Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Hilari Klinton će zameniti Vasko Popa. To će se najverovatnije dogoditi nakon što je javnost u Srbiji uzburkala, ispostavilo se netačna, informacija o inicijativi da se u lektiri za đake prvog razreda srednje škole albanske manjine na jugu Srbije nađe delo nekadašnje prve dame Sjedinjenih Američkih Država, državne sekretarke i prve žene - učesnice u predsedničkoj trci u istoriji Amerike. Činjenica je, međutim, da se samo radilo o odlomku iz njene knjige Living history - u Srbiji objavljenoj pod nazivom Živa istorija, koji je, kao putokaz đacima za pisanje autobiografskog teksta, trebalo da se izučava tokom jednog školskog časa.

"Nije to povlačenje nego je opravdano da ne pravimo neki problem ministru, ministarstvu i Prosvetnom savetu. Da se smiri situacija u korist albanske nacionalne manjine", pojašnjava u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ćenan Hetemi, rukovodilac Radne grupe koja predlaže nastavne sadržaje za učenike albanske nacionalne manjine u Srbiji, nameru da svojim kolegama umesto autorke Klinton predloži alternativu u vidu Vaska Pope, priznatog pesnika.

"Imamo dve njegove knjige prevedene na albanski jezik. Njegova dela se i u Albaniji izučavaju kao pesnika Balkana i Evrope. Nisam ni razmišljao da bi ovako nešto moglo da izazove takve reakcije. Nejasno mi je i neshvatljivo", navodi Hetemi, koji pojašnjava da je Hilari Klinton kao autorku izdvojilo to što je knjiga koju je napisala u svetskim okvirima ocenjena kao odlično autobiografsko delo - negirajući bilo kakav vid politizacije.

Hilari Klinton, protivkandidatkinja aktuelnom predsedniku Amerike Donaldu Trampu na predsedničkim izborima 2016, u vreme NATO intervencije 1999. u Srbiji bila je prva dama SAD-a. U tadašnjim prorežimskim medijima je, sa suprugom Bilom Klintonom, označavana kao jedna od najodgovornijih ličnosti za sedamdesetosmodnevno bombardovanje nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

U odlomku pod nazivom "Porodično slavlje" koji je trebalo da bude korišćen u obrazovnom procesu albanskih srednjoškolaca - govori o rođendanu svoje ćerke, njenim pionirskim koracima za volanom i roditeljskim izazovima porodice Klinton.

"Došao je momenat važnog porodičnog događaja - šesnaestog rođendana naše ćerke Čelsi. Neverovatno je koliko brzo raste. Čini mi se da sam je juče uzimala u krilo kako bih joj čitala ili je pratila na prvi čas plesa. A sada me je sustigla visinom i tražila časove vožnje. To me je dosta plašilo - sama mogućnost da će nekada samostalno voziti. Bil (bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Bil Klinton, prim. nov.) retko kada je imao prilike da samostalno vozi automobil, a to i nije bilo u skladu sa bezbednosnim procedurama koje je sprovodila Tajna služba koja ga je obezbeđivala. Međutim, želeći da ispuni zadatak koji se pred njim našao kao ocem, kao vozilo za obuku iskoristio je jedan automobil Tajne službe", navedeno je, između ostalog, u fragmentu koji je trebalo da podrazumeva nastavni plan.

Mladen Šarčević: Mi ih (porodicu Klinton) gledamo kao vrhunsko zlo
Mladen Šarčević: Mi ih (porodicu Klinton) gledamo kao vrhunsko zlo

Međutim, ime njegove autorke je kod Mladena Šarčevića, ministra prosvete u Vladi Srbije, izazvalo burnu reakciju.

"Dok sam ja živ, dok sam ministar - to sigurno neće biti. To vam obećavam i njima sam to rekao - da to ne zbližava narode. Ako oni gledaju porodicu Klinton kao vrhunsko dobro - mi ih gledamo kao vrhunsko zlo. Ne znam koju drugu reč da upotrebim. Mislim da delim ukupno mišljenje većinskog stanovništva Srbije. Ako vas je neko bombardovao i sve vam najgore mislio - ne znam kako to drugačije da nazovem", poručio je Šarčević.

Dubravka Stojanović, istoričarka koja je bila angažovana na pisanju Zajedničkog istorijskog projekta (udžbenika istorije čija je svrha sprečavanje, između ostalog, zloupotreba istorijske građe, razbijanje nacionalnih mitova i promocija demokratskih vrednosti), etnocentrizam označava kao razlog zbog koga je, po svojoj prilici, albanskoj manjini u Srbiji suspendovana autonomija definisanja nastavnog programa.

Možemo da otvorimo vrlo značajno pitanje da li je odgovornija porodica Klinton ili porodica Milošević za to bombardovanje -
Dubravka Stojanović

"Možemo da otvorimo vrlo značajno pitanje da li je odgovornija porodica Klinton ili porodica Milošević za to bombardovanje. Pre svega - nije ta žena bombardovala Srbiju. Mi naravno možemo da debatujemo da li je to pravi izbor. Jer je uvek bolje da primer bude na maternjem jeziku jer je to bolje napisano... Ne znam da li Rita Ora (britanska pevačica kosovskog porekla, prim. nov.) ima neke memoare pa bi to moglo da se uzme. Jer se kroz to bruse jezik i stil", navodi profesorka Stojanović.

Takođe, u Srbiji je potpuno u zaborav pala atmosfera koja je vladala uoči američkih predsedničkih izbora pre dve godine - kada je delovalo da je tadašnji premijer Aleksandar Vučić, iako se nikad nije precizno izjasnio, više naginjao ka protivkandidatkinji Donalda Trampa Hilari Klinton. To je bila i tema jednog njegovog gostovanja na državnoj televiziji novembra 2016. godine.

"Zato što sam pametan. Za razliku od onih što misle da su mnogo mudri pa će u srpskim novinama da iznose kritike na račun drugih. Šta ćemo da radimo ako slučajno pobedi Hilari Klinton? Hoćete da isključite tu mogućnost i garantujete mi da ona neće pobediti. pa treba da vodim zemlju i treba Amerika da vodi politiku protiv Srbije ovde? Hoćete to?", govorio je Vučić - koji je, osim toga, tokom kampanje za predsedničke izbore u SAD-u učestvovao i na tribini Klinton fondacije o zločinu u Srebrenici - koju je septembra 2016. vodio Bil Klinton.

Aleksandar Vučić i Bil Klinton zajedno su govorili na tribini Klinton Fondacije
Aleksandar Vučić i Bil Klinton zajedno su govorili na tribini Klinton Fondacije

To su činjenice koje, kako za RSE kaže Imeri Šukri, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca, poprilično zbunjuju.

"To je dvostandardno od Vlade Republike Srbije. Pošto imamo slike i vesti gde se ljube sa Hilari Klinton i kako je dočekuju.... Upotrebljavaju dva standarda: kad im treba onda je sve odlično - a kad ne treba, onda nisu dobrodošli", kaže Imeri Šukri.

On ukazuje da bi svim manjinama koje žive na teritoriji Srbije, ne isključivo albanskoj, trebalo pružiti mogućnost da temeljem stručnih procena formulišu delove nastavnih programa po kojima uče njihovi najmlađi.

Dubravka Stojanović zaključuje da reakcija prosvetnih vlasti Srbije, na mogućnost po kojoj bi delić knjige Hilari Klinton bio tema jednog školskog časa albanskih đaka u Srbiji, pokazatelj da su suživot i pomirenje sve dalji i bleđi ideali.

"Zato što se očigledno i mi, ali i susedni narodi, trudimo da tu prošlost doživljavamo što konfliktnije i često kažem - rat je sada prešao na prostor istorije. Konflikt iz devedesetih sada se vodi o tumačenju 'Oluje', Vukovara, Srebrenice, NATO bombardovanja. Mi ustvari kroz tu prošlost držimo taj konflikt živim", kaže Dubravka Stojanović.

Inače, tokom svoje diplomatske karijere koju je obavljala na funkciji državne sekretarke SAD-a Hilari Klinton je u nekoliko navrata boravila u Beogradu. Poslednji put bilo je to oktobra 2012. godine, kada je Srbiju posetila sa tadašnjom visokom predstavnicom Evropske unije Ketrin Ešton. Dve visoke svetske zvaničnice tada su saopštile da snažno podržavaju dijalog Beograda i Prištine - koji su vodili tadašnji premijeri Hašim Tači i Ivica Dačić.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92 gde je učestvovao u pripremanju informativne emisije u koprodukciji sa srpskom redakcijom BBC-a Svet u 2. Uređivao i vodio vesti na sat, Jutarnji dnevnik, Dnevnik i Svet u 5 emisiju realizovanu u koprodukciji sa redakcijom Dojče velea - DW. Pripremao priloge za program TV B92.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG