Dostupni linkovi

Da li je suvremeno doba pregazilo tradicijski način učenja i ispunjavanja slobodnog vremena najmlađih? Koliko o tome razmišljaju roditelji, učitelji i vaspitači?

Jedan od najpozvanijih sugovornika na ovu temu je dr. Ranko Rajović iz Novog Sada, koji je autor takozvanog NTC programa za edukaciju roditelja i učitelja, a koji se provodi u 17 zemalja Europe.

Dr. Rajović, jedan od najvećih stručnjaka za rani razvoj inteligencije kod djece, nedavno je boravio u Tuzli gdje je govorio o ovoj temi.

RSE: Doktore Rajoviću, vidimo da se u brojnim zemljama regije govori o reformama obrazovanja, odnosno o usklađivanju obrazovanja evropskim standardima. Što zapravo znače evropski standardi u obrazovanju?

Rajović: Šta je evropski standard u obrazovanju? Da ih učimo da misle! Sad imamo problem u Evropi da u puno država Evrope deca ne mogu da postignu ono što imaju istočnoazijske države. Deca Evrope ne povezuju informacije. Kad gledamo, recimo, PISA test, na tom testu, gde se meri funkcionalno znanje, tj. povezivanje informacija, deca Istočne Azije su mnogo, mnogo bolja od evropske dece.

Naša deca na Balkanu su još slabija nego evropski prosek. Ima tu puno faktora. Jedan faktor je da naše dete u periodu razvoja do šeste godine ne razvija svoje biološke sposobnosti, ne poveže regije mozga. Nema tih igara kao nekada da povezuju različite regije mozga. I onda dolazi dete u školu i kreću problemi – nema koncentraciju, ne može da sedi, ne može da piše, ne može da uči, ne može da računa, neće da ide u školu.

I učitelji su zbunjeni. Vide da je svaka nova generacija dece malo slabija. Ako to gledamo unazad petnaest godina, od kad radimo anketu s učiteljima, svaka nova generacija je slabija. Taj prvi problem su nam zapravo ne roditelji, nego problem okruženja. Roditelji nisu svesni koliko je okruženje važno za razvoj mozga. I cela Evropa ima taj problem.

RSE: Zašto dolazi do takozvanog ispada u funkcioniranju mozga?

Rajović: Najosetljivije biološke funkcije su one koje su evolutivno najmlađe. Ako gledamo mozak – koje su funkcije najmlađe? Čitanje, pisanje i računanje. Ako je bilo koja struktura mozga malo oštećena, šta prvo strada? Pa čitanje, pisanje i računanje. To su naša deca danas. Nikad nismo imali toliko problema u čitanju, pisanju i računanju kao što imamo danas. A drugi veliki problem je učenje napamet. Vi dan-danas imate učitelje koji kažu: "Ponovi lekciju danas dva puta, ponovi je sutra, ponovi je za dva dana, pa ćeš znati". Mozak tako ne radi. Kada teramo dete da uči napamet, to je proces fiziologije.

"Okruženje je važno za razvoj mozga"
"Okruženje je važno za razvoj mozga"

RSE: Kako gledate na današnji SMART – sve je pametno i sve razmišlja umjesto nas, posebice umjesto djece? Imamo čak i Smart kišobrane koji su povezani s aplikacijama na mobitelu i javljaju da je vani kiša ili je jak vjetar. Ne moramo više ni pogledati kroz prozor.

Rajović: Znate šta to znači? Ne moramo da mislimo. Sve neko misli umesto nas. Evo, samo da krenemo od prvog nekog razvojnog impulsa za dete: dosada. Dete ima dosadu. I šta radi? Pa šta smo mi radili kad smo bili mali? Idemo da se igramo! Da nađemo prijatelje, da nas pet, šest osmislimo igru. Nemamo loptu! Ma naći ćemo nešto pa ćemo se igrati. Kiša pada tri dana. Nama bilo dosadno. Šta smo radili? Uzeli loptu pa sami sebi bacali loptu dvadeset puta.

A dete danas, šta radi? Uključi svoj SMART uređaj. Ima dosadu 0,1 sekundu? Tog momenta uključuje ili neku video igricu, ulazi u virtualni svet, ili gleda neke filmove, za koje sutra neće znati šta je gledalo. Dete danas nema dosadu, a dosada je važan pokretač razvoja deteta i razvoja kreativnosti.

Prezaštićivanjem direktno oštećujemo razvoj deteta.

RSE: Većina roditelja se danas žali da im djeca ništa ne jedu, da su "teški" na hrani.

Rajović: Ja sam radio istraživanje, evo baš u Tuzli, Banjaluci, deo Sarajeva, gde smo dobili u vrtićima podatak da skidaju koricu sa hleba. Znate šta to znači? Pa ni kod kuće ništa čvršće ne jedu. I pitam roditelje: "Što mu dajete mekanu hranu?". Kažu roditelji: "Pa neće da jede". Mora roditelj da zna da čvrsta hrana čisti zube. Dete koje jede mekanu hranu imaće više karijesa. I vade se mlečni zubi, jedan ili dva. Hrana automatski ide tamo gde je jači zagrižaj, počinje polako ta razlika u mišićima vilice u radu, dolazi do hipertrofije mišića s one strane gde se više jede. Ti jaki mišići na obrazu naprave asimetriju lica, ali ti jaki mišići povuku vratni mišić, milimetar ili dva, i dolazi do poremećaja držanja tela, celo telo, glava-peta, se menja. To su ozbiljne stvari.

Gde se daje čvrsta hrana, ne samo da čisti zube, aktivira i jezik i biće bolji govornik. Dete koje jede samo mekanu hranu možda će češće ući u poremećaj u govoru. Svaka greška roditelja, da li je to mekana hrana, da li je to zato što ne daju detetu da skače, da se prevrće, ostavlja neke male posledice u razvoju mozga. I sad imamo puno tih grešaka, petnaest, dvadeset, a mozak je jedan organ.

Moj savet roditeljima je: nemojte prezaštićivati dete. Sad, tu je mudrost roditelja gde je prezaštićivanje, gde nije. To su principi, fiziološki, medicinski. Pa ne sme dete da se prezaštićuje. Ali roditelji danas kao da su nekako jako osetljivi po pitanju deteta, pa ga uvek zaštite malo više nego što treba. E, u tom "malo više" je zamka.

RSE: Roditelji danas voze djecu u školu i čekaju ih pred školom, iako su djeca već pri kraju osnovnog obrazovanja.

Rajović: Ja to znam. Imam četvoro dece. Sećam se tih trauma kada dete kreće u prvi razred. Ja sam u Novom Sadu. On mora da pređe tri bulevara i četiri ulice, pet semafora do škole. Nisam ga vozio. Znate šta sam radio? Pre škole, deset dana, idemo svaki dan do škole, peške, on i ja. Idemo u školu, vratimo se nazad, ali tako da ga ja pustim ispred sebe dva metra, da vidim da li će pogrešiti, da li će stati, da li će pogledati, da li će pretrčati, da li neće. Ja za njim idem dva, tri metra.

Posle dve nedelje, kada sam video da nije napravio nijednu grešku tri dana – ide sam. I naravno, to je roditeljski, ja brinem, da li je stigao, svašta padne na pamet. Ali to mi moramo, zato smo mi roditelji, a ne da prezaštićujemo dete. Prezaštićivanjem direktno oštećujemo razvoj deteta.

  • 16x9 Image

    Maja Nikolić

    Novinarstvom se bavi od 2006. nakon završenog studija žurnalistike u Sarajevu. Dopisnica je RSE iz Tuzle od 2007. godine. Bavi se najviše socijalnim, političkim i temama ratnih zločina. Često govori o pravima manjina i marginaliziranih skupina.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG