Američki predsednik Donald Tramp (Trump) je 30. marta zapretio Iranu "potpunim uništenjem" ostrva Hark ako ne bude sporazuma s Teheranom o okončanju rata sa SAD i Izraelom.

Upozorenje američkog predsednika od tada je usmerilo pažnju na centralnu ulogu koje to ostrvo blizu obale ima u iranskoj ekonomiji i globalnim energetskim tržištima.

Oko 90 odsto iranskog izvoza nafte isporučuje se s ostrva Hark, uglavnom u Kinu, koristeći infrastrukturu podignutu u vreme poslednjeg iranskog šaha.

Hark je u 19. veku opisan kao "najvažnija strateška tačka u Persijskom zalivu", zbog svog položaja na vrhu zaliva i prirodnog izvora vode.

Pedesetih godina 20. veka, Hark je korišćen kao kaznena kolonija za disidente koji su se protivili vladavini šaha, pre nego što je izabran za lokaciju za terminal za izvoz nafte.

To suncem obasjano koralno ostrvo, koje se nalazi 31 kilometar od obale Irana, izabrano je da bude glavni terminal za naftu te bliskoistočne zemlje zbog dubokih okolnih voda i relativno mirnog mora koje zapljuskuje njegove obale.

Oba faktora omogućavaju da ogromni tankeri za naftu pristanu uz ostrvo i napune se iranskom sirovom naftom pre nego što krenu ka jugu kroz Ormuski moreuz i dalje ka svetskim tržištima nafte.

Iranski pisac Džalal el-e-Ahmad posetio je ostrvo tokom njegove transformacije u naftni terminal koja je počela 1959. On je opisao kako mašinerija kojom upravljaju iranski i zapadni inženjeri "briše stari Hark s lica zemlje".

Podvodni cevovodi koji prenose naftu oko 37 kilometara od iranskog kopna postavljeni su do Harka, gde se su izgrađeni rezervoari koji mogu da skladište do milion barela.

Geografija ostrva omogućava da nafta zahvaljući gravitaciji teče nizbrdo u tankere bez potrebe za složenim sistemima za pumpanje.

Razvoj je nastavljen 1970-ih kada je završeno "morsko ostrvo" (na slici gore), koje je omogućilo da se najveći naftni tankeri pune kroz podmorske cevi.

Posle Islamske revolucije 1979. godine, objekte na Harku, kojima je delimično upravljao američki naftni gigant Amoko (Amoco), preuzele su nove iranske vlasti.

Teheran je 1990. godine platio više od pola milijarde dolara kompenzacije kompaniji Amoko zbog zaplene naftne infrastrukture Harka, kao i za nekoliko priobalnih bušotina.

Irački napadi na naftna postrojenja ostrva Hark 1984. tokom iransko-iračkog sukoba eskalirali su u takozvani "tankerski rat", u kojem su obe strane napadale brodove koji su prevozili naftu druge strane. Postrojenja na ostrvu Hark su "gotovo uništena" u operacijama iračkog vazduhoplovstva tokom 1980-ih..

Nakon što su popravke završene posle iransko-iračkog rata i postrojenja na Harku proširena, naftni terminal je isporučivao oko 1,5 miliona barela nafte svakog dana, što vredi oko 172 miliona dolara po cenama iz aprila 2026.

Posle američkih udara na vojne objekte na ostrvu Hark 13. marta, Tramp je naglasio da "smo uništili sve na ostrvu osim područja gde se nalazi nafta..."

Veruje se da danas oko 8.000 ljudi živi na ostrvu, koje strogo čuva iranski Korpus islamske revolucionarne garde.

Analitičari kažu da bi napad na naftna postrojenja Harga, koja Teheranu donose desetine milijardi dolara prihoda svake godine, osakatio mogućnost iranskog režima da funkcioniše.

Međutim, takav potez bi takođe imao ogroman uticaj na svetsku ekonomiju u vreme rasta cena energenata.