Dostupni linkovi

I posle gulaga, gulag u Rusiji


Zatvorenici ručaju u zatvorskoj kantini u okrugu Karimski na krajnjem istoku Rusije

Autori: Robert Kolson i Natalija Džanpoladova (Prevela: Mila Đurđević)

Ruski zvaničnici nedavno su objavili da su upravnik zatvorske kolonije IK-14 i nekoliko drugih zvaničnika otpušteni nakon nenajavljenog inspekcijskog nadzora kojim je utvrđeno da su osuđenice mučene i bile primorane da rade kao robovi.

Vest je objavljena pet godina nakon što je umetnica i aktivistkinja, članica grupe Pusi Rajot (Pussy Riot) Nadežda Tolokonikova koja je skoro dve godine služila kaznu u zatvoru IK-14 zbog performansa u moskovskoj Crkvi Isusa Spasitelja, objavila otvoreno pismo u kome je iznela detalje o užasavajućim uslovima u barakama izgrađenim u sovjetsko vreme u udaljenoj, močvarnoj regiji jugoistočno od prestonice Rusije. Ona je napisala da su žene primorane da rade i do 17 sati dnevno, uz jedan slobodan dan na svakih osam nedelja, kao i da su bile izložene pretnjama i nasilju.

Pismo Tolokonikove pojavilo se godinama nakon pritužbi na uslove u zatvoru IK-14, koje su se nastavile dugo nakon što je ruska Federalna zatvorska služba (FSIN) tvrdila da je istražila navode i našla da one nisu potkrepljene dokazima. Pritužbe su se nastavile i nakon puštanja Tolokonikove iz pritvora po osnovu amnestije u decembru 2013.

"Izgleda da je Tolokonikova bila u pravu", izjavio je zamenik direktora ruske Federalne zatvorske službe Valerij Maksimenko za rusku državnu agenciju TASS 24. decembra 2018.

Sa ovim slučajem se okončala teška 2018. godina po ruski zatvorski sistem.

Jednostavno "skrenuo"

U julu se pojavio video koji prikazuje najmanje 17 čuvara u zatvoru u Jaroslavlu kako zlostavljaju i tuku zatvorenika Jevgenija Makarova.

"Oni su planski tukli raskrečenog muškarca po cevanicama i stopalima gumenim pendrecima", opisao je mučenje ruski nezavisni dnevni list Novaja Gazeta (Novaya Gazeta). "Čovek vrišti u očaju, stenje, moli za milost. S vremena na vreme, polivaju ga vodom po glavi iz kofe".

U novembru 2018. godine, četvorica čuvara u zatvoru u Čeljabinsku su osuđeni zbog toga što su nasmrt pretukli zatvorenika Sultana Israilova. Zvaničnici su njegovu smrt zaveli kao samoubistvo dok masovni štrajk glađu nije izazvao burne reakcije javnosti nakon čega je pokrenuta istraga.

Pismo Tolokonikove (na fotografiji) pojavilo se godinama nakon pritužbi na uslove u zatvoru
Pismo Tolokonikove (na fotografiji) pojavilo se godinama nakon pritužbi na uslove u zatvoru

U januaru, dva zvaničnika u zatvoru IK-7 u Kareliji osuđena su na kaznu zatvora zbog mučenja zatvorenika i iznude miliona rublja od osuđenika i njihovih porodica.

Tokom godine, aktivisti koji se bore za prava zatvorenika, među njima i članica grupe Pusi Rajot Marija Aljokina, koja je kao i Tolokonikova provela dve godine u zatvoru po istoj optužnici, pokrenula je kampanju podizanja svesti javnosti pod sloganom "FSIN = gulag".

Uprkos ovom i mnogim drugim slučajevima, zamenik upravnika ruske Federalne zatvorske službe Maksimenko u godišnjem intervjuu za rusku novinsku agenciju Interfaks (Interfax) 8. januara glatko je odbacio poređenje njegove službe i sovjetskog gulaga.

"Nema ni najmanjeg traga gulaga u našem sistemu danas", rekao je on. "Ta vremena su daleko iza nas. Ako pod terminom ’gulag’ podrazumevate masovno kršenje ljudskih prava, masovnu represiju, nepravedne kazne, pogubljenja, mučenje, priznanja pod prinudom i tako dalje, kakve to sve veze ima sa onim što se dešava danas? Ukoliko neko od naših zaposlenih pretuče zatvorenika, to nije nasleđe gulaga. To je, izvinite na izrazu, znak da je određeni zaposleni ’skrenuo’".

Maksimenko je takve slučajeve pripisao sindromu "sagorevanja na radnom mestu", koji je izazvan "ogromnim psihološkim pritiskom" sa kojim se zaposleni u zatvorima suočavaju u svakodnevnom kontaktu sa kriminalcima.

Život u zloglasnoj Butirki
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:32 0:00

On je dodao da je zbog posvećenosti ruske Federalne zatvorske službe da bude otvorena, instalacije 22.000 video kamera i aktivnog monitoringa ombudsmana za ljudska prava i organizacija civilnog društva, zatvorski sistem "postao je transparentniji nego ikada pre". Brojni izveštaji o zlostavljanju su, u stvari znak da se "ljudi koji su u zatvorima više ne plaše da kažu istinu o onome što su tamo videli".

Sistem ’izgrađen na nasilju’

Jevgenij Makarov, zatvorenik koji je mučen u videu iz Jaroslavla je među mnogim bivšim zatvorenicima i aktivistima koji se ne bi složili. Makarov je proveo 80 dana u samici nakon što je video, u kome ga zatvorski čuvari muče, dospeo u javnost.

Ruska zatvorska služba je "stvorila svoju malu robovlasničku državu", rekao je Makarov novinarima nakon što je, odsluživši svoju kaznu u oktobru, pušten iz zatvora. "Tamo se uopšte ne poštuje zakon."

Nikolaj Kavkaski, aktivista opozicione Ruske ujedinjene demokratske partije (Jabloko) koji je služio kaznu po političkim optužbama se slaže. "Ceo ruski zatvorski sistem je izgrađen na nasilju", objašnjava Kavkaski.

"To mučenje nije mučenje u normalnom smislu", kaže on za ruski servis Radija Slobodna Evropa. "Mučenje se ogleda u svakodnevnim uslovima i u stavovima koji zatvorski čuvari imaju prema zatvorenicima. Ceo sistem mora da se reformiše."

Iza ponašanja nasilnih čuvara krije se mnogo više toga od "sindroma sagorevanja na radnom mestu", kaže Aleksej Fedjarov, šef pravnog odeljenja organizacije koja se bavi zaštitom ljudskih prava zatvorenika "Rusija iza rešetaka" (Rus Sidyashchaya).

"To su normalni ljudi", kaže on i dodaje: "Da li ste čitali ’Varnicu života’ od (Eriha Marije) Remarka? Pripadnici srednje klase. Danas sede za stolom i piju pivo, sutra postanu nacisti, a narednog dana su među nacistima koji rade u koncentracionoim logorima i pale ljude u pećima. Zatim se penzionišu i žive mirno do kraja života. Svi su sposobni za ovako nešto. Postoji fašista u svakom od nas".

Fedjarov navodi da ruski zatvorski čuvari znaju u šta se upuštaju. "Oni odlaze da rade tamo, zato što najčešće dolaze iz siromašnih regija gde svaki školarac sanja da jednog dana ima platu od 20.000 do 30.000 rubalja (300-460 američkih dolara) i da dobiju šansu da se penzionišu sa 35 godina", kaže Fedjarov. "Oni odlaze tamo potpuno svesni i na dobrovoljnoj bazi. Ukoliko im traže da nekog udare ili pretuku, oni će to i uraditi, jer to svi rade... Oni odlaze na posao u sistemu koji je truo do srži i koji ljudima dozvoljava da rade isključivo na taj način."

"Da li je to emocionalno sagorevanje?", kaže on. "Ne. To je samo takva osoba unutar takvog sistema."

To je sistem zasnovan na nasilju i ponižavanju, kao i na strogom zavetu ćutanja o kršenju prava, kažu aktivisti.

Prema statistici koju je Rusija dostavila Savetu Evrope 2015. godine o zatvorima za prethodnu godinu, 4.097 zatvorenika je preminulo u pritvoru od ukupno 671.027 zatvorenika. Od tog broja, 404 je prijavljeno kao samoubistvo, dok broj prijavljenih slučajeva ubistava "nije bio dostupan". Stopa smrtnosti u Rusiji od 61,1 na 10.000 zatvorenika je među najvišim u 47 zemalja koje su obuhvaćene istraživanjem.

Rusija nije dostavila brojke za izveštaje Saveta Evrope o uslovima u zatvorima koji su potom usledili.

Prema rečima zamenika direktora ruske Federalne zatvorske službe Maksimenka, 2017. godine populacija zatvorenika u Rusiji je pala na 523.000. Broj smrtnih slučajeva se takođe verovatno smanjio usled novog zakona koji omogućava smrtno bolesnim zatvorenicima da budu amnestirani.

Emocionalni problem

Advokatica Vera Gončarova, koja zastupa zatvorenike u ruskoj regiji Omsk u jugozapadnom Sibiru, u istaknutim slučajevima zlostavljanja, koji uključuju navode o prebijanju, torturi elektrošokovima, pretnjama silovanjem, uriniranje po zatvorenicima i druge oblike zlostavljanja, kaže da je tokom godina provela sate u razgovoru sa zatvorskim čuvarima za vreme svojih poseta zatvorenicima.

"Oni znaju gde idu i zašto", kaže Gončarova. "Ne bih rekla da u njihovom pogledu ili razmišljanjima ima neke vrste žaljenja ili beznađa. Upravo suprotno - to je pogodan i pouzdan posao, posao u kom nakon samo nekoliko godina rada možete ranije otići u penziju."

"U Omsku, možete sresti veliki broj vozača taksija, koji su nekada radili u (zatvorskom) sistemu, jer u Omsku postoji mnogo zatvora", dodaje ona. "Oni su još uvek mladi ljudi koji primaju penziju dok u svoje slobodno vreme rade šta hoće. Očigledno, rad u zatvoru nije lak, ali oni tamo odlaze da rade svesno."

Gončarova kaže da je jedini bivši zatvorski čuvar kog je upoznala a da je imao "bol u očima" bio je čovek koji je brzo napustio službu, jer "nije moralno to mogao da podnese".

"Kada govori o tome, on plače", navodi Gončarova. "On sada ide u crkvu. Pio je neko vreme, ali se izvukao. Do danas, on se plaši – plaši se zakona i osvete svojih bivših kolega."

Nezakoniti postupci, kaže Gončarova, prolaze nekažnjeno i bivaju prikriveni zbog ćutanja i saučesništva drugih zatvorskih zvaničnika. Usled toga, ponašanje "uzima monstruozni oblik".

"Nije tu reč o tome da je čuvar koji radi takve stvari psihički oštećen", kaže Gončarova. "Ali, on takođe negativno utiče na um ostalih."

Nadležni sud u Kareliji je 16. januara osudio bivšeg upravnika zatvora IK-7 Sergeja Kosijeva na dve i po godine zatvora zbog toga što je pretukao političkog disidenta Ildara Dadina i zbog iznude miliona rubalja od zatvorenika i njihovih porodica u periodu od nekoliko godina. Bivši zatvorenici širom zemlje putovali su u Kareliju kako bi svedočili protiv Kosijeva.

Jedan od njih, Vasilij Šambur, za RSE navodi da je presudu suda i kaznu na koju je Kosijev osuđen doživeo veoma emotivno.

"Za mene i mnoge druge, Sergej Kosijev je oličenje svega onoga što je povezamo sa fašizmom", kaže Šambur. "U svakoj njegovoj interakciji sa ljudima, mogli ste osetiti njegov arogantni, ponižavajući, robovlasnički mentalitet. Nije mu bilo stalo do ljudskih prava, naginjao je ka tome da drugima nanosi bol. Njegova pojava je spomenik sadizmu, koji je sada srušen."

"Napisao bih na visoke zidove zatvora IK-7 velikim slovima – ’Zaposleni u Federalnoj zatvorskoj službi! Zapamtite šta se desilo Kosijevu. Svi su jednaki pred zakonom’", ističe Šambur i dodaje: "To bi bila dobra lekcija svima onima koji su zaboravili šta znači biti čovek. A još uvek ima takvih ljudi."

Aktivista Sergej Mokatkin, koji je služio više zatvorskih kazni zbog svog političkog aktivizma i koji je poslednji put iz zatvora pušten 14. decembra, takođe kaže da je nasleđe sovjetskog zatvorskog sistema očigledno prisutno danas u ruskim zatvorima.

"I dalje stoje okačeni posteri iz vremena Sovjetskog saveza na kojim piše da zatvorski čuvar nije čuvar, već nastavnik", kaže Mokatkin. "To je smeće, naravno. I to zaista ometa sistem da funkcioniše normalno. Moramo da ga transformišemo od jednog kriminalizovanog sistema do onog koji će imatu funkciju socijalizacije. Ali, sada je sve suprotno tome: ljudi se ne socijalizuju u ruskim zatvorima; umesto toga, njihovo fizičko i mentalno zdravlje biva uništeno."

*Doprinos izveštaju: dopisnici Ruskog servisa RSE Natalija Demina, Vladimir Kara-Murza i Gleb Jarovoj.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG