Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Berlin odbio Karadžića


Haški tribunal, arhiv, foto: Branko Vučković
U Haški tribunal stigao je negativan odgovor iz Berlina nakon što pritvorenik Radovan Karadžić postavio još jedan zahtev u kojem je zatražio dokumente koji su, kako navodi, važni za njegovu odbranu.

Kako prenose neki mediji nemačka vlada je ocenila kako bi time bili ugroženi njeni interesi. Takvu informaciju našem Radiju u Tribunalu nisu potvrdili.

Međutim, stanje stvari je dodatno zakomplikovao ministar u nemačkoj Vladi iz 1995. godine Kristijan Švarc Šiling koji je kazao kako je "moguće da se u nemačkoj dokumentaciji nalaze kompromitujući podaci, na primer informacija da su Francuska ili Velika Britanija švercovale oružje u BiH, a istovremeno se javno, najviše protivile ukidanju embarga na oružje".

U Haškom tribunalu Radiju Slobodna Evropa je potvrđeno da je stiglo obaveštenje iz Berlina u kom se navodi da traženih dokaza nema. Ipak, to ne znači da bivši predsednik Republike Srpske ne može još jednom da ih zatraži i prisili najviše evropske autoritete da odgovore na njegove zahteve, koji se često opisuju kao način da se događaji u sudnici pretvore u „teatar apsurda“, suđenje u „ismejavanje pravde“, dok Karadžić igra ulogu, kako mediji često pominju, i „za publiku izvan sudnice“.

Da se radi o izvrtanju istine uveren je i predsednik nevladine organizacije iz Nemačke Društva za ugrožene narode Tilman Cilh. Vođen sopstvenim iskustvom, priseća se:

„Četiri godine mi smo posmatrali kako se Sarajevo bombarduje, kako gine više od 11.000 ljudi, od toga 1.500 dece. Ja sam jednom pokušao da doputujem u Sarajevo, ali smo morali da se vratimo. Nismo mogli da sletimo, zato što je humanitarni avion Bundesvera, nemačke armije, kojim sam leteo takođe bio gađan. Uz to, nikako se ne sme zaboraviti da je mnogo ljudi u Nemačkoj primilo na hiljade bosanskih izbeglica, tako da veliki deo populacije zapravo ne može da razume, zašto nemačka Vlada, zašto evropski organi nisu reagovali.“
I humanitarni avioni Bundesvera su gađani iznad Sarajeva, tvrdi Tilman Cilh.


Cilh želi da kaže da nemačke vlasti zapravo nemaju razloga da se plaše čak i mogućnosti da bude utvrđeno da su evropske države slale oružje u ratnu Bosnu, ne obazirući se na embargo. Nemačka upravo trpi kritike da se tokom najkrvavijeg sukoba u Evropi posle Drugog svetskog rata držala pasivno, te da nije sprečila nezamislive tragedije. To čak, navodi Cilh, nije ni krila:

„Na primer, bivši američki predsednik Bil Klinton poslao je svojevremeno posebne izaslanike u Evropu da razgovara sa predstavnicima evropskih vlada o mogućnosti vojne intervencije u BiH. Tada je bivši ministar inostranih poslova Nemačke Klaus Kinkel odlučio da na taj sastanak pošalje nisko rangirane pregovarače. Pri tome je sastanak održan na aerodromu, ne u glavnom gradu, u nekoj instituciji. Tako da sačekajmo, ali ja nisam posebno optimističan u pogledu mogućnosti da su se isporuke i događale.“

Razlozi nemačke uzdržanosti

No u analizi mogućih razloga zbog kojih se, po nekim izvorima, zvanični Berlin pozvao na zaštitu nacionalnih i bezbednosnih interesa u slučaju dokumenata koje je Karadžić zatražio, advokat preživelih Srebreničana u procesu protiv Ujedinjenih nacija Aksel Hagedorn osporio je rešenost Tribunala u Hagu da utvrdi punu istinu i naveo kako ne isključuje mogućnost da je nekadašnji čelnik RS došao do dokumenata koji dokazuju da je bilo transporta oružja.

Slično tome, direktor Centra za međunarodne odnose iz Banja Luke Miloš Šolaja ne isključuje mogućnost da bi saznanja o međunarodnoj ulozi u bosanskohercegovačkoj tragediji mogla uticati i na promenu slike o događajima iz devedesetih:
Miloš Šolaja smatra da činjenice koje bi mogle da se utvrde mogu uticati na političku definiciju događaja tokom ratova u bivšoj Jugoslaviiji.


„Činjenice koje bi mogle da se utvrde mogu uticati i na političku definiciju događaja tokom ratova u bivšoj Jugoslaviiji. Mislim da je iz tog razloga za Nemačku vrlo bitno da se neke stvari ne pojave u javnosti. Naročito ukoliko se radilo o kršenju jednog međunarodnog embarga. Možda je to bilo lakše činiti tada, nego sada odgovarati na za to vezana pitanja.“

Uz to naš sagovornik napominje da to što se nove teme otvaraju zahvaljujući samom suđenju i Karadžićevim potezima, ne bi trebalo da iznenađuje:

„Ukoliko je neko nastojao da ga sa tim vidi u Hagu onda bi od istih tih trebalo očekivati da na pravni način priđu tom međunarodnom sudu. Jer Sud u Hagu je Sud za sve, ne samo za Radovana Karadžića.“

Na drugoj strani, spoljno politički komentator dnevnika „Politika“ Boško Jakšić pokazuje razumevanja u odnosu na nemačku uzdržanost:

„Ne bi se moglo reći da je Nemačka usamljena u svom stavu da odbije određene zahteve i da prezentira neka od dokumenata koji se od nje zahtevaju. Takvih slučajeva je bilo i u drugim državama NATO koalicije u vremenima o kojima govorimo. Mislim da ono što se zove odbrana nacionalnog interesa je uvek pokrivena i delom neke misterije ali istovremeno i suvereno pravo neke države da ne otkrije neke poteze i korake koje je u određenom vremenu radila.“

Jakšić uz to navodi da Nemačka ovakim potezima donekle opstruira i rad Haškog suda, ali i dodaje da se ni na koji način ne može staviti znak jednakosti između poteza koje preduzima Berlin i Beograd na primer:

„Postoji kvalitativna razlika između Srbije koja se u Hagu brani, pokušava da dokaže da nije umešana u zločine, da se radi o pojedincima iz Bosne na srpskoj strani i tako dalje, dok je nemačka pozicija mnogo zahvalnija. Tako da činiti tu vrstu izjednačavanja jednostavno bi bilo isuviše idealistički.“
O suđenju Karadžiću

U programu Pred licem pravde koji se emituje svake nedjelje u 18 i 30 sati sati kao i u redovnim dnevnim emisijama, RSE izvještava o suđenju Radovanu Karadžiću, bivšem vođi bosanskih Srba koji je uhapšen 21. jula 2008. godine u Beogradu.

Optužnica tereti Karadžića za najteže ratne zločine u 11 tačaka od kojih se dvije odnose na genocid. Ostale tačke otužnice odnose se na zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja počinjene tokom rata u BiH od 1992.

Ratni predsjednik samoproglašene republike bosanskih Srba, kasnije preimenovane u Republika Srpska (RS), najviši je zvaničnik, pored Miloševića, kome se sudi pred Haškim tribunalom. Više tekstova o suđenju Karadžiću pročitajte ovdje.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Glavni i odgovorni urednik beogradskog dopisništva Radija Slobodna Evropa od decembra 2014. Višestruko nagrađivan novinar.

XS
SM
MD
LG