Dostupni linkovi

Prema internom izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), čije delove je objavio britanski Financial Times, Srbija, Letonija i Estonija su najugroženije zemlje u srednjoj i istočnoj Evropi kad je reč o zaduženjima u stranim valutama.

Zapadnoevropske banke mogle bi, kako procenjuje MMF, da izgube 160 milijardi dolara u ovom delu sveta zbog nenaplativih dugova. Pozivajući se na dokument ove finansijske organizacije, sačinjen pre nešto više od mesec dana, londonski list procenjuje da bi do 20 odsto svih kredita moglo postati neneplativo zbog prezaduženosti ove grupe zemalja, među kojima je i Srbija. MMF je predložio ugroženim zemljama-članicama Evropske unije da pređu na evro, a Evropskoj uniji i centralnoj banci da popuste u striktnosti kriterijuma kad je u pitanju prelazak na evro.

Ekonomski stručnjak Miroslav Prokopijević smatra da je prelazak na evro ne samo nemoguć projekat nego i čista ekonomska besmislica:

Oni kažu da će zemlje istočne Evope rešiti svoj problem obezvređivanjem svojih valuta i zaduživanjem, ako pređu na evro.To uopše nije tačno.
“Šta više, ako je to izveštaj MMF-a, oni traže da Evropska unija oslabi kriterijume ulazak ovih zemalja u evro zonu. To je potpuna besmislica, ekonomski gledano, jer evro zona i ovakva kakva je ima velike probleme, najviše sa budžetskim deficitom i javnim dugom, i to posebno u onim velikim zemljama poput Nemačke, Francuske, Grčke itd. Dakle, po meni to je vrlo loša ideja. Što se tiče drugih stvari iz tog izveštaja, oni kažu da će zemlje istočne Evrope rešiti svoj problem obezvređivanjem svojih valuta i zaduživanjem, ako pređu na evro. To uopšte nije tačno, jer ako vaše firme imaju problem da izvezu i prodaju nešto na tržištu, i da to naplate i normalno isplate penzije i plate, onda je potpuno svejedno da li imate zlot i krunu ili ste prešli na evro.”

Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno trižište ne smatra da bi situacija po zapadne banke bila tako dramatična čak ako bi se i ispunilo predviđanje MMF-a da će izgubiti 160 milijardi dolara u srednjoj i istočnoj Evropi:

“Zbog tih 160 milijardi za celu istočnu Evropu u odnosu na aktive tih banaka i kapital kojim raspolažu, nijedna od tih banaka neće propasti. Te banke su manje-više tako lepo zarađivale i stvorile rezerve proteklih godina da će moći to da izdrže. To je krajnje pesimistička procena i ne verujem da će se to ostvariti. A, u Srbiji čak i da se desi da jedan dobar deo kredita bude nenaplativ, postoji institucija reprogramiranja, da se to malo uspori, ali i institucije grejs perioda, hipoteke i obezbeđenja, pa tako ove banke ne bi imale gubitak od 20 odsto neto, pošto je većina tih kredita na neki način bila obezbeđena. Sa rezervama koje imaju i visokom stopom kapitalizacije, mislim da banke u Srbiji neće doći u poziciju da moraju da se zatvaraju i idu u stečaj.”


Ostaje pitanje, kada se to prebrodi, koliko će dugo trajati kriza i kako će Srbija stvoriti jednu eksportno orijentisanu industriju koja bi mogla da otplaćuje taj dug i drži ga u nekoj normali.
Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević ukazuje na to da je izveštaj MMF-a rađen pre nedavno sklopljenog stand by aranžmana sa Srbijom. Kredit od 3 milijarde evra upravo je imao za cilj da osujeti te najlošije scenarije. Kovačević, međutim, upozorava da se Srbija nalazi u nimalo sjajnoj situaciji:

“Sada imamo ukupan dug od 22 milijarde evra, taj dug će biti povećan za tri milijarde i iznosiće 25 milijardi evra. Tih tri milijarde evra će povećati naše devizne rezerve, koje su sada oko osam milijardi i koje će porasti na oko 11 milijardi. Sve što je do sada urađeno sa MMF-om služi da se prebrodi ta opasnost, ali ostaje pitanje, kada se to prebrodi, koliko će dugo trajati kriza i kako će Srbija stvoriti jednu eksportno orijentisanu industriju koja bi mogla da otplaćuje taj dug i drži ga u nekoj normali.”

Miroslav Prokopijević ocenjuje realnim procene MMF-a o visini duga bankama u Srbiji koji preduzeća i građani ne bi mogli vraćati, ali do toga bi došlo usled drastičnijeg pada dinara, koji ne očekuje do septembra:

“Posle septembra sve je moguće, čak mislim da su oni od MMF-a tražili tri puta manje sredstava nego što će im trebati ove i naredne godine.”

Aleksandar Stevanović kaže da se sa 3 milijarde evra zajma od MMF-a kurs dinara može održati koliko-toliko stabilnim, moglo bi se čak desiti da dinar i nešto ojača tokom leta:

Ovaj vladin paket definitivno služi isključivo za to da prezimimo i da se dodvorimo MMF-u kako bismo dobili ovaj aranžman.
“Ali, na dugi rok, bez stvaranja dobrog okruženja i rešavanja suštinskih problema u Srbiji, bojim se da ćemo biti u začaranom krugu niske stope rasta, niske inflacije i stalne opasnosti od bankrotstva države.”

Koliko dugo može držati vodu paket vlade za smanjenje nedozvoljenog budžetskog minusa? Milan Kovačević:

“Ovaj vladin paket definitivno služi isključivo za to da prezimimo i da se dodvorimo MMF-u kako bismo dobili ovaj aranžman. Postavlja se pitanje kako u ovoj velikoj recesiji podstaći privredu i kako postići da gubici budu što manji. S druge strane, što je izuzetno bitno, mi iz te krize ne možemo izaći ako i naše sopstvene probleme ne budemo rešavali. Drugim rečima, morali bismo da ubrzamo reforme koje su, na žalost, odavno u velikom zastoju.”
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG