Pripremila Jasmina Lazić
U svetu je aktuelan trend opadanja političkih i građanskih sloboda, upozorava najnoviji izveštaj organizacije Human Rights Watch.
U izveštaju na 650 strana objavljenom 27. januara predstavljena je analiza politike zaštite ljudskih prava u 90 država.
Kako je rekao Andrew Stroehlein iz organizacije Human Rights Watch, ključni trend u 2015. godini bio je “politika straha”, straha stotine hiljada ljudi koji beže iz svojih zemalja i straha onih (pretežno Evropljana) među koje su ti ljudi došli ne bi li našli utočište.
Organizacija Human Rights Watch je stoga upozorila vlade sveta da ne žrtvuju ljudska prava nauštrb borbe protiv terorizma i suočavanja sa prilivom velikog broja izbeglica.
Balkanski slučajevi
Sudeći po izveštaju Human Rights Watch-a, 2016. godina ne donosi mnogo dobrih vesti, ali zato donosi velike izazove za vlade, pre svega, demokratskih država, među kojima su i zemlje Balkana.
Tako, između ostalog, stoji da u Bosni i Hercegovini u prošloj godini nije bilo velikih pomaka na polju poboljšavanja ljudskih prava.
Vlasti, kako se navodi, nisu uspele da značajno poboljšaju diskriminatornu politiku prema Romima, Jevrejima i pripadnicima drugih manjina, novinari su ostali podložni zastrašivanju i pretnjama (samo od jula meseca nacionalna asocijacija novinara prijavila je 52 slučaja nasilja nad medijima i slobodom govora, među kojima su četiri fizička napada i pretnje smrću), a 20. godišnjica od genocida u Srebrenici bacila je svetlo na to koliko je slab pomak na polju suočavanja sa ratnim zločinima.
Zarije Sejzović, profesor međunarodnog prava na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, smatra da je Bosna i Hercegovina u poslednje dve decenije pokazala da stanje može biti „samo jednako loše ili gore u svakom segmentu života“.
„Stanje ljudskih prava u Bosni i Hercegovini je sigurno onako kako je opisano u izvještaju. Dakle, stanje nije sjajno i po tome se Bosna i Hercegovina ne razlikuje mnogo od zemalja u regionu. Ono što je izdvaja je činjenica da BiH ima diskriminatoran ustav, da po njemu pravo da se kandiduju za određene političke funkcije imaju samo konstitutivni narodi, dakle Bošnjaci, Hrvati i Srbi. Strazburški sud je donio odluku prije skoro šest godina koja je trebalo biti primjenjena i u skladu s kojom je trebalo izmjeniti domaći ustav ali za to nikada nije postignut politički konsenzus i kako ja gledam na stvari neće biti postignut ni u narednih ko zna koliko godina zato što političke elite to smatraju marginalnom stvari, a radi se zapravo o suštinskoj“, kaže prof Sejzović.
„Drugi apspekt ljudskih prava su suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima, to je pre svega sud Bosne i Hercegovine, koji ima originarnu nadležnost u predmetima ratnih zločina i tu stvari takođe nisu najbolje jer suđenja idu sporo. Naravno, radi se o predmetima koji su jako komplikovani i koji imaju obilje dokaznog materijala i sve te dokaze treba izvesti na glavnom pretresu, pa se u tom smislu može razumjeti tempo koji nije odgovarajući. Međutim, s druge strane, kako je prošlo 20 godina od završetka rata onda se skoro pa gubi smisao jer u narednih deset ili 20 godina, slijedom bioloških zakona, neće postojati niko ko će moći da svjedoči i kome će se moći suditi. To je činjenica sa kojom se suočava Bosna i Hercegovina i tu se, čini se, ne da ništa promjeniti“, objašnjava profesor Seizović, ukazujući pri tom na još jedan važan aspekt, a to je sudski tužilački kadar u najvišim državnim pravosudnim institucijama, koji, kako kaže, čini se nije izabran po standardima kvaliteta, nego tu dolaze i neki drugi standardi pa i etnička pripadnost u određenim momentima.
Otud, zaključuje prof Sejzović, "Bosna i Hercegovina, nažalost, 20 godina u istoriji njenog postdejtonovskog bitisanja pokazuje samo jedno, a to je da može biti samo jednako loše ili gore u svakom segmentu života.
"Postoje tri etnonacionalne političke oligarhije koje su za sebe opskrbile sve javne resurse u ovoj zemlji i koje jednostavno izjedaju unutarnje tkivo onoga što smo nekad zvali Bosna i Hecegovina kao multuietnička zajednica ravnopravnih naroda. To jednostavno nije slučaj. Ja sam bezrezervni pesimista da će u Bosni i Hercegovini biti ili ovako ili čak lošije", zaključuje Seizović.
Stanje ljudskih prava u Srbiji, uprkos malom pomaku, je takođe daleko od poželjnog. Kako se navodi u izveštaju, novinari rade u neprijateljskim uslovima koji podrazumevaju napade, pretnje i tužbe zbog pisanja o osetljivm temama.
Tempo procesuiranja ratnih zločina pred sudom je spor. Romski deo populacije se kontinuirano suočava sa diskriminacijom, a poseban izazov je priliv velikog broja izbeglica i tražilaca azila sa kojim se Srbija suočila.
Vesna Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava smatra da će predstojeći izbori samo dodatno uzdrmati ionako osetljivo područje političkih i građanskih prava i sloboda:
„Ne znam uopšte šta da očekujemo u ovoj godini budući da je izborna, što podrazumeva tri meseca kampanje. U toj kampanji se, bar do sada na lokalnim izborima, pokazivalo dosta prljavih stvari koje su se dešavale, počev od tuče ljudi po manjim mestima do pritiska na glasače, tako da ne bi iznenadilo da na predstojećim izborima stranke počnu da se obračunavaju a onda da ugrožavaju prava birača. Ono što nas najviše brine, to je kako će da izgledaju ti izbori, da li će da budu zaista fer odnosno transparentni. To ćemo tek da vidimo. Što se samih ljudskih prava u Srbiji tiče, slažem se sa ocenom izveštaja da su mediji bili pod određenim pritiskom kao i da taj pritisak nije bilo lako dokazati. Ti pritisci obično idu ili preko oglašavanja, odnosno zabrane oglašavanja ili preko urednika i vi ustvari to ne možete ili retko kad možete da dokažete. Osim toga, javni nastupi nekih zvaničnika su takođe govorili da mediji treba da služe nekoj drugoj svrsi a ne da ustvari služe javnom interesu", konstatuje Vesna Petrović.
U izveštaju Human Rights Watcha ističe se i da su i novinari na Kosovu suočeni su sa pretnjama i zastrašivanjem, a da sudski procesi protiv onih koji su počinili krivično delo nad novinarima teku sporo. Tenzije između Srba i kosovskih Alabnaca su nastavljene, pretežno na severu, a proces normalizacije odnosa sa Beogradom napreduje.
Parlament Kosova je, dodaje se, konačno usvojio potrebne izmene zakona čime je omogućeno da specijalni sud ispita optužbe za ozbiljne ratne zločine. Ranije početkom 2015, navodi se još u izveštaju, veliki broj građana Kosova, uglavnom Albanaca, prijavilo se za azil u Nemačkoj, i mnogi od njih su odbijeni, dok predsednica Kosova Atifete Jahjaga apeluje na njih da ostanu.
