Christian Axboe Nielsen, profesor jugoistočnoevropskih studija na Univerzitetu u Aarhusu, koji će biti i svedok optužbe na haškom suđenju Radovanu Karadžiću, za Radio Slobodna Evropa demantuje navode nekih medija u Srbiji, koji su javili kako nezvanično saznaju da Vojni sud Danske sprema tužbu zbog odavanja vojne i državne tajne protiv Jana Velendorfa, danskog vojnika iz sastava UN koji je prvi progovorio o masakru srpskih civila u Dvoru na Uni u avgustu 1995.
Nielsen: To da će Velendorf biti procesuiran zbog odavanja vojne tajne nigde nisam do sada video. Sve danske novine su se bavile detaljima tog slučaja, ali što se tiče nekih krivičnih posledica za tog vojnika, nisam do sada u danskim medijima ništa video.
Nielsen: Svakako se može reći da su danski vojnici u Bosni i Hercegovini, recimo, bili poznati po tome da su prilično snažno intervenisali u situacijama kada je dolazilo do napada na humanitarne konvoje. U mnogim memoarima i drugim objavljenim prikazima sukoba u Bosni i Hercegovini vidi se da su od svih jedinica međunarodnih snaga koje su bile prisutne u Bosni i Hercegovini, danski pripadnici veoma najoštrije reagovali na mnošto takvih i sličnih incidenata, a da druge jedinice nisu uzvraćale vatru kada su bili mete napada, obezbeđujući humanitarne konvoje. Upravo zbog takvih reakcija nije više bilo napada na konvoje pod danskom zaštitom. Te njihove robusne odgovore u Bosni i Hercegovini navodim samo kao kontrast reakcijama danskih vojnika u vreme egzekucije civila u Hrvatskoj o kojoj govorimo.
Dvor na Uni, april 2011Nielsen: Ono što konkretno mogu reći jeste da sam negde u medijima video da je svojevremeno o tome obavljena neka istraga pod okriljem Ujedinjenih nacija – iako ne znam od koje konkretne institucije – i da je odlučeno da ta istraga neće biti nastavljena, odnosno, da je taj slučaj za njih zatvoren. Što se tiče eventualnih poteza Danske, nigde nisam video nikakvu indiciju da će Ministarstvo odbrane, pravde ili državno tužilaštvo sada pokrenuti neku novu istragu, odnosno, da postoji interes ili motivacija da se sada pozabave tim slučajem.
Nielsen: Ja svakako očekujem i verujem da bi danska vlada sarađivala u istrazi, nema apsolutno nijednog razloga da se sumnja u to da bi ponudila sve informacije koje o konkretnom slučaju ima. Međutim, lopta se sada nalazi u dvorištu regionalnih tužilaštava u Hrvatskoj i u Srbiji.
Ognjen Zorić
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije, uputiće zvanični dopis tužilaštvu Danske da sasluša vojnika Jana Velendorfa, koji je u intervjuu za tamošnju televiziju izjavio da su danski vojnici gledali masakr nad starim i hendikepiranim srpskim civilima u Dvoru na Uni ’95.
Iako je identitet ljudi koji su taj zločin počinili tek predmet istrage, mediji u Hrvatskoj navode da su u pitanju pripadnici srpske vojske koja se povlačila, dok nekadašnji general Vojske Republike Srpske tvrdi da je, prema informacijama koje ima, u vreme zločina u gradu bila izviđačka četa Druge gardijske brigade Hrvatske vojske.
Paralelno sa istragom koju je povodom ratnog zločina u Dvoru na Uni, zatražilo Tužilaštvo u Sisku, predmet čiji je cilj da istraži istinu o brutalnom ubistvu civila srpske nacionalnosti, žrtava za sada nepoznatih muškaraca obučenih u maskirne uniforme bez oznaka, formiralo je i Tužilaštvo za ratne zločine Srbije, rekao je zamenik Tužioca Bruno Vekarić.
„Sada ćemo pokušati da prikupimo što više informacija o tom predmetu. Pokušaćemo da kontaktiramo i Dansku, da vidimo koja je najbrža procedura da eventualno dođemo do izjave čoveka koji je pokrenuo i otvorio to pitanje. Skupićemo i podatke koje imaju određene validne organizacije koje se bave žrtvama ratova iz bivše Jugoslavije. Prikupićemo i eventualne informacije koje imaju naši državni organi. U stalnoj smo komunikaciji sa regionalnim tužilaštvima, pre svih, sa Državnim odvjetništvom Hrvatske“, kaže Vekarić.
U vreme kada je zločin počinjen, nadomak Dvora na Uni nalazio se general vojske samoproglašene 'Republike Srpske Krajine' Mile Novaković, koga je podsetimo, sud u Šibeniku osudio na 20 godina zatvora zbog zločina počinjenih na teritoriji Hrvatske početkom ratnih dejstava.
Novaković, koji danas živi u Srbiji, u razgovoru za RSE kaže da je, prema njegovim informacijama, 7. avgusta ’95. godine, u Dvoru na Uni ušla izviđačka četa Druge gardijske brigade Hrvatske vojske.
„Po saznanjima koja smo mi imali i prema izjavi jednog zarobljenika, inače Srbina iz sela Borojevići na Baniji, pripadnika te jednice, to je bila izviđačka četa iz Druge gardijske brigade. Ona je, od strane Novigradske brigade vojske Republike Srpske, u kasnim popodnevnim časovima, uočena u kretanju uzvodno uz Unu, levom obalom, od Kostajnice prema Dvoru. O tome je obavešten komandant brigade. Onda je odlučeno da se po njoj ne dejstvuje, jer bi oni dejstvovali preko Une po njihovim kućama. Tako da je ta jednica rano uveče 07. avgusta ušla u Dvor“, kaže Novaković.
Mediji su inače, pozivajući se na poverljive dokumente Ujedinjenih nacija, objavili imena nekoliko žrtava, staraca i hendikepiranih civila srpske nacionalnosti. Ostali ubijeni, za sada nisu identifikovani.
Nielsen: To da će Velendorf biti procesuiran zbog odavanja vojne tajne nigde nisam do sada video. Sve danske novine su se bavile detaljima tog slučaja, ali što se tiče nekih krivičnih posledica za tog vojnika, nisam do sada u danskim medijima ništa video.
RSE: Da li su danski vojnici UN imali mandat da reaguju u nekim ekstremnim situacijama, kao što je bila ona u Dvoru na Uni?
Nielsen: Svakako se može reći da su danski vojnici u Bosni i Hercegovini, recimo, bili poznati po tome da su prilično snažno intervenisali u situacijama kada je dolazilo do napada na humanitarne konvoje. U mnogim memoarima i drugim objavljenim prikazima sukoba u Bosni i Hercegovini vidi se da su od svih jedinica međunarodnih snaga koje su bile prisutne u Bosni i Hercegovini, danski pripadnici veoma najoštrije reagovali na mnošto takvih i sličnih incidenata, a da druge jedinice nisu uzvraćale vatru kada su bili mete napada, obezbeđujući humanitarne konvoje. Upravo zbog takvih reakcija nije više bilo napada na konvoje pod danskom zaštitom. Te njihove robusne odgovore u Bosni i Hercegovini navodim samo kao kontrast reakcijama danskih vojnika u vreme egzekucije civila u Hrvatskoj o kojoj govorimo.
RSE: Da li će, prema vašim saznanjima, institucije danske vlade bilo šta preduzeti povodom otkrića masakra u Dvoru na Uni?
RSE: Svakako je za pretpostaviti da će sve informacije kojima raspolažu ili budu raspolagali odgovarajuće danske institucije proslediti tužilaštvima u regionu – Hrvatskoj ili Srbiji?
Nielsen: Ja svakako očekujem i verujem da bi danska vlada sarađivala u istrazi, nema apsolutno nijednog razloga da se sumnja u to da bi ponudila sve informacije koje o konkretnom slučaju ima. Međutim, lopta se sada nalazi u dvorištu regionalnih tužilaštava u Hrvatskoj i u Srbiji.
Srbija će tražiti saslušanje Danca o zločinima u Dvoru
Srbija će tražiti saslušanje Danca o zločinima u DvoruOgnjen Zorić
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije, uputiće zvanični dopis tužilaštvu Danske da sasluša vojnika Jana Velendorfa, koji je u intervjuu za tamošnju televiziju izjavio da su danski vojnici gledali masakr nad starim i hendikepiranim srpskim civilima u Dvoru na Uni ’95.
Iako je identitet ljudi koji su taj zločin počinili tek predmet istrage, mediji u Hrvatskoj navode da su u pitanju pripadnici srpske vojske koja se povlačila, dok nekadašnji general Vojske Republike Srpske tvrdi da je, prema informacijama koje ima, u vreme zločina u gradu bila izviđačka četa Druge gardijske brigade Hrvatske vojske.
Paralelno sa istragom koju je povodom ratnog zločina u Dvoru na Uni, zatražilo Tužilaštvo u Sisku, predmet čiji je cilj da istraži istinu o brutalnom ubistvu civila srpske nacionalnosti, žrtava za sada nepoznatih muškaraca obučenih u maskirne uniforme bez oznaka, formiralo je i Tužilaštvo za ratne zločine Srbije, rekao je zamenik Tužioca Bruno Vekarić.
„Sada ćemo pokušati da prikupimo što više informacija o tom predmetu. Pokušaćemo da kontaktiramo i Dansku, da vidimo koja je najbrža procedura da eventualno dođemo do izjave čoveka koji je pokrenuo i otvorio to pitanje. Skupićemo i podatke koje imaju određene validne organizacije koje se bave žrtvama ratova iz bivše Jugoslavije. Prikupićemo i eventualne informacije koje imaju naši državni organi. U stalnoj smo komunikaciji sa regionalnim tužilaštvima, pre svih, sa Državnim odvjetništvom Hrvatske“, kaže Vekarić.
U vreme kada je zločin počinjen, nadomak Dvora na Uni nalazio se general vojske samoproglašene 'Republike Srpske Krajine' Mile Novaković, koga je podsetimo, sud u Šibeniku osudio na 20 godina zatvora zbog zločina počinjenih na teritoriji Hrvatske početkom ratnih dejstava.
Novaković, koji danas živi u Srbiji, u razgovoru za RSE kaže da je, prema njegovim informacijama, 7. avgusta ’95. godine, u Dvoru na Uni ušla izviđačka četa Druge gardijske brigade Hrvatske vojske.
„Po saznanjima koja smo mi imali i prema izjavi jednog zarobljenika, inače Srbina iz sela Borojevići na Baniji, pripadnika te jednice, to je bila izviđačka četa iz Druge gardijske brigade. Ona je, od strane Novigradske brigade vojske Republike Srpske, u kasnim popodnevnim časovima, uočena u kretanju uzvodno uz Unu, levom obalom, od Kostajnice prema Dvoru. O tome je obavešten komandant brigade. Onda je odlučeno da se po njoj ne dejstvuje, jer bi oni dejstvovali preko Une po njihovim kućama. Tako da je ta jednica rano uveče 07. avgusta ušla u Dvor“, kaže Novaković.
Mediji su inače, pozivajući se na poverljive dokumente Ujedinjenih nacija, objavili imena nekoliko žrtava, staraca i hendikepiranih civila srpske nacionalnosti. Ostali ubijeni, za sada nisu identifikovani.
