Iranski vrhovni verski vođa ajatolah Ali Hamenei stao je u odbranu Revolucionarne garde nakon što su njeni pripadnici greškom oborili ukrajinski putnički avion.
On je istakao da je elitna Revolucionarna garda "održavala bezbednost" zemlje.
Masovni protesti u zemlji i kritike iz inostranstva veliki su pritisak na iranske vlasti koje su najpre negirale da su njene oružane snage odgovorne za obaranje aviona.
Hamenei je pokušao da pridobije podršku masa predvodeći po prvi put javnu molitvu petkom u Teheranu od 2012. godine.
On je pozvao na "nacionalno jedinstvo", dodajući da iranski "neprijatelji" – misleći na Vašington i njegove saveznike – koriste obaranje aviona kako bi palo u drugi plan ubistvo generala Kasema Solejmanija u američkom napadu dronom.
"Naši neprijatelji su toliko srećni zbog pada aviona koliko smo mi tužni. Srećni su da su našli nešto da dovedu u pitanju Gardu i (iranske) oružane snage," dodao je Hamnei.
On je kritikovao "zlu" američku administraciju predsednika Donalda Trampa, koga je nazvao "klovnom". Optužio je Vašington da je "lagao" kada je iskazao podršku iranskom narodu, dodajući da bi ih SAD "ubole otrovnim bodežom".
Ponovio je da je iranski raketni odgovor bio "šamar u lice" SAD-u. Hamenei je opisao elitnu jedinicu Kuds, na čijem je čelu bio Kasem Solejmani – koju su SAD označile kao terorističku organizaciju – kao "humanitarnu organizaciju sa ljudskim vrednostima".
Po njegovim rečima, Solejmanijeva sahrana i iranski vojni odgovor je "istorijska prekretnica".
Iranske vlasti su prvobitno negirale odgovornost, ali nakon sve većeg međunarodnog pritiska, Revolucionarna garda je priznala da je putnički avion greškom identifikovan kao "krstareća raketa" tokom pojačanih tenzija sa SAD-om.
Nekoliko časova pre obaranja aviona, Iran je gađao raketama dve vazdušne baze u Iraku u kojima su razmeštene američke trupe, kao odgovor na ubistvo Solejmanija.
Vašington je najpre saopštio da nijedan pripadnih američkih snaga nije povređen, ali je kasnije objavio da je 11 vojnika bilo tretirano zbog potresa mozga pošto su se pokazali simptomi nekoliko dana posle raketnog napada, prenosi BBC.
Ukrajinski putnički avion Boing 737-800 oboren je 8. januara ubrzo po poletanju sa aerodroma u Teheranu. Svih 176 putnika i članova posade su poginuli. Među stradalima su državljani Irana, Kanade, Švedske, Velike Britanije i drugih zemalja.
Nakon sastanka u Londonu u četvrtak, ministri inostranih poslova pet zemalja čiji su državljani stradali u nesreći, zahtevali su "punu saradnju" Irana u transparentnoj međunarodnoj istrazi.
Šefovi diplomatija Avganistana, Velike Britanije, Kanade, Švedske i Ukrajine su takođe izjavili da Teheran mora da plati odštetu.
