Zemlje G20 su skoro finalizirale deklaraciju za samit lidera tokom vikenda, saopštila je Indija, koja je sugerisala da su pregovarači postigli napredak u premošćivanju razlika oko rata u Ukrajini.
Pregovarači Grupe 20 velikih ekonomija danima nastoje da se dogovore oko jezika u dokumentu zbog razlika oko rata, nadajući se da će Moskvu i Peking uključiti u sastavljanje saopštenja koje će se takođe pozabaviti hitnim globalnim problemima kao što su dugovi i klimatske promene, navodi Rojters.
Rusija je nedavno suspendovala učešće u Inicijativi za crnomorsko žito, što je doprinelo nesigurnosti hrane i povećanoj zabrinutosti među zemljama u razvoju.
Kada su na samitu ministara finansija G20 ranije ove godine predloženi paragrafi u kojima se navodi da sukob u Ukrajini izaziva "ogromnu ljudsku patnju" i "pogoršava postojeće krhkosti u globalnoj ekonomiji", Kina i Rusija su ih blokirale.
Nakon toga, nije postignuta saglasnost o zajedničkom saopštenju, pa je samo objavljen rezime predsedavajućeg skupa.
Sjedinjene Države traže od Indije da postupanje prema Rusiji ne bude kao do sada (business as usual).
Kina je u petak saopštila da je spremna da radi sa svim stranama i da se zalaže za pozitivan ishod samita.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning dao je ovu izjavu nakon što je britanski premijer Sunak optužio Peking za odlaganje sporazuma o raznim pitanjima, uključujući rat u Ukrajini.
Stoga, ovaj samit predstavlja za Indiju i rizik i priliku. Moraće da balansira kako bi ostvarila bilo kakav konsenzus o agendi koja je u skladu sa njenom pozicijom kao posrednika između Globalnog severa i Globalnog juga, navodi Savez za spoljne odnose (Council on Foreign Relations).
Očekuje se da će na samitu u Nju Delhiju tokom vikenda dominirati Zapad i njegovi saveznici, pošto kineski predsednik Si Đinping (Xi Jinping) neće učestvovati na samitu na koji šalje premijera šalje premijera Li Ćijanga (Qiang).
Neće doći ni ruski predsednik Vladimir Putin zbog diplomatske izolacije i optužbi za ratne zločine u Ukrajini, pa će umesto njega samitu prisustvovati šef diplomatije Sergej Lavrov.
Na skup dolaze američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden), nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron), britanski premijer Riši Sunak (Rishi), saudijski prestolonaslednik Mohamed Bin Salman i japanski premijer Fumio Kišida (Kishida).
Indija, most između Globalnog juga i severa
Indijska vlada Narende Modija nastoji da iskoristi predsedavanje G20 kao priliku da ojača svoju međunarodnu poziciju kao zemlje sa jednom od najbržih stopa ekonomskog rasta.
Modi je pozvao predstavnike 125 zemalja uglavnom u razvoju na virtuelni sastanak u januaru kako bi ukazao na nameru Nju Delhija da bude njihov glas na svetskoj sceni.
On je naveo glavne izazove za koje je rekao da bi se mogli lakše prevazići ako zemlje u razvoju imaju veći udeo u nastajanju globalnog poretka: pandemija COVID-19, klimatske promene, terorizam, rat u Ukrajini.
"Svet je u krizi", rekao je tada Modi. "Globalni jug nije stvorio većinu globalnih izazova. Ali oni više utiču na nas," dodao je.
Indija se obavezala da će osnažiti glas Globalnog juga — širokog prostora uglavnom zemalja u razvoju, od kojih su mnoge bivše kolonije, u Aziji, Africi, Bliskom istoku, Latinskoj Americi, Okeaniji i Karibima.
To obećanje će biti stavljeno na probu na samitu G20. Ali Indija se promoviše ne samo kao most ka svetu u razvoju, već i kao globalni igrač u usponu i - što je najvažnije - posrednik između Zapada i Rusije.
S obzirom na istorijske veze Nju Delhija sa Moskvom, jačanje odnosa sa Zapadom i tenzija sa Pekingom zbog višegodišnjeg graničnog spora i drugih pitanja, Modi je u diplomatski komplikovanoj poziciji, ocenjuje AP.
Indija se decenijama oslanja na Rusiju - svog saveznika iz doba Hladnog rata - za vojnu opremu, a odnedavno i za rekordne količine jeftine nafte. Uprkos odbijanju Indije da direktno osudi Rusiju zbog rata, Zapad nastoji da je pridobije računajući na nju i kao na bedem protiv rastućih kineskih ambicija.
Pošto podele oko rata u Ukrajini otežavaju konsenzus članica G20, Indija se fokusira na pitanja koja utiču na zemlje u razvoju, kao što su nesigurnost u snabdevanju hranom i gorivom, rastuću inflaciju, dugove i reformu multilateralnih razvojnih banaka. U pokušaju da G20 učini inkluzivnijim, Modi je predložio da Afrička unija postane stalni član.
Mnoge članice G20 usredsređene su na kritiku Rusije, ali za brojne zemlje u razvoju opterećene lokalnim sukobima i ekstremnim vremenskim prilikama, rat u Ukrajini nije tako veliki prioritet, rekao je Hapimon Džejkob (Happymon Jacob), osnivač Saveta za strateška i odbrambena istraživanja sa sedištem u Nju Delhiju.
"Postoji osećaj (na Globalnom jugu) da konflikte u drugim delovima sveta, bilo da se radi o Avganistanu, Mjanmaru ili Africi, razvijene zemlje ili forumi poput G20 ne shvataju tako ozbiljno", ističe Džejkob.
Da li je Indija potrebnija svetu, nego svet Indiji?
Indija se poistovećuje sa Globalnim jugom od svog prvog premijera Džavaharlala Nehrua (Jawaharlal).
"Indija nastoji da osigura da Globalni jug ne postane deo kineskog kampa", rekao je Džejkob.
Milan Vaišnav (Vaishnav), direktor programa za Južnu Aziju u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir, kaže da se da se Indija nalazi na geopolitičkom "slatkom mestu".
Njena ekonomija je među najbrže rastućim među velikim zemljama, ima dosta radno sposobnog stanovništva dok na Zapadu stari, a njen neutralni stav o ratu u Ukrajini samo je pojačao njen diplomatski uticaj na G20. To bi moglo i da pomogne Modiju na izborima sledeće godine.
S druge strane, i dalje je ogromna nezaposlenost sa stotinama miliona ljudi koji se muče da nađu odgovarajući posao u velikoj, ali još uvek široko neravnopravnoj ekonomiji zemlje.
Dok se Modi zalaže demokratske principe na međunarodnoj sceni, kritičari optužuju njegovu hinduističku nacionalističku vladu da guši opoziciju, podstiče versko nasilje i slabi nezavisne institucije.
Modi je do sada promovisao stav da je, "s obzirom na geopolitički pejzaž, svetu potrebna Indija isto toliko – ako ne i više – nego što Indiji treba svet", navodi Vaišnav.
Zašto Si ne dolazi na samit?
Na samitu u Indiji neće učestvovati kineski predsednik Si Đinping. Zvanični Peking nije obelodanio šta je razlog pa analitičari širom sveta pominju različite razloge.
Najpre pokušaj da iskaže negodovanje zbog nastojanja Indije da ojača svoju globalnu poziciju. U Indiji smatraju da Kini ne ide u prilog jačanje njenog uticaja jer se može pohvaliti jednom od najbrže rastućih ekonomija, "dok Kina usporava".
Kao razlog se pominje i izbegavanje direktnog susreta sa "neiskrenim" američkim predsednikom Džoom Bajdenom, kako ga naziva zvanični Peking.
Si je na kraju pristao da se sastane sa Bajdenom na marginama samita G20 na Baliju prošlog novembra nakon prvobitnog oklevanja.
Što je još važnije, prema mišljenju eksperata, možda postoje unutrašnji politički pritisci zbog kojih kineski lider neće učestvovati na samitu i tako izbegne susret sa američkim predsednikom.
Džuang Đijajing (Haiyun Jiang), ekspertkinja iz Singapura, rekla je za Njujork tajms da "pošto je sva vlast u rukama Sija, njegovo odsustvo ilustruje neizvesnost izazvanu neprozirnošću javne scene".
India Express piše, pozivajući se na nezvanične izvore, da je Bajden izrazio razočarenje zbog toga što Si neće prisustvovati samitu, ali se nada da će se sastati sa njim na samitu APEC-a (članica Azijsko-pacifičke saradnje) u San Francisku u novembru.
Dovodeći u sumnju da Si čak putuje u San Francisko, AP je citirao kineski MSS post u kome se navodi: "Da bi zaista shvatile put 'od Balija do San Franciska', Sjedinjene Države moraju pokazati dovoljno iskrenosti".
Takođe, pominju se i domaći problemi kao razlog da Si ostane kod kuće, pre svega ekonomske teškoće sa kojima se zemlja suočava. Ipak, kineski eksperti smatraju da su ključna za ovakvu odluku Sija spoljnopolitička pitanja.
Ši Jinhong (Shi Yinhong), profesor na prestižnom pekinškom Renmin univerzitetu, ističe da je odsustvo Sija Đinpinga potvrda da, s obzirom na to da mnoge zemlje G20 sada imaju različite stepene konfrontacije sa Kinom, Peking počinje da gleda na ovu grupaciju kao na platformu sa sve manje vrednosti i sa ograničenim međunarodnim uticajem.
Od zaštitnika globalizacije do opadanja 'Si' diplomatije
Nedelju dana pre nego što je novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp (Trump) trebalo da preuzme dužnost početkom 2017. godine - već je najavio da neće ići na Svetski ekonomski forumu u Davosu.
U trenutku kada je Tramp najavljivao trgovinski rat sa Kinom, Si je održao čuveni govor da će zaštititi globalizaciju.
Tada je bivši zvaničnik američke administracije je primetio da su "Sijeve reči učinile da Kina izgleda kao potencijalni alternativni globalni lider SAD". Pre toga, osnivač Foruma u Davosu Klaus Švab (Schwab) izjavio je dok je predstavljao Sija: "Svet gleda u Kinu".
Međutim, sada, nakon odsustva na otvaranju samita BRIKS-a u Johanesburgu, preskakanja samita ASEAN-a u Džakarti ove sedmice i propuštanja skupa u Indiji, Si nastavlja da replicira svoj domaći autoritarni stil upravljanja i spolja.
Neki kažu da je to znak neuspeha i opadanja diplomatije u "Si" stilu, navodi "India Express".
Džesika Čen Vajs (Jessica Chen Weiss), profesorka Univerziteta Kornel i ekspertkinja za Kinu, smatra da iako "agresivno" kinesko ponašanje može da otuđi strane partnere, prava meta ostaje domaća scena.
"Kineski sistem vlasti možda zapravo nikada nije bio dorastao izazovu da postane vodeća svetska supersila, barem ne po modelu SAD," ocenjuje Vajs.
Šta je G20 dosada postigao?
Začetak G20 su bila okupljanja ministara finansija nakon talasa naglih devalvacija valuta krajem i kao odgovor na finansijsku krizu u Aziji krajem 1990-ih.
Nakon globalne finansijske krize 2008. počeli su da se okupljaju i lideri ovih zemalja.
Grupacija je prvobitno počela sa 22 članice 1997. godine, nakratko je porasla na 33 početkom 1999. godine, a zatim je poprimila svoj konačni oblik sa 19 zemalja i Evropskom Unijom. Zajedno, zemlje članice sada čine oko 80 odsto svetske ekonomske proizvodnje.
Visoki zapadni zvaničnici zalagali su se za fleksibilniji, inkluzivniji forum od Grupe 7 (G7) nacija (SAD, Kanada, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i Japan).
Oni su smatrali da bi okupljanje kako postojećih tako i sila u usponu bolje zaštitilo globalnu ekonomiju.
Mnogi eksperti su pohvalili ovu grupu za stabilizaciju finansijskog sistema 2008. i 2009. godine tako što je obezbedila četiri hiljade milijarde dolara i reformisala bankarski sistem za na trošenje mera u vrednosti od četiri biliona dolara i uvođenje reformi banaka za obnovu poverenja.
Samit u Kini 2016. takođe je pokazao moć okupljanja lidera kada su predsednik Barak Obama (Barack) i kineski lider Si Đinping najavili da će njihove zemlje potpisati Pariski sporazum o klimi.
Nedavno, 2021. godine, G20 je podržala veliku poresku reformu, uključujući globalni minimalni porez od najmanje 15 procenata za svaku zemlju.
Takođe, podržao je nova pravila koja bi zahtevala od velikih globalnih preduzeća poput Amazona da plaćaju porez u zemljama u kojima se njihovi proizvodi prodaju, čak i ako tamo nemaju kancelarije.
Ovaj plan je obećavao dodatne milijarde dolara prihoda država te da će smanjiti privlačnost poreskih rajeva za korporacije. Ali, kao i u mnogim drugim slučajevima, ni ovaj plan G20 nije pratila realizacija.
"Sporazum o globalnom porezu je važan korak u pravom smeru", saopštio je Međunarodni monetarni fond, "ali još nije operativan".
Šta onemogućava uticaj G20?
Neki kritičari tvrde da je G20 od početka bio manjkav forum, sa spiskom članova zasnovanim na hirovima zapadnih finansijskih zvaničnika i centralnih bankara, navodi Njujork tajms.
Na primer, Argentina nije ni ekonomija u usponu, niti među 20 najvećih. Mnogi tvrde da je postala članica G20, jer je jedan od njenih bivših ministara ekonomije, Domingo Kavalo (Cavallo), bio cimer sa Harvarda Larija Samersa (Larry Summers), američkog ministra finansija od 1999. do 2001. godine.
Robert Vejd (Wade), profesor političke ekonomije na Londonskoj školi ekonomije, smatra da G20 i dalje pati od "nedostatka reprezentativnih procedura", bez dobro definisanog procesa za uključivanje.
Samiti grupe su takođe postali forum za snage koje se bore protiv uspostavljenog poretka posle Drugog svetskog rata. Kada je G20 nastao, postojao je više konsenzusa o tome kako držati svet na okupu.
Slobodna trgovina je bila u usponu, rivalstvo velikih sila činilo se samo ružnom uspomenom, pa su se optimisti širom sveta nadali da će G20 omogućiti širu bazu moći za stare institucije poput Ujedinjenih nacija i Međunarodnog monetarnog fonda.
Te nade još uvek postoje, ali cvetaju i negde drugde, kao što pokazuje nedavni samit BRIKS-a u Južnoafričkoj Republici, podseća Njujork tajms.
Ali, sukobi su nadilaze napore G20. Sjedinjene Države i Kina postale su ogorčeni konkurenti. Jača nacionalizam jer su umrežene ekonomije postale daleko rizičnije nakon pandemije COVID-19 i rata u Ukrajini, što je dovelo do rasta cena hrane i energije i za zemlje daleko od linija fronta.
"Postoji mnogo više nezadovoljstva hiperglobalizacijom, otvorenom trgovinom i slobodnim kapitalom", kaže za Njujork tajms Stjuart Patrik (Stewart Patrick) iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.
"U situaciji u kojoj se globalna ekonomija fragmentiše i zemlje teže ostvarenju svojih ciljeva, pitanje je šta da radite kada još uvek imate pravila i institucije koje su stvorene za sasvim drugačije okruženje?", navodi Patrik.
Da li je svetu potreban G20?
Mnogi stručnjaci za spoljnu politiku tvrde da neuspesi G20 ukazuju na potrebu za modernizacijom međunarodnih institucija.
Sve je jasnije da postojeći, zapadno orijentisani pristup više nije adekvatan za suočavanje sa mnogim silama koje utiču na međunarodne odnose, ističu Dani Rodrik i Stiven M. Volt (Stephen M. Walt) u Foreign Affairsu.
Oni predviđaju budućnost sa manje dogovora, u kojoj će "preferencije zapadne politike manje preovladavati" i "svakoj zemlji će se morati da se da više slobode u upravljanju svojom ekonomijom, društvom i političkim sistemom".
Robert Vejd se zalaže za reorganizaciju G20, tako što bi njegovo jezgro činile najjače svetske ekonimije dopunjeno grupom manjih nacija čije bi se članstvo rotiralo.
Stjuart Patrik ističe da bi G20 mogao da igra vodeću ulogu u "postneoliberalnom" poretku tako što će razgovarati o tome kako da se odvoje koristi trgovine od rizika "preteranog uživanja" u sistemu slobodnog tržišta, zbog čije zaštite je ova organizacija i stvorena.
"G20 bi bilo prirodno mesto za početak utvrđivanja koja pravila mirne koegzistencije dozvoljavaju zemljama da učestvuju u umerenijoj globalizaciji", dodaje Patrik.
Facebook Forum