Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Zapad je spreman da održava mir na Balkanu


Anatol Lieven
Profesor Anatol Lieven sa Odjela za ratne studije King's Collega u Londonu ocenjuje u intervjuu za Radio Slobodna Evropa kako je podela Kosova na albanski i srpski deo moguća, za razliku od BiH gde bi to bio komplikovan posao

RSE: Zapad polako redukuje svoje prisustvo na Zapadnom Balkanu, ostavljajući posao stabilizovanja regiona nezavršenim. To se odnosi i na Kosovo, gde imamo dvovlašće i de facto podelu, i na Bosnu i Hercegovinu, gde se postavlja pitanje da li je održanje ove zemlje za Zapad moguća misija ili nemoguća misija.

LIEVEN: Mislim da je sprečavanje izbijanja novog rata moguća misija i ona je za ovih 14 godina zapravo i ostvarena, ali je definitivno činjenica i to da Bosna još uvek nije “slepljena” u jednu državu u kojoj se njeni stanovnici osećaju kao Bosanci, a ne kao Srbi, Hrvati ili Bošnjaci. Kad bi gradjani bili stavljeni u situaciju da ili izaberu članstvo u Evropskoj uniji ili trenutno stanje podeljenosti koje proizvodi bedu i mizeriju, možda, naglašavam – možda – bi došlo do promene njihovih stavova. Primera radi, perspektiva članstva u Evropskoj uniji dovela je svojevremeno do značajnih promena u baltičkim državama, tako da ništa nije nemoguće.

RSE: Da, ali gospodin Paddy Ashdown, bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini i William Hague, britanski šef diplomatije u senci, tvrde da se pokazuje da članstvo u Evropskoj uniji nije dovoljno jak “cement” da održi zemlju na okupu i da je zemlja na ivici kolapsa.

LIEVEN: Moguće je da su oni u pravu. Ali, ako su u pravu, šta je alternativa? Uzgred, nemojmo zaboraviti da se ljudi u Bosni
Evropsku uniju i NATO možete videti i kao modernu verziju Otomanske ili Habsburške imperije.
nisu u svim fazama svoje viševekovne istorije osećali više “Bosancima” nego bogumilima, mulimanima, pravoslavcima, katolicima, odnosno, Srbima, Hrvatima ili Bošnjacima. Suština je u tome da su u najvećem delu istorije imperijalne sile vladale Bosnom i održavale stanje mira, često i represalijama, zastrašivanjima i sličnim sredstvima. Evropsku uniju i NATO možete videti i kao modernu verziju Otomanske ili Habsburške imperije. Oni verovatno neće uspeti da stanovnike Bosne pretvore u jedan narod, ali ako tamo dovoljno dugo ostanu, verovatno će im uspeti da spreče izbijanje novih konflikata. A ako tamo ne ostanu, alternativa bi bila podela Bosne u različite nacionalne države, što bi značilo da su Milošević i Tudjman pobedili i što bi bilo spektakularno poniženje za Evropsku uniju i NATO, ali do toga može doći.

POTREBNO SPREČITI ZAPALJIVU RETORIKU


RSE: Kako gledate na de facto podelu Kosova, odnosno, na aktuelne napore Evropske unije da se reši paralelnih struktura na severu Kosova, odnosno, Srbije da ih zadrži?

LIEVEN: Što se Kosova tiče, smatram da je potpuno nezamisliv povratak Kosova u Srbiju, ali, s druge strane, bez
Za razliku od Bosne, gde bi podela bila monstruozan i komplikovan posao, koja bi muslimansku državicu ostavila u teškom inferiornom položaju, na Kosovu bi, s obzirom na činjenicu Srba i nema u najvećem delu njegove teritorije, linije podele bile jasno ocrtane
medjunarodne zajednice ne bi bilo ni adekvatnih garancija prava niti budućnosti tamošnjih Srba, ako bi to zavisilo samo od većinsko-albanskih političkih elita. Dakle, i ovde važi to da će Zapad ili tamo ostati dovoljno dugo i držati dve strane u miru, kako u Mitrovici tako i na ostatku teritorije ili će, dugoročno gledano, doći do podele. Moje mišljenje je da ćemo na kraju imati podelu jer, za razliku od Bosne, gde bi podela bila monstruozan i komplikovan posao, koja bi muslimansku državicu ostavila u teškom inferiornom položaju, na Kosovu bi, s obzirom na činjenicu Srba i nema u najvećem delu njegove teritorije, linije podele bile jasno ocrtane jer su već danas vidljive.

RSE: Dakle, ne verujete da će Evropska unija, Sjedinjene Države i NATO ostaviti mogućnost podele Bosne jer bi to bio, kako kažete, monstruozan proces koji bi imalo i monstruozan rezultat. Da li onda to znači da su oni spremni da tamo ostanu koliko god bude bilo potrebno kako bi takvu mogućnost sprečili?

LIEVEN: Ja mislim da jesu na to spremni ako su u stanju da održavaju mir postojećim nivoom trupa. Ali, nikad ne možete toliko unapred predvidjati jer ko zna šta se može desiti u svetu, ko zna šta se može dogoditi sa NATO-om, a ako Amerike nema kao garanta, ne bih bio siguran da bi Evropljani bili spremni da ostanu. Ako bi ponovo izbio konflikt, sećanje na ulogu Evropljana iz devedesetih ne daje osnova za verovanje da bi njihovi vojnici ginuli da bi uspostavili mir. Britanci verovatno bi, ali oni trenutno i nemaju trupe tamo jer su one u Avganistanu. Ipak, verujem da ukoliko Amerikanci i Evropljani održe jako prisustvo na terenu, neće dozvoliti da do takvog razvoja dogadjaja dodje.

RSE: Kako je moguće da lokalni lideri nakon 15 godina mira ponovo prete onim što bi moglo izazvati rat? Dodik svakako zna da bi secesija vodila pravo u rat?

LIEVEN: Da, šta posle petnaest godina mira tera lidera Republike Srpske da se igra preteći secesijom? U vreme kad su imperijalne sile vladale Balkanom, u takvim situacijama preduzimale su mere. Ja, razume se, ne sugerišem kažnjavanje lidera Republike Srpske ili nekih bošnjačkih političara, recimo, gospodina Silajdžića, ali mislim da bi neke mere protiv zapaljivog i ratnohuškačkog govora lidera na svim stranama trebalo da budu preduzete. Mislim da bi trebalo da postoje striktna pravila protiv ovakve zapaljive retorike, iako Evropska unija i NATO po svojoj prirodi nisu organizacije koje bi se bavile takvom vrstom kaznenih mera. Lokalni lideri koriste upravo taj slobodan prostor za svoje verbalne ratove i ostaje nam samo da se nadamo da retorika lidera neće zapaliti i njihove mase.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG