Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Huavej uzvraća udarac


Kamera za nadzor blizu znaka Huaveja isped trgovinskog centra u Pekingu

Tužba kineskog džina u proizvodnji telekomunikacione opreme Huaveja (Huawei) protiv američke vlade kojom nastoji da ospori zakon koji značajno ograničava njegovo poslovanje u SAD nema puno izgleda za uspeh, pišu svetski mediji, dok se nameće pitanje kako će se taj pravni spor odraziti na šire pitanje trgovine.

Kontraofanziva kineske kompanije

Huavej je tužbom protiv američke vlade uzvratio udarac Vašingtonu koji nastoji da kinesku kompaniju potisne s globalnih tržišta, ocenjuje agencija Rojters (Reuters), podvlačeći da je to poslednji u nizu sukoba Kine i SAD, koje su veći deo prošle godine provele razmenom uvođenja međusobnih taksi na robu u vrednosti od više stotina milijardi dolara.

Kompanija tužbom na federalnom sudu u Teksasu tvrdi da je neustavan zakon koji je predsednik Donald Tramp (Trump) potpisao u avgustu i koji zabranjuje federalnim službama i entitetima koji imaju ugovor s njima da nabavljaju opremu i usluge od Huaveja i ZTE, takođe kineske telekomunikacione firme. Huavej tvrdi da su delovi zakona nelegalni jer bitno ograničava njegovu mogućnost da posluje u SAD iako nema dokaza o nezakonitom postupanju.

I mnogo pre nego što je Tramp pokrenuo trgovinski rat s Kinom, aktivnosti Huaveja su bile pod pažnjom američkih vlasti, što je za Rojters potvrdilo 10 ljudi. Agencija objašnjava da Huavej ima veoma mali udeo tržišta u SAD, ali da najveći svetski proizvođač telekomunikacione opreme nastoji da predvodi uvođenje pete generacije (5G) mobilne mreže i usluga širom sveta.

Privatna kineska kompanija, koja tvrdi da je njena oprema prošla temeljne provere i da u više od 170 zemalja u svetu u kojima se koristi nisu ustanovljene nikakve ranjivosti, pokrenula je lobističku i pravnu ofanzivu dok Vašington traži kod svojih saveznika da ne koriste Huavej kada budu uvodili 5G mrežu, zbog kineskog zakona koja nalaže kineskim kompanijama da sarađuju s obaveštajnim službama u zemlji, piše Rojters.

Žalba dodaje novi podzaplet postojećem sukobu Trampove administracije i tehnološke kompanije koja se smatra ikonom kineskog uspona na nivo svetske sile, piše Vašington post (The Washington post), dodajući da tužba dolazi u trenutku kada je višedecenijska praksa vlasti u Pekingu da ograničavaju rad američkih kompanija u scru trgovinskog spora dve zemlje.

Pored spomenutog zakona, situaciju komplikuje i hapšenje finansijske direktorke Huaveja Meng Vanžu u Kanadi na zahtev SAD zbog kršenja sankcija Iranu. Potom je dodata optužba koja se tiče krađe industrijske tajne.

Slabe šanse za uspeh napora Huaveja

Napori Huaveja da ospori američki zakon verovatno neće završiti s uspehom, prenosi ocene pravnih stručnjaka agencija Blumberg (Bloomberg), dodajući da s obzirom na pregovore Kine i SAD o trgovinskom ratu, postoje intenzivne spekulacije koliko taj slučaj predsednik Tramp može iskoristiti kao prednost u pregovorima.

Za SAD bi, međutim, moglo biti teško da ustuknu u slučaju protiv Hauveja, ističe Blumberg, zato što je Trampova administracija najavila da će biti tvrda povodom spornih kineskih poslovnih praksi, među kojima je i industrijska špijunaža.

Pored problema s američkim zakonom, Huavej je u procesu zbog hapšenja njegove finansijske direktorke Meng u Kanadi. Pravni stručnjaci kažu, prenosi Blumberg, da proces protiv Huaveja i njegove direktorke verovatno neće biti povučen, budući da su optužbe - da je Huavej krao industrijske tajne od američke kompanije i da je prekršio američke sankcije Iranu - pitanja koja su prioriteti Trampove administracije.

Tužioci mogu uvek povući slučaj, ali je to malo verovatno u ovom slučaju čak i ako bi moglo pomoći trgovinskim pregovorima, piše Blumberg i citira profesora na pravnom fakultetu na Stanfordu Alana Sajksa (Sykes) koji kaže da bi slučaj mogao da se koristi kao prednost u pregovorima SAD i Kine, ali da bi moglo biti sporno ako bi ministarstvo pravde podleglo zahtevu da odustane od procesa protiv Huaveja i njegove direktorke.

Kome je namenjena tužba

Tužba kineskog giganta protiv vlade SAD da je nepravično zabranjen kao bezbednosna pretnja, mada verovatno neće biti uspešna, primoraće vladu u Vašingtonu da slučaj više otvori za javnost, ali će i sam Huavej biti podložniji temeljnijem ispitivanju njegovih poslovnih praksi i odnosa s kineskom vladom, ocenjuje Njujork tajms (THe New York Times).

Njujorški listi piše da se Huavej bori za mnoge svoje klijente i države koji su najavili da će odustati od kupovine njegovih proizvoda posle lobiranja iz SAD. Tako je Kina već uzvratila Kanadi pritvaranjem nekoliko kanadskih građana i ograničila uvoz kanole iz te zemlje.

Mada je malo verovatno da će Huavej uspeti da promeni zakon, može se nadati da će pridobiti vlade drugih zemlja, među kojima neke evropske, koje će verovatno pratiti razvoj situacije u SAD, ocenjuje Njujork tajms.

Kina ima dugu istoriju prekidanja trgovine s drugim zemljama usred diplomatskih sporova, podseća list i navodi primere Japana i Norveške. U septembru 2010. je obustavila izvoz retkih metala u Japan na dva meseca zbog spora oko malih ostrva između Japana i Tajvana. Potom je suspendovala trgovinske razgovore s Norveškom i obustavila uvoz norveškog lososa pošto je norveški komitet dao kineskom disidentu Nobelovu nagradu za mir.

CNN ocenjuje da je mnogo toga na kocki: Nemačka i Velika Britanija razmatraju kakva ograničenja da uvedu za opremu Huaveja, dok je Australija već zabranila da ta kompanija obezbeđuje tehnologiju za 5G mrežu u toj zemlji.

Tajna vrata za kineske komuniste?

Huavej već duže vreme prate optužbe o industrijskoj špijunaži, piše BBC i ocenjuje da američke bojazni u vezi s tom kompanijom nadilaze krađu poslovnih tajni, pošto više od decenije vlada SAD smatra tu kompaniju ogrankom kineske Komunističke partije.

Zabrinutost SAD u vezi s Huavejom je izbila u prvi plan pošto ta kompanija kao najveći svetski proizvođač telekomunikacione infrastrukture predvodi razvoj 5G mreže kojom će se ubrzati brzina interneta 10 do 20 puta i omogućiti mnogo veća povezanost uređaja, ocenjuje britanski javni servis.

Prema kineskom zakonu, sve kineske kompanije moraju imati odbor Komunističke partije, što prema kritičarima omogućava kontrolu države nad korporacijama, piše BBC i ukazuje da nema pokazatelja da Huavej prima naloge od kineske vlade ili da ona upravlja njegovom poslovnom planovima i strategijom, ali da način na koji Komunistička partije čvrsto brani Huavej postavlja pitanje koliko je kompanija nezavisna.

SAD su upozorile obaveštajne partnere da bi se dodeljivanje ugovora Huaveju za 5G svelo na dozvolu Kini da ih špijunira, prenosi BBC, dodajući da direktor Huaveja Ren Žengfej, međutim, tvrdi da je kineska vlada jasno stavila do znanja da neće tražiti od kompanija da u svoje uređaje instaliraju takozvani "backdoors" (tajna vrata), rupu u sistemu koja omogućava nadzor. Takođe tvrdi da njegova kompanije to ne bi uradila.

Uspeh kineske privrede je podstakao zabrinutost da je to bilo moguće samo uz ogromnu kontrolu vlade nad kompanijama u toj zemlji i strah je, podvlači BBC, da bi ta kontrola mogla biti iskorišćena za ciljeve Komunističke partije, koji su zasad nejasni, a uz sve to, Kina je postala još autoritarnija pod vladavinom predsednik Si Đinpinga.

XS
SM
MD
LG