Diskriminacija Roma, porast ksenofobije i rasizma, islamofobija, ugrožavanje slobode medija i bezbednosti novinara, kao i položaj žena i u 2010. su bili razlog za zabrinutost, ocenio je komesar za ljudska prava Saveta Evrope Tomas Hamarberg.
Romi su diskriminisani i društveno marginalizovani u mnogim zemljama Evrope i tokom prošle godine "veoma malo je učinjeno za poboljšanje njihovih životnih uslova, pristupa obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i zaposlenju", ocenio je Hamarberg u izveštaju koji je danas predstavio Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PSSE).
On je kao primer retkog pozitivnog odnosa prema Romima naveo Sloveniju.
Komesar SE je 2010. godine posetio i Kosovo, gde je utvrdio da je položaj prisilno vraćenih Roma nepromenjen - Romi žive u istom prinudnom smeštaju već 10 godina i pozvao međunarodnu zajednicu da im obezbedi "novi i bezbedan smeštaj", a evropske vlasti da obustave prinudno vraćanje Roma na Kosovo.
Hamarberg je izrazio zabrinutost i zbog položaja LGBT osoba u nekim zemljama gde su oni i dalje na meti mržnje i nasilja, kao i zabrinutost zbog položaja žena koje su i dalje izložene nasilju u porodici, diskriminaciji na tržištu rada, slaboj zastupljenosti u politici.
Tokom 2010. Hamarberg je bio i u BiH i Hrvatskoj gde postoji problem raseljenih lica posle ratova 1990-tih godina.
Komesar je tokom posete BiH krajem novembra 2010. ukazao da je neprihvatljivo da u 130 kolektivnih centara širom te zemlje i dalje živi više od 7.000 ljudi u veoma lošim uslovima.
Ugrožene i slobode informisanja i izražavanja
Kritikovao je i vlasti BiH jer nisu ništa učinile za poboljšanje položaja Roma -za poboljšanje njihovog pristupa obrazovanju i zaposlenju, naročito romskih porodica, nasilno raseljenih sa Kosova.
Hamarberg je pozdravio napore vlasti Hrvatske da reše pitanja vezana za ljudska prava, proistekla iz rata 1991-95, naročito pitanja raseljenih i ohrabrio ih da nastave istragu ratnih zločina.
On je kao izvor ozbiljne zabrinutosti u izveštaju za 2010. naveo jačanje ksenofobije i rasizma u Evropi, koji su, prema njegovom mišljenju, "našli plodno tlo u nesigurnosti stvorenoj ekonomskom krizom".
Kenza Drider, mlada žena prekrivena burkom iz južnog grada Avinjona, koja neodustaje od toga da nosi svoja muslimanaska obeležja, stanica u Parizu, 11. april 2011.Deo te "sumorne slike" Evrope u 2010. bila je i islamofobija, ocenio je komesara za ljudska prava i upozorio da evropski lideri nisu uspeli da "ukažu da su muslimani integralni deo multikulturalnosti Evrope, kao i da su vekovima doprinosili evropskom razvoju".
Ksenofobične tendencije, prema njegovim rečima, uticale su i na odnos prema migrantima, uključujući i prihvat izbeglica i azilanata.
"Potrebna nam je nova zajednička evropska politika o migraciji i azilantima", poručio je Hamarberg i založio se za čvršću saradnju EU i SE da bi se osiguralo da politika EU bude u skladu sa standardima ljudskih prava.
On je ukazao da su sloboda informisanja i izražavanja ozbiljno ugroženi u nekoliko evropskih zemalja, poput Rusije i Azerbejdžana, gde ima teških pretnji i napada na novinare.
"U Rusiji su snage koje su očigledno želele da ih ućutkaju, napale nekoliko novinara, od kojih su neke i ubile", podsetio je Hamarberg.
Romi su diskriminisani i društveno marginalizovani u mnogim zemljama Evrope i tokom prošle godine "veoma malo je učinjeno za poboljšanje njihovih životnih uslova, pristupa obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i zaposlenju", ocenio je Hamarberg u izveštaju koji je danas predstavio Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PSSE).
Hamarberg je ukazao da su sloboda informisanja i izražavanja ozbiljno ugroženi u nekoliko evropskih zemalja, poput Rusije i Azerbejdžana, gde ima teških pretnji i napada na novinare.
On je kao primer retkog pozitivnog odnosa prema Romima naveo Sloveniju.
Komesar SE je 2010. godine posetio i Kosovo, gde je utvrdio da je položaj prisilno vraćenih Roma nepromenjen - Romi žive u istom prinudnom smeštaju već 10 godina i pozvao međunarodnu zajednicu da im obezbedi "novi i bezbedan smeštaj", a evropske vlasti da obustave prinudno vraćanje Roma na Kosovo.
Hamarberg je izrazio zabrinutost i zbog položaja LGBT osoba u nekim zemljama gde su oni i dalje na meti mržnje i nasilja, kao i zabrinutost zbog položaja žena koje su i dalje izložene nasilju u porodici, diskriminaciji na tržištu rada, slaboj zastupljenosti u politici.
Tokom 2010. Hamarberg je bio i u BiH i Hrvatskoj gde postoji problem raseljenih lica posle ratova 1990-tih godina.
Komesar je tokom posete BiH krajem novembra 2010. ukazao da je neprihvatljivo da u 130 kolektivnih centara širom te zemlje i dalje živi više od 7.000 ljudi u veoma lošim uslovima.
Ugrožene i slobode informisanja i izražavanja
Kritikovao je i vlasti BiH jer nisu ništa učinile za poboljšanje položaja Roma -za poboljšanje njihovog pristupa obrazovanju i zaposlenju, naročito romskih porodica, nasilno raseljenih sa Kosova.
Hamarberg je pozdravio napore vlasti Hrvatske da reše pitanja vezana za ljudska prava, proistekla iz rata 1991-95, naročito pitanja raseljenih i ohrabrio ih da nastave istragu ratnih zločina.
On je kao izvor ozbiljne zabrinutosti u izveštaju za 2010. naveo jačanje ksenofobije i rasizma u Evropi, koji su, prema njegovom mišljenju, "našli plodno tlo u nesigurnosti stvorenoj ekonomskom krizom".
Ksenofobične tendencije, prema njegovim rečima, uticale su i na odnos prema migrantima, uključujući i prihvat izbeglica i azilanata.
"Potrebna nam je nova zajednička evropska politika o migraciji i azilantima", poručio je Hamarberg i založio se za čvršću saradnju EU i SE da bi se osiguralo da politika EU bude u skladu sa standardima ljudskih prava.
On je ukazao da su sloboda informisanja i izražavanja ozbiljno ugroženi u nekoliko evropskih zemalja, poput Rusije i Azerbejdžana, gde ima teških pretnji i napada na novinare.
"U Rusiji su snage koje su očigledno želele da ih ućutkaju, napale nekoliko novinara, od kojih su neke i ubile", podsetio je Hamarberg.
