Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Serwer: Potrebni dramatični koraci SAD i EU na Balkanu


Daniel Serwer, arhiv
Daniel Serwer iz vašingtonskog instituta za mir u junskoj analizi 'Nova vrsta balkanske drame' upozorio je da će se Balkan suočiti sa novim nevoljama na Kosovu i u BiH, ukoliko SAD i EU ne preduzmu dramatične korake da ih vrate na put koji vodi članstvu u Evropskoj uniji.

Kad su u pitanju odnosi između Srbije i Kosova, američki analitičar je ponudio diplomatsku inicijativu koji je mnogima zazvučala šokantno: predložio je da predsednik Kosova Fatmir Sejdiu uputi kurtoazan poziv predsedniku Srbije Borisu Tadiću da poseti Prištinu, nakon čega bi mogli da se otvore razgovori o tome kako Priština i Beograd da odgovore na zahtev Evropske unije o uspostavljanju dobrosusedskih odnosa.

Na pitanje Radija Slobodna Evropa da li smatra da je doista sazrelo vreme za jedan takav susret, Serwer je odgovorio:

“Pa, ne znam – odluka o tome da li je vreme sazrelo ili nije sazrelo je na gospodinu Sejdiuu i gospodinu Tadiću. Ali, s obzirom da predsednik Tadić voli s vremena na vreme da ode na Kosovo kako bi se obratio tamošnjim Srbima – što je po meni u redu - smatram da bi bilo razumno da ode i u Prištinu i sretne se sa predsednikom Sejdiuom. Tu čak ne bi ni bio nužan protokol, odnosno, nazivi država i druge formalnosti, s obzirom da bi se radilo o kurtoaznom pozivu. Mislim da bi to bio dobar način da se započnu razgovori između Prištine i Beograda. Veoma je teško otvoriti razgovore o tehničkim pitanjima, a da se pre toga ne probije led između dve prestonice. Predsednik Tadić bi, ako želi, kod kuće mogao da objasni da se sa Sejdiuom sreće kao sa predsednikom srpske autonomne pokrajine Kosovo, dok bi Albanci Tadićevu posetu mogli da predstave kao indirektno priznanje nezavisnosti Prištine od strane Beograda jer u posetu Kosovu dolazi predsednik Srbije. Pošto sa izvesnom dozom spina i ambivalencije svi još uvek moramo da živimo, ne vidim zašto to ne bi mogli i gospoda Sejdiu i Tadić”
, ocenjuje Serwer.
Stalno slušam sagovornike iz Beograda koji kažu: mi znamo da su priznanja Kosova ireverzibilna, da se neće poništiti - čuo sam to nedavno u svom institutu i od predstavnika Ambasade Srbije u Americi. U tom smislu smatram da je došlo vreme da se prizna da ta činjenica postoji i da se neće promeniti.


Upitan ne misli li da bi i jedan i drugi predsednik tako sebi politički samo slomili vrat, sagovornik Radija Slobodna Evropa kaže:

“Da, to je interesantno pitanje. Što se tiče gospodina Tadića, zavisi kako bi tu posetu marketinški upakovao. Ako objasni da je ona za dobrobit kosovskih Srba, kao i za učvršćivanje srpskog zahteva za teritorijalnim integritetom, to bi mu onda politički koristilo. Gospodin Sejdiu bi, po meni, imao više problema zato što je na Kosovu pitanje kontakata sa Beogradom mnogo osetljivije. Smatram zaista da bi to bio korak napred u odnosima između Prištine i Beograda. Uostalom, ja stalno slušam sagovornike iz Beograda koji kažu: mi znamo da su priznanja Kosova ireverzibilna, da se neće poništiti - čuo sam to nedavno u svom institutu i od predstavnika Ambasade Srbije u Americi. U tom smislu smatram da je došlo vreme da se prizna da ta činjenica postoji i da se neće promeniti. Nekakvo bar posredno primanje k znanju fakata na terenu bi se moglo postići i preko posete gospodina Tadića Prištini”
, uverava američki analitičar.

Umesto butmirskog procesa


Serwer je takođe pozvao međunarodnu zajednicu da angažman u Bosni i Hercegovini redefiniše tako da postane politika jednog glasa, koja bi podstakla ustavne reforme nužne za pristupanje te zemlje Evropskoj uniji. Umesto nastavljanja neuspešnog butmirskog procesa, Serwer predlaže da zemlje Evropske unije zatvore ambasade u BiH, da Sjedinjene Države drastično redukuju svoje prisustvo, a da se umesto toga uspostavi snažno predstavništvo Evropske unije u kome bi bili i američki predstavnici koje bi pomoglo da BiH spovede ustavne reforme, neophodne za pristupanje Evropskoj uniji.

U tom naporu, smatra naš američki sagovornik, treba formirati malu evropsko-američku ekspertsku grupu koja bi u nekoliko meseci do oktobarskih izbora pokušala da formuliše minimum kriterijuma koje bi ustav BiH morao da uvaži kako bi zemlja mogla da nastavi evropske integracije.
Dodatni problem za koji sam siguran da mora da se reši u ranim fazama evropskih integracija jeste da se definiše ko je u BiH nosilac pregovora o učlanjivanju u Evropsku uniju. Ja sam uveren da to treba da bude centralna vlada u Sarajevu.


“Mene ne zanima ponovno pisanje bosanskog ustava nego me interesuje šta je to što Bosna treba da učini kako bi ispunila evropske standarde. Jasno je da ih sada ne ispunjava, o čemu svedoči i odluka Evropskog suda za ljudska prava da moraju biti eliminisane diskriminatorne odredbe aktuelnog ustava. Osim ovog, jedini dodatni problem za koji sam siguran da mora da se reši u ranim fazama evropskih integracija jeste da se definiše ko je u BiH nosilac pregovora o učlanjivanju u Evropsku uniju. Ja sam uveren da to treba da bude centralna vlada u Sarajevu. Dakle, ovo što predlažem je veoma jednostavno, nije nikakav suviše težak paket”
, dodaje Serwer.

Upitali smo ga, međutim, ne vreba li u regionu nova opasnost, naime, da li će zemlje Zapadnog Balkana uopšte uspeti da održe sadašnji nivo evroentuzijazma u situaciji kad im postaje sve bolnije jasno da opada želja Brisela da u svoje redove i njih primi.

“Nesporno je da trenutno postoji problem političke volje Evropske unije da se dalje širi, ali takođe je nesporno da su zemlje koje su već ušle u redove Unije uknjižile spektakularne rezultate. Pogledajte gde je sada Slovenija u poređenju sa situacijom u kojoj je bila 15 godina unazad, pre učlanjenja; pogledajte Poljsku, Mađarsku. To samo znači da sada morate pametno iskoristiti vreme kako biste se pripremili. Nije to proces koji će trajati dve-tri godine nego čitavu jednu dekadu ili duže. Dakle, to vreme morate iskoristiti tako da budete spremni da uđete čim se vrata otvore ili samo odškrinu. Ja se nadam da će Hrvatska uskoro tu šansu iskoristiti. Ako Srbija bude spremna kad se ta vrata za nju otvore, ući će i ona. Isto važi i za Albaniju, Makedoniju, Bosnu. Dakle, ne sme se više gubiti vreme. Kažem “više” jer su neke od ovih zemalja dopustile da izgube dosta vremena u poslednjih pet godina”
, podseća Daniel Serwer.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG