa mnogo problema u istrazi. Glavna poteškoća na koju će naići, po mom mišljenju, jeste verovatnoća da će doći u konflikt sa regionalnom vladama, posebno sa vladama Kosova i Albanije. Problem se može uporediti sa primerom konfrontacije između vlasti u Ruandi i Međunarodnog krivičnog tribunala za tu zemlju koji je imao sedište u Tanzaniji. Kad je vlada u Ruandi počela javno da izražava nezadovoljstvo radom Tribunala u Aruši, jednostavno je sa njim prestala da sarđuje. Međunarodni krivični sud tako nije mogao da dođe do svedoka, jer je Ruanda odbila da mu ih stavi na raspolaganje.
Može se lako otvoriti prostor za nepomirljiviju politiku
RSE: Kako biste opisali sadašnji položaj kosovskog lidera Hashima Thacija?
Gordy: Mislim da je kredibilitet Thacija svim ovim degradiran. Moguće je da je on još uvek dovoljno snažan da formira vladu, ali druge vlade neće baš rado tim kabinetom komunicirati. Od 1999. godine politika na Kosovu okreće se oko istog kruga ljudi, a oni su svoj legitimitet crpli iz prethodnog oružanog konflikta. Uz to, Kosovo je u demokratskom smislu veoma mlado društvo i rekao bih da je sada mnogo onih koji čekaju momenat kada će se generacija veterana povući sa političke scene i time otvoriti alternativne mogućnosti političkog života. Problem je, razume se, u tome što se ne može očekivati da ta generacija veterana sa vlasti ode dobrovoljno.
RSE: Šta mislite o tajnim informacijama o gospodinu Hashimu Thaciju koje su iz NATO saveza procurile u britanski The Guardian?
Gordy: Tu ima veoma malo novih stvari, sve je to uglavnom bilo i do sada poznato. Mislim da tu nije glavno pitanje šta smo otkrili u tim dokumentima nego zašto su baš sada objavljeni. Ja bih rekao da to ukazuje na degradiranu Thacijevu reputaciju, odnosno, spremnost nekih njegovih dosadašnjih partnera da tu činjenicu prihvate i podstaknu ga da se povuče.
RSE: Kako situacija nastala nakon usvajanja Martyjevog izveštaja može uticati na predstojeći srpsko-albanski dijalog?
Gordy: Na to pitanje uopšte nije lako odgovoriti. Ako me pitate kako bih želeo da utiče na dijalog, rekao bih da bi bilo dobro da se iskoristi za istinski uvid da je svim zemljama regiona zajednički interes hvatanje u koštac sa problemima organizovanog kriminala, trafikinga i unapređivanje bezbednosti svojih građana. To su, dakle, zajednički problemi koji samo saradnjom i objedinjenim naporima mogu da se rešavaju. Ali, ako želite da predvidim kako će se sve ovo odraziti na predstojeći srpsko-albanski dijalog, rekao bih da se u takvoj atmosferi može lako otvoriti prostor za neke nepomirljivije politike. Pre svega zato što bi ona mogla biti okidač da neke grupacije na Kosovu, koje su i inače nezadovoljne politikom Evrope, još snažnije osete da nema mnogo pozitivnog što se od Evrope može očekivati.
RSE: Očekujete li da će i srpska strana do početka dijaloga nastojati da što više ispolitizuje Martyjev izveštaj?
Gordy: Slušajući izjave srpskog ministra inostranih poslova, rekao bih da se to već događa. Iako ne iznenađuje to što ministar sebi upisuje političku poene prikazujući Kosovo u mnogo lošijem svetlu, razočaravajuće je to što novonastalu situaciju ne koristi na način koji bi značio napredak za njegovu zemlju.
