Dostupni linkovi

Hoće li Tadić češće ići u Sarajevo nego u Banjaluku


Dragoljub Mićunović i Sulejman Tihić (kombinovana fotografija: Vesna Anđić i Saša Čolić)
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo o tome da li će nakon posete predsednika Srbije Borisa Tadića Sarajevu i brionskog sastanka trojice članova Predsedništva Bosne i Hercegovine sa Tadićem i predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem odnosi između Sarajeva i Beograda krenuti uzlaznom linijom.

Sagovornici su bili dva visoka funkcionera Bosne i Hercegovine i Srbije - Sulejman Tihić, predsednik Stranke demokratske akcije, i Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke i predsednik Odbora za inostrane poslove Skupštine Srbije.

Bilo je reči o tome zašto je predsednik Tadić za sedam godina svog mandata samo dva puta posetio Sarajevo dok je za to vreme bio čest gost Banjaluke, koliko je u srpskoj javnosti jako uverenje da bi Republika Srpska trebalo da bude kompenzacija za Kosovo, da li će Tužilaštvo Srbije odustati da vodi istrage o slučajevima koji su u nadležnosti pravosudnih organa Bosne i Hercegovine, kao i o tome kakav je položaj bošnjačke manjine u Srbiji i kakav je odnos Sarajeva prema toj manjini. Tihić i Mićunović su se u ovom razgovoru saglasili da bi što pre trebalo potpisati sporazum o granicama između Srbije i Bosne i Hercegovine.

Omer Karabeg: Na sastancima u Sarajevu i na Brionima vladala je dobra atmosfera, a u izjavama predstavnika Srbije i Bosne i Hercegovine naglašena je spremnost i Beograda i Sarajeva da krenu u rešavanje otvorenih pitanja koja opterećuju odnose dve zemlje. Međutim, takih najava bilo je i ranije, a nakon toga odnosi ne samo da se nisu poboljšavali nego su se ponekad i pogoršavali. Da li će se ovoga puta istinski krenuti u otklanjanje nesporazuma?

Dragoljub Mićunović: Uvek će biti raznog koškanja, ali ono što mi se čini važnim jeste da je ne samo kod političara nego, čini mi se, i u društvima obe države prevladala svest da mi nemamo alternativu Evropskoj uniji, a Evropska unija zahteva haromoniju i dobre odnose. Ako želimo bolji život, onda se moramo povinovati tim zahtevima. Veoma je važno da predstavnici i Srbije i Bosne i Hercegovine žele da doprinesu upravo takvoj atmosferi. Sama ta atmosfera učiniće da naši odnosi krenu ulaznom linijom.
Vjerujem da slijedi istinsko poboljšanje odnosa prvenstveno zbog toga što i jedna i druga strana danas shvataju da je to potrebno i da je to interes naših država.

Sulejman Tihić: Ja vjerujem da slijedi istinsko poboljšanje odnosa prvenstveno zbog toga što i jedna i druga strana danas shvataju da je to potrebno i da je to interes naših država. Ja sam se, kao član Predsjedništva, za to zalagao još 2005. godine prilikom posjete Tadića Sarajevu. Nakon toga došlo je do promjene sastava Predsjedništva, izgubili smo pet dragocjenih godina, a za to vrijeme su se razvijali odnosi isključivo između Srbije i Republike Srpske. Mislim da sada u Predsjedništvu imamo ljude koji iskreno žele da riješimo sve naše međusobne probleme, počev od granica, preko imovinskih odnosa do procesuiranja ratnih zločina. Zbog toga vjerujem da ćemo ići naprijed.

Omer Karabeg: Gospodine Mićunoviću, za sedam godina, koliko je na funkciji predsednika Srbije, Boris Tadić je za to vreme samo dva puta posetio Sarajevo, dok je bio čest gost Banjaluke. Zašto je to bilo tako?

Republika Srpska, koja ima specijalne odnose sa Srbijom, veoma je insitirala na tim odnosima, dok su iz Sarajeva povremeno dolazili dobri tonovi, a povremeno je bilo i zahlađenja.
Dragoljub Mićunović: Odgovor verovatno treba tražiti u odnosima koji su tada postojali između Srbije i Bosne i Hercegovine. Što se mene tiče, ja sam na čelu parlamentarne delegacije Savezne Republike Jugoslavije još 2001. godine posetio Sarajevo. To je bila jedna od prvih parlamentarnih poseta nakon što smo preuzeli vlast. Uvek sam želeo da naši odnosi sa Bosnom i Hercegovinom budu prijateljski. Republika Srpska, koja ima specijalne odnose sa Srbijom, veoma je insitirala na tim odnosima, dok su iz Sarajeva povremeno dolazili dobri tonovi, a povremeno je bilo i zahlađenja, čak i nekih malih poludiplomatskih gestova koji nisu bili najbolji. Sve je to otežavalo naše međusobne odnose. Ja mislim da to sada treba prevazići i okrenuti se, pre svega, unapređenju odnosa između dve nezavisne države.

Omer Karabeg: Gospodine Tihiću, da li su vam smetali česti sastanci Borisa Tadića sa Miloradom Dodikom?

Odlasci predsjednika Tadića u Banjaluku smetali su mi utoliko što on ne dolazi u Sarajevo, što se ne grade specijalni odnosi između Bosne i Hercegovine i Srbije, a ne samo između Republike Srpske i Srbije.
Sulejman Tihić: Odgovornost zbog toga što predsjednik Tadić nije češće dolazio u Sarajevo je podijeljena - nije to bilo samo do predsjednika Tadića nego i do Predsjedništva Bosne i Hercegovine. Ja sam u periodu 2008.-2010. godine, kao predsjednik Doma naroda parlamenta Bosne i Hercegovine, dva puta bio u Beogradu i oba puta razgovarao sa predsjednikom Tadićem, ali je izostala suradnja na najvišem nivou. Ja sam tada predsjednika Tadića pitao zbog čega ne dolazi u Sarajevo, a on mi je odgovorio da bi on rado došao, ali nema poziva od onoga ko treba da ga pozove. Inače, odlasci predsjednika Tadića u Banjaluku smetali su mi utoliko što on ne dolazi u Sarajevo, što se ne grade specijalni odnosi između Bosne i Hercegovine i Srbije, a ne samo između Republike Srpske i Srbije. Bilo je i nekih posjeta koje je, možda, trebalo izbjeći, recimo, onaj susret Vlade Srbije i Vlade Republike Srpske marta ove godine u Banjaluci. Umjesto da imamo zajednički sastanak Vijeća ministara Bosne i Hercegovine i Vlade Srbije, imali smo sastanak Vlade Srbije sa vladom jednog entiteta.

Omer Karabeg: Gospodin Tihić je pomenuo susret Vlade Srbije i Vlade Republike Srpske. Mnogima u Bosni i Hercegovini taj je susret zasmetao. Pominjalo se čak da je to neka vrsta mešanje u unutrašnje poslove Bosne i Hercegovine.

Dragoljub Mićunović: Ne bih na to gledao tako dramatično. Vlada Srbije planirala je takve sastanke i sa vladama Hrvatske, Italije, Makedonije, kao i sa vladama nekih drugih država. Pošto je takva želja došla i iz Republike Srpske tome je udovoljeno. Ne verujem da bi se bilo ko iz Srbije protivio da se održi zajednički sastanak vlada Srbije i Bosne i Hercegovine. I ja se nadam da će do toga uskoro i doći.

Omer Karabeg: Predsednik Tadić je u Sarajevu na sastanku sa članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine izjavio da Srbija želi da ima specijalne veze sa Federacijom na isti način kao što ih sada ima sa Republikom Srpskom. Gospodine Tihiću, da li ste vi za to da Beograd uspostavi specijalne veze i sa Federacijom?

Ja sam za specijalne veze između države Bosne i Hercegovine i države Srbije. Nisam za specijalne veze sa Federacijom.
Sulejman Tihić: Ja sam za specijalne veze između države Bosne i Hercegovine i države Srbije. Nisam za specijalne veze sa Federacijom. Činjenica je da po Dejtonskom sporazumu postoji mogućnost uspostavljanja specijalnih veza između Republike Srpske i Srbije - i neka one postoje. Ali one se mogu razvijati samo kao odnosi između bosanskohercegovačkog entiteta i druge države, a nikako kao odnosi između država. Međudržavni odnosi mogu postojati samo između Bosne i Hercegovine i Srbije, kao dvije ravnopravne i suverene države.

Dragoljub Mićunović: Pa, da ne pravimo veliku mistifikaciju. U Dejtonskom sporazumu je definisano da postoje specijalne veze između Republike Srpske i Srbije. To ni u kom slučaju ne treba da ometa ili da umanjuje odnose između Srbije i Bosne i Hercegovine kao države. Kad je pomenuo specijalne veze i sa Federacijom, predsednik Tadić je verovatno želeo da kaže da ne želimo ništa posebno samo sa jednim delom Bosne i Hercegovine.

Tihić: Prema Divjaku učinjena nepravda

Omer Karabeg: Kakve obaveze Srbija i Hrvatska, kao potpisnice i garanti Dejtonskog sporazuma, imaju prema Bosni i Hercegovini?

Sulejman Tihić: One mogu dosta pomoći Bosni i Hercegovini. U posljednje vrijeme to i čine, neko više, neko manje, a ranije su djelovale negativno. Sada mogu pomoći tako što će uticati na Republiku Srpsku i na hrvatske političare u Bosni i Hercegovini da podrže izgradnju normalne, funkcionalne, multietničke države u kojoj će svi narodi biti ravnopravni.
U ovom trenutku zadatak je i Srbije i Hrvatske da podstaknu traženje konsenzusa unutar bosanskoga društva kako bi i ono moglo krene prema evropskim integracijama.

Dragoljub Mićunović: Srbija je potpisnik i garant Dejtonskog sporazuma, a taj sporazum podrazumeva celovitu Bosnu i Hercegovinu, mir i stabilnost te države. Prema tome, Srbija će uraditi sve što može da doprinese miru i stabilnosti Bosne i Hercegovine poštujući njen teritorijalni integritet. Mislim da Demokratske stranka i predsednik Tadić sve ovo vreme to i demonstriraju. Sve što se budu dogovorila tri naroda u Bosni i Hercegovini - mi ćemo pozdraviti. U ovom trenutku zadatak je i Srbije i Hrvatske da podstaknu traženje konsenzusa unutar bosanskoga društva kako bi i ono moglo krene prema evropskim integracijama.
Mi priznajemo Republiku Srpski kao multietnički entitet, ali je nikada nećemo priznati kao srpski entitet. I Federacija mora biti multietnički entitet, nikako bošnjački.

Sulejman Tihić: Sigurno je da se rješenja moraju tražiti konsenzusom, da ne smije biti majorizacije, da ne smije većinski narod majorizirati manji narod i vršiti preglasavanje. Pri tome moramo voditi računa da to ne važi samo za Bosnu i Hercegovinu kao državu, nego i za oba entiteta, jer su i oni po ustavu multietnički. Republika Srpska je, tako piše u članu 1 Ustava, entitet Srba, Bošnjaka, Hrvata i ostalih. Isto važi i za Federaciju. Neophodno je poštovati konsenzus i u okviru entiteta, a ne da stalno imamo preglasavanje u entitetima - u Republici Spskoj od strane Srba, a u Federaciji od strane Bošnjaka. Mora postojati ravnopravnost naroda i u entitetima. Mi priznajemo Republiku Srpski kao multietnički entitet, ali je nikada nećemo priznati kao srpski entitet. I Federacija mora biti multietnički entitet, nikako bošnjački.

Omer Karabeg: Ima onih koji misle da je u javnosti Srbije dosta prisutno uverenje da bi Republika Srpska trebalo da bude neka vrsta kompenzacije za gubitak Kosova i da je to ono što sprečava sadašnju vlast u Srbiji da snažnije podrži jačanje Bosne i Hercegovine kao države.

Tadić sa članovima Predsedništva BiH prilikom druge zvanične posete Sarajevu, jul 2011.
Dragoljub Mićunović: Naravno da takva mišljenje uvek postoje među ekstremistima, ali ja se ne bih osvrtao na te segmente javnosti, kao što ne bih pridavao važnosti ni izjavama nekih verskih dostojanstvenika. Oni ne treba da vode politku i da budu dominantni.

Sulejman Tihić: Mislim da priče o nekakvoj kompenzaciji ili podjeli Bosne i Hercegovine ne dolaze u obzir. Nije se to moglo ostvariti ni u mnogo težim vremenima kada je Bosna i Hercegovina bila daleko slabija. Inače, slažem se sa gospodinom Mićunovićem da vjerski velikodostojnici ne treba da igraju političku ulogu, barem ne na način kako to sada čine.

Omer Karabeg: Čini se da je različit odnos prema ratnim zločinima najveći izvor nesporazuma između Beograda i Sarajeva. Beograd podiže optužnice protiv građana Bosne i Hercegovine za koje smatra da su počinili zločine nad Srbima, što u Bosni izaziva žestoke reakcije. Imali smo slučaj Jurišić, pa slučaj Ganić, sada imamo slučaj Divjak - i uvek je nakon izbijanja tih slučajeva usledilo zahlađenje odnosa. Može li se postići dogovor, pa da Tužilaštvo Srbije ne vodi istrage u Bosni i Hercegovini?

Umesto da tražimo ekstradicije, ratne zločine treba prepustiti domaćim sudovima.
Dragoljub Mićunović: To je stvar dva tužilaštva. Potrebno je što je moguće više osamostaljivati rad sudskih organa i ne praviti dramu od svakog slučaja. Jer videli smo - digne se velika prašina, a onda se ispostavi da čoveka puste i da sve to nije toliko dramatično. Umesto da tražimo ekstradicije, stvar treba prepustiti domaćim sudovima.

Sulejman Tihić: Naše je mišljenje da, pored Haškog tribunala, treba da budu nadležni sudovi zemlje gdje se dogodio zločin i čiji je državljanin osumnjičen. U slučajevima Jurišića i Ganića pokazalo se da su ovi procesi imala političku dimenziju. Ganić je oslobođen, a proces protiv Jurišića ide u tom pravcu. Ta pitanja moramo riješiti međusobnim sporazumima. Slučajeve kao što su Dobrovoljačka u Sarajevu ili Brčanska Malta u Tuzli treba da završe pravosudne institucije Bosne i Hercegovine. To je njihova nadležnost i treba im uputiti kritiku što to nisu do sada uradile. Ovo pitanje moramo riješiti sporazumom koji će uvažiti realnost i pravna rješenja koja postoje u našim državama.

Omer Karabeg: Sada je najaktuelniji slučaj Divjak. Može li se naći rešenje, pa da Jovan Divjak više ne sedi u Beču? Da li je uopšte o tome bilo razgovora u Sarajevu ili na Brionima prilikom sastanka članova Predsedništva Bosne i Hercegovine sa predsednikom Tadićem?

Svakom čovjeku koji iole zna šta se tokom rata dešavalo u Sarajevu jasno je da gospodin Jovan Divjak nema nikakve odgovornosti, da je on spriječavao, pozivao da se ne puca, učinio sve da ne dođe do većeg zla.
Sulejman Tihić: Svakom čovjeku koji iole zna šta se tokom rata dešavalo u Sarajevu jasno je da gospodin Jovan Divjak nema nikakve odgovornosti, da je on spriječavao, pozivao da se ne puca, učinio sve da ne dođe do većeg zla. Postoje snimci o tome. Da li se taj slučaj mogao riješiti u Sarajevu ili na Brionima? Formalno-pravno gledajući, predsjednik Tadić ima pravo i abolicije i pomilovanja. Da li će i u kojim slučajevima on to pravo upotrijebiti, stvar je njegove procjene. Ali, kad je u pitanju Jovan Divjak, stvarno mislim da je učinjena nepravda prema tom čovjeku što je uopšte tamo zadržan, a kamo li optužen.

Omer Karabeg: Gospodine Mićunoviću, može li se naći rešenje za slučaj Jovana Divjaka?

Dragoljub Mićunović: Sigurno da može, ali ja ne bih mogao sada da u to ulazim, ne znam sve detalje toga slučaja. U svakom slučaju o tome treba da razgovaraju pre svega tužilaštva. Naravno, ne smemo se igrati sa pravdom. Ko god se ogrešio, treba da odgovara, a ko nije, njegov slučaj mora biti rešen. Mislim da se mnogi slučajevi predugo vuku.

Mićunović: Susret vlada bio bi dobar početak

Omer Karabeg: Srbija ima veliku bošnjačku manjinu, pre svega u Sandžaku. Gospodine Mićunoviću, kako ocenjujete odnos Sarajeva prema toj manjini?

Dragoljub Mićunović: Koliko znam taj odnos je dobar, ali problem je, kad sam već pomenuo verske velikodostojnike, da se tu pomalo doliva ulje na vatru, što nije dobro. Ta manjina ima svoje političke predstavnike koji učestvuju u vlasti, imaju dva ministra u vladi, imaju svoje predstavnike u skupštini Srbije. Nije dobro kada se pravi politička integracija isključivo na verskoj osnovi.

Sulejman Tihić: Zvanično Sarajevo i ozbiljne političke stranke sigurno ne podgrijavaju probleme i konfrontacije u Sandžaku. Mi se zalažemo za prava Bošnjaka u Sandžaku i u cijeloj Srbiji u skladu s evropskim konvencijama o pravima manjina i u tom pravcu zvanična politika Bosne i Hercegovine i djeluje. To što u samom Sandžaku postoje određene politike i određene izjave koje na neki način zaoštravaju odnose - nema veze sa zvaničnom politikom Sarajeva.

Omer Karabeg: A kako gledate na podršku pojedinih vjerskih lidera iz Sarajeva Bošnjacima u Sandžaku?

Sulejman Tihić: Podršku Bošnjacima u Sandžaku treba da daju državne institucije i političari. Gospodin Mićunović i ja smo se složili da vjerski lideri ne treba da imaju političku ulogu kakvu su imali u toku rata. A pogotovo ne u međudržavnim odnosima.

Omer Karabeg: I na kraju, koji bi, po vama, trebalo da bude prvi potez u jačanju poverenja između Beograda i Sarajeva?

Pre svega, mislim da bi bilo dobro da se sastanu dve vlade, da se svi problemi otvore i da se o njima razgovara.
Dragoljub Mićunović: Pre svega, mislim da bi bilo dobro da se sastanu dve vlade, da se svi problemi otvore i da se o njima razgovara. Naravno da se svi problemi ne mogu odmah i rešiti, ali važno je da ih postanemo svesni i da želimo da ih rešimo. Prema tome, jedan susret dveju vlada mislim da bi bio dobar početak.

Sulejman Tihić: Slažem se sa gospodinom Mićunovićem da treba da se održi sastanak dvije vlada i mislim da bi na tom sastanku trebalo da se potpiše sporazum o granicama između Bosne i Hercegovine i Srbije. Granice su markirane i parafirane još dok sam ja bio u Predsjedništvu i trebalo je da se potpiše sporazum, ali Srbija je tražila nekakve zamjene teritorija zbog pruge koja na jednom dijelu teritorije prolazi kroz Bosnu i Hercegovinu.

Potpisivanjem sporazuma o granicama definitivno bi se otklonile sve sumnje da Srbija ima nekakve aspiracije prema BiH.
Smatram da nema potrebe za zamjenom teritorija, a potpisivanjem sporazuma o granicama definitivno bi se otklonile sve sumnje da Srbija ima nekakve aspiracije prema Bosni i Hercegovini. Bosna i Hercegovina je već popisala sporazum o granicama sa Hrvatskom i Crnom Gorom, pa bi takav sporazum trebala što prije potpisati i sa Srbijom.

Omer Karabeg: Gospodine Mićunoviću, slažete li se da bi što pre trebalo potpisati sporazum o granicama?

Dragoljub Mićunović: Sigurno. Vlade će, naravno, videti da li postoje još neki tehnički problemi, ali nema nikakvog razloga da se to ne uradi.

Pogledajte komentare (7)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG