Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kisić: Ideja o podeli Kosova vodi Srbiju u izolaciju


Kisić: Srbiji preti izolacija
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:10 0:00

Insistiranje zvaničnog Beograda na podeli Kosova, protiv čega se jasno deklarisala Nemačka, moglo bi odvesti Srbiju u izolaciju, kaže u Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa (RSE) izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Izabela Kisić.

Ona naglašava da bi scenario, koji uključuje bilo kakvu promenu granica na Zapadnom Balkanu, koji zagovaraju pojedini krugovi u Srbiji, izazvao haos u čitavom regionu. Zbog toga je jasno da ni Sjedinjene Američke Države, niti Evropska unija, neće stati iza takvog predloga.

Sa Izabelom Kisić, između ostalog, razgovaramo i o tome šta bi eventualna podela Kosova značila za srpsku zajednicu južno od Ibra, da li je Priština mogla da učini više na integraciji kosovskih Srba u tamošnje institucije, kao i nacionalističkoj atmosferi koja se baštini na Zapadnom Balkanu.

RSE: U jeku diskusije o "razgraničenju" sa Kosovom, za šta se i sam založio, predsednik Aleksandar Vučić je targetirao pojedince iz političkog i društvenog života, kao odgovorne za trenutno stanje. Na udaru se našla i predsednica Vaše organizacije, Sonja Biserko. Da li Vas je iznenadila žestina verbalnih prozivki?

Kisić: Nije me iznenadila. To je način obračuna sa onima, koji se ne slažu sa njim i sa njegovim predlozima. Obično to drugi govore u njegovo ime. Ovoga puta se i sam izjasnio šta misli o oponentima. To nije ništa neuobičajeno. Mislim da su mnogo grublje reakcije u medijima, koje podržavaju predsednika Vučića.

RSE: Ono što do sada nismo gledali jeste stavljanje u isti koš svih ideoloških opcija. Tako je i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjednačio ekstremnog nacionalistu, mitropolita Amfilohija, sa međunarodno priznatom aktivistkinjom Natašom Kandić. Kakav efekat, prema Vašem mišljenju, ima izjednačavanje, potpuno različitih pojedinaca?

Kisić: Na taj način Srpska napredna stranka (SNS) je počela svoj mandat 2012. godine. Tada su u emisiji "Utisak nedelje" sedeli tadašnji ministar pravde Nikola Selaković, Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora, i vođa jedne ekstremističke stranke. Tadašnji ministar je rekao da su oni isto. Taj ekstremista je izjavio da bi ubio svakoga ko kaže da je Kosovo nezavisno. Pošto je tu sedela Sonja, koja je to rekla, rekao je da bi svakome ko to kaže odsekao jezik. Na to je ministar ćutao.

To je poznat metod tokom XX i XXI veka, kada je razne zločine počinila desnica, a onda je to pripisano levici. To su razni vladari tokom istorije koristili. Mislim da je to metod sadašnje vlasti.

RSE: Neki analitičari, kao na primer spoljnopolitički Dragan Đukanović, sugerišu da se na ovakav način priprema teren za pravdanje popuštanja u dijalogu sa Kosovom. Kakav je Vaš stav o tome?

Kisić: Umesto tih napada, mislim da bi predsednik i vladajuća stranka trebalo da traže saveznike za racionalno i nemitomansko rešenje Kosova. U tom smislu prave ogromnu grešku. I pored tih svih izjava o razgraničenju, ne znamo šta će biti Vladina platforma i platforma Srbije za rešenje statusa Kosova. Moguće je da se pravi neka odstupnica, ali se to radi na potpuno pogrešan način. Na taj način, ne može se dobiti legitimitet za neko buduće rešenje.

Podela bi izazvala haos u regionu

RSE: Kandidat za novog američkog ambasadora na Kosovu Filip Kosnet izjavio je 17. avgusta u američkom Senatu da se pozicija Sjedinjenih Država prema Kosovu nije promenila i da je "važno da i Srbija i Kosovo ponude kreativna rešenja, ali da ta formulacija ne znači razmenu teritorija". Šta, prema Vašem mišljenju, Vašington podrazumeva pod "kreativnim rešenjima"?

Kisić: Trebalo bi imati u vidu poslednje dve izjave američkog ambasadora u Beogradu (Kajl Skat, prim. aut.) i aktualnog američkog ambasadora na Kosovu (Greg Delavi, prim. aut.). Američki ambasador na Kosovu izjavio je da Priština i Beograd treba da se dogovore oko rešenja, ali da nemaju apsolutnu slobodu. Američki ambasador u Beogradu je gotovo istovremeno izjavio da se mora voditi računa o fleksibilnim rešenjima, ali da se istovremeno mora imati u vidu i regionalna politika.

Ono što izvlačim iz toga jeste protivljenje podeli Kosova. Podela Kosova bi izazvala haos u regionu i to pre svega iz regionalne perspektive. Danas u regionu, za podelu Kosova, osim vlasti u Beogradu, zalaže se isključivo Milorad Dodik, koji pravi najveće probleme u regionu.

Danas je "zvezda" u međunarodnim krugovima Makedonija. Podela Kosova bi urušila sve ono što je do sada postignuto u Makedoniji. Mislim da je međunarodna zajednica, bez obzira na sve promene u politici i Evropske unije i Amerike, vrlo svesna ovih rizika. Posebno je svesna Amerika.

Severna Makedonija na Zapadnom Balkanu u jugoistočnoj Evropi
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:31 0:00

RSE: Verujete li da je izjava Angele Merkel o nepromenljivosti granica, bila šamar za one koji se zalažu za podelu Kosova ili razmenu teritorija? Ili su ljudi u toj vlasti spremni da okrenu leđa državi i liderima, koji su smatrani njihovim glavnim osloncem u EU?

Kisić: Nemačka je pokazala time jedan konzistentan stav. U odluci Kontakt grupe, iz 2007. godine – u kojoj je bila i Rusija i najjača predstavnica Evropske unije i Amerika – je jasno rečeno da nema podele Kosova. Nova izjava Angele Merkel jeste nešto što smo dugo čekali. Mislim da je jako važno da zemlje Evropske unije stalno ponavljaju tu poruku. Aktuelna vlast i neki međunarodni krugovi stvorili su atmosferu da je podela Kosova moguća. Posledica takvog rešenja i dalje su vrlo svesni u međunarodnoj zajednici.

Ovo bih nazvala nekim upozorenjem ovdašnjim vlastima. To posebno treba imati na umu, obzirom da je Nemačka danas jedan od najvećih prijatelja Srbije u evrointegracijskim procesima, jedan od najvećih donatora u Srbiji. Ako izgubimo tog prijatelja, mislim da postoje šanse da veoma duboko potonemo. Bojim se da bi unutrašnje insistiranje na podeli Kosova moglo da vodi dubokoj izolaciji Srbije.

RSE: Da li se onda očekuje da se Srbija okrene Moskvi?

Kisić: Stav Moskve oko podele Kosova nije jasan. Pomenula sam da je u jednom momentu Moskva, Kada je bila u Kontakt grupi, bila protiv podele Kosova. Mnogi međunarodni analitičari, kao Danijel Server, upravo ukazuju na geopolitičke okolnosti koje bi odvukle Moskvu od takvog rešenja.

Imamo niz problema u zemljama OEBS-a (Savet za evropsku bezbednost i saradnu, prim. aut.), u zemljama Evrope, centralne Azije, u Ukrajini, Gruziji, Moldaviji i tako dalje. Mislim da bi onda podela Kosova, ne samo mogla da dovede do posledica u našem regionu, nego bi bila presedan i za mnoga druga rešenja u svetu.

RSE: Delite li strah igumana manastira Visoki Dečani, Save Janjića, da bi podela Kosova za posledicu imala egzodus Srba koji žive južno od Ibra?

Kisić: Ta opasnost, naravno, da postoji. Iguman Sava Janjić je stalno na Kosovu. On je u direktnom kontaktu sa stanovništvom Kosova. On vrlo jasno zna šta su namere građana. On je jedan od najistaknutijih lidera srpske zajednice na Kosovu. Ako i on to kaže, mislim da takva opasnost postoji i da egzodus Srba predstavlja veliki rizik.

Sava Janjić
Sava Janjić

Srbi u centralnom Kosovu, južno od Ibra, u Mitrovici vide jedan oslonac. Tu je univerzitetski centar, bolnica. Oni jesu u nekom smislu okrenuti ka Mitrovici. Ako se to izdvoji, bojim se da Srbi južno od Ibra ostaju u getu i da je to loše za njih. To jeste jedna od mogućih posledica. Na to su ranije upozoravali i predstavnici međunarodne zajednice, kada su razmatrali zašto ne deliti Kosovo, da je to jedan od rizika.

Veliki rizik jeste humanitarna katastrofa. Svaka podela na Balkanu, vodila je ka egzodusu stanovništva. Zato su takve podele na Balkanu veoma opasne. Neki su koristili razne eufemizme, kao „humana preseljenja“ i slično.

Srbi na jugu, Albanci na severu: Čekajući 'razgraničenje'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:05:49 0:00

RSE: Ako znamo šta je od početka dijaloga u Briselu urađeno na integraciji srpske zajednice u kosovski sistem, da li bi okretanje pregovara u pravcu podele Kosova značilo urušavanje kredibiliteta EU?

Kisić: U svakom slučaju, kada bi došlo do podele Kosova, sve ono što je postignuto od 2012. godine, bi se potpuno urušilo. Svi procesi do sada, bili bi poništeni. Svakako bi to urušilo kredibilitet Evropske unije.

Sever Kosova je otpočeo procese integracije, što je do pre nekoliko godina bilo nemoguće. Sever se odupirao integrativnim procesima više od decenije. Zauzimanje tog dela posle intervencije 1999. godine i instaliranje paralelnih struktura je bilo u funkciji podele. U tom smislu je postignut neki napredak, posebno kada je počela integracija pravosudnog sistema.

U slučaju podele, ne mogu da zamislim koliko energije, novca i kapaciteta bi bilo potrebno da se sve to vrati unazad. Svakako, oni koji se zalažu za podelu Kosova, moraju biti veoma svesni posledica, koje donosi podela Kosova. Šta će to značiti za građane Kosova, šta će to značiti za region i šta će značiti za međunarodnu scenu.

Kada se radi o Srbima južno od Ibra, pokazalo se koliko su oni uložili energije da se integrišu u kosovsku društvo, kada to nije bilo ni malo lako. Ti procesi su krenuli početkom 2000. godine i odmakli su daleko. Pitanje je šta će se sa tim dešavati, ukoliko dođe do podele Kosova.

Zloslutno poigravanje granicom Kosova i Srbije
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:30 0:00

RSE: Da li je vlast na Kosovu mogla više da inspiriše Srbe na Kosovu da je prihvate? Srpski predstavnici jesu, sada već dovoljno dugo, u kosovskim institucijama, ali Priština je svoj kredibilitet urušila, pre svega po pitanju rada Suda za ratne zločine i formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO). To je ono na čemu Beograd neprekidno insistira.

Kisić: Kada je reč o manjinama, uvek najveću odgovornost snosi onaj ko predstavlja većinu na toj teritoriji ili u toj zemlji. Zvanični Beograd, dugo manipuliše srpskom zajednicom, ne samo na Kosovu, nego u čitavom regionu. Upravo tim manipulacijama srpskom zajednicom u Hrvatskoj i u Bosni je počeo rat. U tom smislu, odgovornost za položaj srpske zajednice na Kosovu, itekako snosi i Beograd.

Puno opstrukcija je bilo da se Zajednica srpskih opština formira, upravo od strane Beograda. To se ne sme zaboraviti. Nemamo jasnu sliku čemu će da služi ZSO, da li će biti u funkciji podele Kosova ili u funkciji ometanja funkcionisanja kosovske države?

Nakon 2006, kada je donet Ahtisarijev plan koji su Srbi južno od Ibra prihvatili, već tada su postignuta velika prava za srpsku zajednicu na Kosovu. Beograd i njihovi pioni na severu Kosova, koji tamo drže kontrolu, su se opirali Ahtisarijevom planu. U tom smislu je velika odgovornost na Beogradu. Treba videti šta Beograd u tom pogledu može da uradi.

RSE: Šta, prema Vašem mišljenju, Beograd treba da uradi na Kosovu?

Kisić: Mislim da mora da ima mnogo konstruktivniji pristup u formiranju ZSO, da se drži onoga što je dogovoreno. Do sada, nikada nismo čuli prave argumente šta je to u formiranju ZSO što je protivno sporazumu iz Brisela. Mislim da je važno početi od Ahtisarijevog plana. O tome govore i nezavisni lideri Srba na Kosovu.

Nijedna vlast posle Petog oktobra se nije bavila Kosovom

RSE: Pregovori Srbije i Kosova permanentno se vode u atmosferi zanemarivanja konteksta. Na srpskoj strani se, za 18 godina od obaranja Slobodana Miloševića, gotovo da nije čulo ništa o odgovornosti za ono što je na Kosovu činjeno od strane srpske vlasti tokom 80-ih i 90-ih. Koga smatrate za to odgovornim?

Kisić: Teško je dati jednostavan odgovor. Za to su odgovorni svi koji su bili na vlasti od Petog oktobra do danas. Odgovorne su elite. Kada bi se o tome javno govorilo, šta se dešavalo, veoma lako bi smo došli do rešenja i veoma lako bi smo imali legitimno rešenje za Kosovo.

Naravno da ćute o tome, oni koji su učestvovali u svim tim procesima. Danas su na vlasti upravo stranke koje su učestvovale u zločinu, u represiji nad Albancima. Oni koji su učestvovali u tom zločinu teško da će govoriti o sopstvenoj odgovornosti, pa i krivici u tom zločinu.

Ne znam da li je opozicija danas svesna da kada u svom programu govori da je protiv sveobuhvatnog sporazuma za Kosovo ona produžava tu agoniju i da preuzima na sebe odgovornost za to što se na Kosovu dešavalo i što se danas dešava.

RSE: Stranke koje su danas opozicija, nakon Petog oktobra su bile na vlasti do 2012. godine. Tu prvenstveno mislim na Demokratsku stranku (DS). Čini se da dok su imale moć da reše kosovsko pitanje, nisu imale želju da se do kraja pozabave time.

Kisić: Apsolutno nisu imala želju da to reše, jer su one spekulisale sa podelom Kosova. Bivši predsednik Srbije Boris Tadić, koji je dugo bio na vlasti, se otvoreno zalaže za podelu Kosova. U tom smislu, oni nisu doprineli, niti regionalnoj stabilnosti, niti rešavanju tog pitanja.

Podela Kosova je nastala kao ideja u srpskim nacionalističkim krugovima ranih devedesetih. Možda bi ta ideja postojala i ranije, kada bismo radili neka istraživanja. O njoj se govorilo pod raznim eufemizmima – prostorno preuređenje Kosova, stvaranje entiteta, kantonizacija Kosova. Posle intervencije, ono što se dešavalo na severu Kosova i kako su se Srbi povlačili u enklave, upravo se dešavalo po planovima kantonizacija ili prostornog preuređenja Kosova.

Odgovornost opozicije za nerešavanje statusa Kosova nije manja. Postoji jedinstvo srpskih elita, kada je reč o Kosovu. Samo su podeljeni između toga da li Kosovo podeliti, ili ga ostaviti u sastavu i insistirati na statusu quo.

Podela Kosova daje krila ekstremnoj desnici

RSE: Strahujete li od eventualnog izliva nasilja na ulicama, kako se bude približavalo rešenju kosovskog pitanja? Neke ekstremno desničarske grupe su već ranijih meseci organizovale ulične proteste protiv priznavanja nezavisnosti Kosova. Videli smo da su i pripadnici navijačkih grupa na fudbalskim stadionima u Srbiji nedavno na transparentima poručili da su protiv podele ili priznanja nezavisnosti Kosova. Da li je opravdano strahovati od nekog izliva nezadovoljstva iz tih ekstremno desničarskih krugova?

Kisić: To je karta sa kojom računaju upravo oni koji se zalažu za nerešavanje kosovskog pitanja ili za podelu Kosova. Mislim da podela Kosova vodi ka jačanju ekstremne desnice i to ne samo u Srbiji, nego i u regionu. Takvo rešenje daje krila ekstremnoj desnici.

Sve zavisi koliko su navijači i ekstremne grupe pod kontrolom vlasti. Deo njih sigurno nije. Koliko to Vlada može da kontroliše u slučaju nekih nemira? Mislim da Vlada to drži pod kontrolom. Vrlo mi je teško da napravim takvu procenu, bez uvida u neke druge informacije, koje nisu dostupne. Navijači jesu deo nekih moćnih desničarskih krugova koji jesu realna opasnost i pretnja onima koji žele da na racionalan način reše pitanje Kosova.

Mural sa porukom "Kosovo je Srbija, Krim je Rusija", Severna Mitrovica
Mural sa porukom "Kosovo je Srbija, Krim je Rusija", Severna Mitrovica

RSE: Osvrnimo se malo na regionalne odnose. Srbija se trenutno ne može pohvaliti dobrim odnosima ni sa jednom državom na Zapadnom Balkanu. Ipak se smatra stubom regionalne stabilnosti, ako govorimo o pogledu iz perspektive EU, na primer. Kako objašnjavate tu apsurdnu poziciju?

Kisić: Ta teza, da se Srbija smatra na Zapadu stubom regionalne stabilnosti, nije baš sasvim tačna. Rekla bih da je Srbija neko od koga zavisi stabilnost na Balkanu, ali da je ona remetilački faktor na Balkanu, kao najveća zemlja u regionu. Ti odnosi sa Hrvatskom, sa Bosnom i Hercegovinom te Crnom Gorom, su sada na najnižoj tački.

Posebno je zanimljiv odnos sa Makedonijom. Sada su sve oči uprte u Makedoniju koja je dugo bila "bure baruta" na Balkanu. Sada kada su počele stvari da se sređuju tamo, Srbija to još uvek ne vidi. I Ivica Dačić (ministar spoljnih poslova Srbije, prim. aut.) i Vučić imaju vrlo neprimeren stav prema Makedoniji. Još uvek koketiraju sa poraženom strujom.

Dakle, ne bih rekla da je Srbija stub stabilnosti u regionu. Srbija bi to moglo da bude, ali bi potpuno morala da promeni svoju politiku prema svim zemljama u regionu.

Nemamo elite koje bi menjale ova društva

RSE: Ono što sada vidimo, a zaista dugo nismo, jeste dizanje nacionalističkog sentimenta i na polju kulture. Prelilo se iz politike i dovelo je do toga da je, na primer, onemogućen koncert pop ikone Momčila Bajagića Bajage u Hrvatskoj, ili da je disko zvezda Vana iz Hrvatske odustala od koncerta u Crnoj Gori. Da li se otišlo predaleko?

Kisić: Danas imamo jedan potpuno drugačiji međunarodni kontekst. To je kontekst u kome desnica, nacionalizam, šovinizam, rasizam jačaju. To postoje u zapadnoj hemisferi deo mejnstrima. Nismo mi jedinstveni u tome. To su posledice ratne politike i onoga što smo imali osamdesetih i devedesetih jer nikada nije došlo do suočavanja sa onim što se desilo.

Sećam se da je uoči rata u Hrvatskoj, upravo sve počelo tim što su zabranjene hrvatske pesme na Radio Beogradu. Ovo za mene nije nešto novo što se danas dešava. To se dešava na jedan perfidan način. To nisu formalne zabrane, nego uvek dolaze kao neka vaninstitucionalna pretnja.

RSE: Od završetka rata na Kosovu je prošlo skoro 20 godina. U Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini rat se završio 1995. Ipak, nacionalističke strasti i dalje su prisutne. Očekujete li od aktuelnih elita da stišaju taj sentiment ili treba čekati neke nove generacije?

Kisić: Problem i jeste u tome što nema unutrašnjih elita koje mogu nešto da promene. U Makedoniji vidim da počinje da se javlja neka elita. U drugim zemljama Balkana ne vidim elite koje mogu da rade na poboljšanju tih odnosa. Nedostatak unutrašnjih kapaciteta za promene, jeste ono što ne uliva optimizam.

Nove generacije su nacionalistički orijentisane.

Generacije rođene u ovom milenijumu, ništa ne znaju o ratu koji je bio u prvoj polovini devedesetih ili krajem devedesetih na Kosovu. One odrastaju u nacionalističkoj atmosferi. Nove generacije su nacionalistički orijentisane.

Civilno društvo na Balkanu, pokušava da radi sa mladim ljudima da se stvori nova elita. Mene ohrabruje to da imamo stvaranje nekih krugova koji jesu za promenu, posebno mladih ljudi u nekim sredinama gde je samo pre nekoliko godina to bilo nemoguće zamisliti. Recimo, u Banja Luci ili na severu Kosova. Upravo u sredinama gde su i pretnje onima koji drugačije misle bile veoma izražene. Ni danas one nisu manje, ali se stvara jedan snažan otpor.

Mislim da se ljudi na Balkanu, posebno mlađe generacije, sve više okreću nekim drugim pitanjima, koja su mnogo važnija, a to su ekonomsko-socijalna pitanja. Ako biste pričali sa mladima, mislim da bi te teme dominirale u tom razgovoru, a ne pitanje vere, nacionalnosti i slično. Mislim da je za mlade generacije, pitanje egzistencije i ekonomsko-socijalne perspektive mnogo bitnije.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE od 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG