Odbor za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove u Evropskom parlamentu (LIBE) podržao je pridruživanje Hrvatske Schengen (Šengen) zoni.
Za ovaj izveštaj je glasalo 45 evropskih zastupnika, osam ih je bilo protiv, a pet uzdržano.
Na raspravi koja je održana u utorak, 25. oktobra je potvrđeno da bi Hrvatska mogla da se priključi Schengenu početkom 2023. godine.
Zastupinici Evropskog parlamenta (EP) su raspravljali na ovoj sednici o izveštaju evroposlanika Paula Rangela gde se potvrđuje da Hrvatska ispunjava sve kriterijume da postane deo bezgranične zone unutar Evropske unije (EU).
Autor izveštaja, Paulo Rangel je nakon glasanja izjavio da je Hrvatska prošla "najsveobuhvatniju evaluaciju za članstvo u Schengenu od bilo koje zemlje EU do sada". Naveo je da je zemlja ispunila 281 preporuku u osam oblasti schengenske pravne tekovine.
"Evropska komisija i Savet EU su potvrdili spremnost zemlje da u potpunosti primeni schengenska pravila. Komitet LIBE se u potpunosti slaže: ukidanje kontrole unutrašnjih granica mora da se desi do kraja ove godine!", poručio je Ragnel.
Planirano je da evropski zastupnici glasaju oko ovog izveštaja na plenarnoj sednici zakazanoj za 9. novembar ove godine.
Savet Evropske unije je u junu pokrenuo postupak donošenja odluke o primanju Hrvatske, zatraživši od Evropskog parlamenta mišljenje koje je potrebno za konačnu odluku o pristupanju.
Schengen je najveća bezgranična zona na svetu.
Broji 26 država članica od kojih četiri nisu punopravne članice EU, ali se smatraju pridruženim zemljama.
Država, koja želi biti deo Schengen zone, mora biti u stanju da upotpunosti sprovede schengenski zakonik, te upotpunosti kontroliše kopnenu, morsku i vazdušnu granicu EU.
Hrvatska je najmlađa članica EU koja se priključila u julu 2013. godine. Rumunija i Bugarska koje su se priključile evropskom bloku 2007. godine i dalje su na čekanju jer nisu ispunile sve potrebne uslove da bi poslate deo bezgranične zone EU.
