Dostupni linkovi

Ima li Beograd izlaznu strategiju za tenzije na Kosovu


Skupština Srbije, foto: Vesna Anđić
Skupština Srbije, foto: Vesna Anđić
“Dijalog Beograda i Prištine moguće je nastaviti kada se stvari vrate na poziciju pre intervencije kosovskih specijalaca na prelazima na severu Kosova”, poručio Tadić. No, manevarski prostor Beograda ako ga uopšte ima jako je mali.

Međunarodne snage na Kosovu krše statusno neutralne okvire poverene Rezolucijom 1244, čime ugrožavaju opstanak srpskog stanovništva i interese Srbije u pokrajini, navodi se u objavljenom Predlogu deklaracije o kojoj će poslanici Skupštine Srbije u subotu raspravljati u parlamentu.

U tekstu se konstatuje da su privremene institucije u Prištini nasilno pokušale da promene realno stanje na terenu i izvrše dodatni pritisak na Srbiju, kao i da suštinski ponište Rezoluciju 1244 UN.

Dan pred sednicu, u čijem pokušaju zakazivanja je protekla čitava krizna nedelja, predsednik Srbije Boris Tadić je pokušao da umiri strasti.

“Mnogima u Prištini, koji bi želeli da pokažu svoj tzv. patriotizam, odgovara zaoštravanje situacije. Mnogima u Srbiji i u srpskoj zajednici ne odgovara da se situacija smiri i zato podstiču svoje lokalne predstavnike na Kosovu i ekstremiste među Srbima da preduzimaju radnje koje su potpuno protivne interesima Srbije”, poručio je Tadić.

“Prema našim informacijama prelaz Jarinje su zapalile kriminalne strukture na Kosovu i to ne samo kriminalne strukture među Srbima nego i kriminalne strukture koje imaju veze sa kriminalcima Albancima sa Kosova”, rekao je Tadić.

Baš kao ni predsednik Tadić, tako ni drugi srpski zvaničnici koji pregovaraju sa komandantom KFOR-a do ovog trenutka nisu obelodanili bilo kakvu izlaznu strategiju Beograda. Oni jedino ponavljaju da ne prihvataju odluku KFOR-a da sprovodi mere Vlade Kosova o zabrani uvoza robe iz Srbije. Šef pregovaračkog tima Beograda Borislav Stefanović i u petak je u kriznoj zoni.

“Mi ćemo nastaviti dogovore sa međunarodnom zajednicom da nađemo rešenje za ovaj problem. U ovom trenutku imamo dva zadatka, jedan je da rešimo ovu krizu da građani ostanu mirni, i drugi kada to ostvarimo da se vratimo u sve moguće dogovore da bi napravili neko trajno rešenje”, kaže Stefanović.

Najdirektnija poruka Beogradu ipak nije upućena na terenu. Zapravo ju je primio šef diplomatije Vuk Jeremić kada mu nije dozvoljeno da prisustvuje konsultacijama na SB UN o Kosovu.

To je jasna politička poruka ocenjuje, dugogodišnji diplomata i član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta Simeon Pobulić.

“Verovatno je to poruka da će zapadne zemlje u odnosu na Srbiju što se tiče Kosova pooštriti svoj kurs i pokušati da završe to pitanje na svoj način”, objašnjava Pobulić.

Dijalog u krizi

Utisak je da se međunarodna pozicija Beograda dramatično obrnula upravo nakon što su srpski ekstermisti zapalili prelaz Jarinje dok su pre toga kritike iz međunarodne zajednice bile upućene većinom Prištini zbog svojevoljnog prebacivanja specijalnmih snaga policije preko Ibra na sever Kosova.
Lokalni Srbi blokiraju put kod sela Rudare, 29. jul 2011.

U tom zaokretu iako je prvobitno odbijala zahteve opozicije za skupštinsku raspravu o Kosovu Vlada je ipak zatražila vanrednu sednicu. Iz prethodnog iskustva za očekivati je da će i ovoga puta opozicija žestoko napasti vlast. Ipak, uoči sednice uz kritike stigli su i pozivi da je krajnje vreme za nacionalno jedinstvo.

“Ovo je jedan važan trenutak za državu gde ona zapravo odlučuje da li će se odreći Kosova ili će nastaviti svoju aktivnost na očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta”, poručio je potpredsednik Koštuničine Demokratske stranke Srbije i nekadašnji ministar za Kosovo Slobodan Samardžić.

Ipak, i pored potrebe za jedinstvom ne može se izbeći kritika vlasti, kaže Marko Đurić iz Nikolićeve Srpske napredne stranke.

“Jasno je da vlada luta, da tumara, po ovom možda najznačajnijem pitanju političke današnjice u Srbiji”, kaže on.

Kriza u vezi sa prelazima na Kosovu vraća ne samo Beograd nego i čitav Zapadni Balkan unazad, ocenjuje profesor na Fakultetu političkih nauka Predrag Simić.

“Ja mislim da se Beograd nalazi u veoma nepovoljnoj situaciji, ali da Beograd u ovom trenutku ne može da se optuži da snosi krivicu za novonastalu krizu, jer je tokom čitave ove krize Beograd reagovao uglavnom, uz neke manje greške, pokušavajući da smiri situaciju”, ocenjuje Simić.

Nesumnjivo je da Beograd i u ovom trenutku može da igra samo na kartu “konstruktivnosti”. Insistira na tome i sam Boris Tadić koji je pre tri dana u Pragu još jednom obećao da Srbija neće ratovati.

“Nesumnjivo je dijalog u krizi ovoga trenutka. Dijalog ćemo otpočeti i nastaviti, duboko verujem da je to moguće, onog trenutka kada stvari vratimo na početnu poziciju”, kaže Tadić.

Ipak je osnovano se zapitati koliki je manevarski prostor Beogradu ostao. Ako uopšte postoji, kaže Ognjen Pribićević, naučni saradnik Instituta društvenih nauka i bivši ambasador Srbije u Nemačkoj, on je jako mali.

„Da li postoji prostor u diplomatiji, taj prostor uvek postoji ali bojim se da će se taj pritisak iz svih pravaca pojačavati i da je u ovom trenutku taj manevarski prostor jako, jako mali. I umesto da postavljamo kao ključno pitanje Evropsku uniju sada se ponovo Kosovo nameće kao tema, to je prosto zaostavština naše prošlosti“, zaključuje Pribićević.
XS
SM
MD
LG