Nacionalni savet za privredni oporavak novo je telo koje je osnovala Vlada Srbije u pokušaju da se izbori sa recesijom i sve većom krizom u kojoj se nalazi domaća ekonomija. Dok građani žive teže nego ranije a firme propadaju, ekonomisti procenjuju da je krajnji momenat da država počne ekonomske reforme.
Novo savetodavno telo koje okuplja poslovne ljude, bankare i ekonomiste prvi sastanak trebalo bi da održi za nekoliko dana pa se već tada očekuju predlozi za oživljavanje srpske ekonomije. Prvi zahtev biznismena državi mogao bi da bude da izmiri dugove privredi od milijardu evra kako bi se prekinuo lanac nelikvidnosti koji je jedan od najvećih problema domaće ekonomije.
Milan Janković, predsednik Privredne komore Beograda i član novoformiranog Nacionalnog saveta za privredni oporavak, rekao je za RSE da bi smernice za izlazak iz krize mogle da budu jasne za mesec dana.
“Prvi zahtev Saveta biće da se unapredi privredni ambijent u Srbiji. Drugi je da se otvore nova radna mesta i zaposle ljudi, dok bi treće bilo da se zadrže i unaprede postojeći kapaciteti. Ekonomske mere za 2013. godinu su krucijalne za srpsku privredu”, ističe Janković.
Ovaj opšti spisak predloga izgleda samo kao lista lepih želja u državi koja ima rekordan deficit konsolidovanog računa od sedam odsto, manjak u državnoj kasi veći od pet odsto jer nedostaje više od dve milijarde evra, smanjen kreditni rejting na “BB minus”, dok je javni dug čak 55 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Nikola Pavičić, predsednik kompanije „Sintelon“ i član Saveta, kaže da se što pre moraju započeti ekonomske reforme i da bi to telo trebalo da pomogne vladi da razradi detalje.
„Srbija iz ove situacije ne može da izađe bez izvoza i deviznog priliva od izvoza roba i usluga. U tom pogledu je centralno pitanje politike kursa. Jaka nacionalna valuta smanjuje šanse za izvoz. I zato država treba da odluči hoće li dinar koji stimuliše izvoz, ili želi jak dinar koji ga ubija“, ističe Pavičić.
Prvo što je nova vlast obećala privrednicima je paket subvencionisanih kredita vredan milijardu evra i ukidanje više od 100 parafiskalnih nameta. Sledeće poteze delom bi trebalo da sugeriše Nacionalni savet kojim predsedava premijer Ivica Dačić, u kom su potpredsednici ministar finansija Mlađan Dinkić, Draginja Đurić iz Inteza Banke i Branislav Grujić, prvi čovek kluba najmoćnijih biznismena u državi pod nazivom “Privrednik”. Među 21 članom Saveta su i Goran Perčević i Dragan Tomić, funkcioneri iz vremena vlasti devedesetih, kao i predstavnik „Delta holdinga“ Miroslava Miškovića, koji je početni kapital stvarao u tom periodu.
Ekonomista Miša Brkić kaže da, poučen prethodnim iskustvima, ne veruje da će formiranjem Saveta vlada značajno promeniti politiku prema privredi.
„Ovo mi liči na savete koje je Slobodan Milošević pravio devedesetih godina najviše zbog toga da bi napravio spektakl, a ne sa stvarnim kapacitetom da se nešto uradi. U ovom današnjem Savetu su ljudi heterogenih interesa, tako da očekujem dosta suprotstavljenih i kontradiktornih mera koje proizilaze iz interesa njegovih članova. I tu ima lobista koji će i dalje tražiti da od države dobijaju jeftine kredite kako bi na taj način očuvali svoje firme“, kaže Brkić.
"Subotnja kafa" i urušavanje standarda
Građane Srbije početkom jeseni dočekale su veće cene hrane, životni standard sve je manji, a nova poskupljenja u bliskoj budućnosti su neizbežna. Prosečna plata je 360 evra dok je sve veći broj stanovnika u dugovima bez izlaza.
Nikola Pavičić sumnja da je veći životni standard moguć pre oporavka privrede.
Ilustracija
„U proteklih dvanaest godina bolji život smo pravili uz pomoć kredita. Sada kada je došlo vreme da ih vraćamo standard se urušava. Realan bolji život ljudi doći će samo kada budemo pokrenuli proizvodnju. Mi smo valjda jedina zemlja u Evropi koja danas ima industrijsku proizvodnju na nivou 1972. godine“, navodi on.
Do prvih rezultata u podizanju privrede Srbije dug je put jer ona bankama duguje oko 20 milijardi evra. Čak 70.000 preduzeća neće moći da konkuriše za dobijanje novih kredita jer je skoro polovina u blokadi, dok je većina ostalih poslovala sa nulom ili je godinu završila u minusu.
Milan Janković, iz beogradske Privredne komore, tvrdi da je samo formiranje Saveta za privredni preporod dobar početak.
“Ovaj Savet je već postigao ono što ja zovem “subotnja kafa”. Da to postoji kao praksa mnogi problemi u firmama i državi mogli bi da se reše jer kada ljudi razgovaraju, i kada se uvažavaju, onda može nešto da se uradi”, smatra Janković.
Teret krize do sada su podneli zaposleni u privatnom sektoru, u kom je 400.000 ljudi ostalo bez posla, dok se u državnom u međuvremenu zaposlilo 10.000 do 15.000 novih radnika.
Ekonomista Miša Brkić zaključuje da su za povratak srpske ekonomije iz kolapsa ključni beskompromisni rezovi u državnoj upravi i administraciji.
“Srbija je već toliko zadužena da klizi u bankrot. Mora se učiniti sve da se popravi poslovni ambijent kako bi investitori došli baš u Srbiju da ulože svoj novac. Neka država otpusti 70.000 ili 80.000 radnika pa ćemo da vidi da li će onda biti u krizi”, poručuje Brkić.
Ekonomisti su ocenili da bi Srbiji bilo lakše da sprovede reforme ukoliko nastavi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom jer MMF iz perspektive stranih investitora predstavlja garanciju da će planirane mere biti sprovedene. Vlada Srbije osnovala je i Nacionalni agrarni savet koji bi trebalo da analizira stanje u poljoprivredi i pripremi mere za unapređenje u toj oblasti.
