Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Homen: Izručenje optuženih kada Crna Gora promeni Ustav


Slobodan Homen
Postoje li ikakve pravne prepreke da se države u regionu - ovoga puta reč je o Srbiji i Crnoj Gori - odreknu uloge “sigurne kuće” za kriminalce raznog profila, od optuženih za ratne zločine, do optuženih za organizovani kriminal.

Slučaj Šarić, narko dilera svetskog ranga, koji je uzdrmao i Srbiju i Crnu Goru, posle jučerašnjeg sastanka nadležnih ministara pravde dve države, pokušava da se prenese sa terena političkog prepucavanja na teren krimi hronike, gde i pripada.

Međutim, u prepucavanju između zvaničnika dve države, pojavila se jedna nova optužba odaslana sa adrese crnogorskog premijera Mila Đukanovića.

Reč je o slučaju, kako se pretpostavlja, petorice optuženih za ratni zločin - deportaciju bosanskohercegovačkih izbeglica iz Crne Gore '92. godine. Naime, Srbiji je zamereno što im je, navodno, dala državljanstvo u vreme kada je za njima Crna Gora izdala poternicu, i na taj način ih zaštitila.
Što se tiče Srbije, nema nikakvih prepreka, ali nažalost ima prepreka kada je u pitanju Crna Gora, jer ona i dalje ima ustavno ograničenje da ne može da isporučuje svoje državljane.

Da li su i kada petorica optuženih za ratni zločin u Crnoj Gori dobili srpsko državljanstvo, najpre smo pitali Slobodana Homena, državnog sekretara u Ministarstvu pravde Vlade Srbije.

“Činjenice govore sledeće - od tih pet lica četiri jesu dobila srpsko državljanstvo, peti je i dalje samo državljanin Crne Gore i nalazi se i na našoj poternici. Takođe je važno istaći da su sva lica dobila državljanstvo punih godinu dana pre nego što je Crna Gora za njima raspisala poternicu. To je bilo 2007. godine, a čini mi se da je 2008. raspisana poternica. Prema tome, ne stoje nikakve optužbe da je Srbija licima sa poternice dala državljanstvo”, odgovorio je Homen.

Zoran Stojković, ministar pravde u Vladi Vojislava Koštunice do 2006. godine, objašnjava za RSE program da je u to vreme, dakle u prelaznom periodu raspada srpsko - crngoroske federacije na dve odvojene države, bilo lako dobiti državljanstvo i da se tada smatralo da nema razloga za posebnu proveru.

“Kada je u pitanju lice koje je državljanin ove zemlje, a SCG je tada postojala, ne radi se takozvano spoljno proveravanje. Kao kada hoće Ukrajinac da dođe, ili uda se Ukrajinka, Rumunka za naše ljude ovde, onda vi proveravate. Ali se radilo o stranom državljaninu”, objašnjava Stojković.

Oprečna tumačenja

A da li postoje prepreke da Srbija sada izruči svoje državljane Crnoj Gori da bi im se sudilo za ratne zločine. Slobodan Homen kaže:

“Što se tiče Srbije, nema nikakvih prepreka, ali nažalost ima prepreka kada je u pitanju Crna Gora, jer ona i dalje ima ustavno ograničenje da ne može da isporučuje svoje državljane. To konkretno znači da zbog ustavne prepreke koju ima Crna Gora, ne možemo da zaključimo međusobni sporazum o izručenju sopstvenih državljana. Srbija izmenom Ustava i Zakona o krivičnom postupku jasno je pokazala da je spremna da za organizovani kriminal i ratne zločine isporučuje svoje državljane, ali očekujemo da to uradi i Crna Gora i nakon toga neće biti nikakvih prepreka. Kada će se izmeniti Ustav Crne Gore to je pitanje za njih.”
Profesor međunarodnog prava Radoslav Stojanović za RSE tvrdi da nema pravne prepreke za međusobno izručenje...


Zapravo, na pitanje hoće li Srbija izručiti svoje državljane Crnoj Gori, kad već u Srbiji više nema ustavnih ni zakonskih prepreka, odgovor je “ne”, jer ni Srbija to ne može da učini bez potpisanog ugovora sa Crnom Gorom.

Profesor međunarodnog prava Radoslav Stojanović, međutim, za RSE tvrdi da nema pravne prepreke za međusobno izručenje i evo kako ovu tvrdnju obrazlaže:

“Po međunarodnom pravu smatram da su i jedna i druga država obavezne da međusobno izručuju optužene za vršenje zločina."

RSE: Svoje državljane?

“Jeste. Bez obzira što imaju zakone koji to zabranjuju, jer je to viši međunarodni standard da se zločinci izručuju, bez obzira da li su vaši državljani ili nisu.”

RSE: Bez obzira što u Ustavu može da piše neko ograničenje?

“Međunarodno pravo ima primat, čak i na ustavne odredbe.”

Neophodna saradnja u regionu

Ako nadležni u oba ministarstva i Crne Gore i Srbije, ipak, tvrde da u ovom trenutku ne postoji mogućnost izručivanja sopstvenih državljana i to ne samo između Srbije i Crne Gore već i između svih država regiona, onda se vraćamo na teren dobijanja državljanstva kao sigurnih utočišta za kriminalce - bilo one koji su optuženi za ratni zločin, bilo za narko-biznis.

Zapravo, vraćamo se na politički teren - saradnje pravosudnih organa kako bi se sprečilo da kriminalci najvišeg ranga izbegavaju kazne seleći se iz jedne države regiona u drugu. Slobodan Homen:

“Apsolutno, i to jeste suština organizovanog kriminala. Posedovanje više državljanstava upravo da bi bili zaštićeni od progona zemlje u kojoj je učinjeno krivično delo.”

Na naše pitanje zašto, kada se znalo da je sticanje državljanstva šansa za ulazak u sigurnu kuću kriminalaca, nije rađena ozbljnija provera onih osoba za koje postoje dosijei u policiji, Slobodan Homen nam je odgovorio:

“Davanje državljanstva je u iskljičivoj nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova. To je pitanje za njih.”

RSE: Znam, ali to je i političko pitanje, s obzirom na situaciju u regionu.

“Ne bih rekao da Srbija ima takvu praksu. Nikome sa poternice nije dala državljanstvo.”

RSE: Ja ne govorim o ljudima sa poternice, već o ljudima koji imaju policijski dosije.

“To je pitanje za MUP. Zovite MUP ili Interpol.”

******

Pročitajte i ovo:
Kraj begu kriminalaca s dvojnim državljanstvom BiH i Srbije

MUP Grne Gore potvrdio da potražuje pet osoba

MUP Grne Gore potvrdio da potražuje pet osoba
Ni juče ni danas od nadležnih u Crnoj Gori naše dopisništvo nije uspjelo da dobije pojašnjenje Đukanovićevih navoda da je Srbija, prijemom u državljanstvo, osobe optužene za ratni zločin učinila nedostupnim crnogorskim pravosudnim organima.
Odgovor je stigao jedino od MUP-a, kojim se potvrđuje da crnogorski pravosudni organi zbog deportacije iz 1992. potražuju pet lica – Duška Bakrača, Boška Bojovića, Milorada Ivanovića, Milisava Markovića i Radoja Radunovića, da je za njima po nalogu podgoričkog Višeg suda marta 2009. raspisana nacionalna potjernica, a 12. juna iste godine međunarodna koju je NCB Interpol Podgorica proslijedio svim zemljama – članicama Interpola, pa samim tim i Srbiji.
Na kraju saopštenja dostavljenog RSE, policija navodi da ne raspolaže podacima kada su ova lica, za koja je crnogorskoj policiji potvrđeno da su državljani Republike Srbije, stekla državljanstvo te zemlje, obzirom da ta pitanja nisu u nadležnosti policije.
XS
SM
MD
LG