Organizatori tvrde da je to jedan od najvećih etnofestivala u svetu, odmah iza Karnevala u Rio de Žaneiru i Oktoberfesta u Minhenu. Sa druge strane, postoje i oni koji sabor smatraju letnjom manifestacijom bez prevelikog kulturnog značaja.
Organizatori su najavili da će ove godine sabor posetiti oko pola miliona ljudi, od kojih će više od 30.000 biti stranci.
Foto: Vesna AnđićSlobodan Jolović, predsednik opštine Lučani, ovu više vašarsku, a mnogo manje festivalsku atmosferu opisao je kao treći najveći etno festival u svetu, odmah iza Karnevala u Riu i minhenskog Oktobarfesta:
"I ovogodišnji, 49. dragačevski sabor trubača u Guči održavamo pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srbije. Sabor će otvoriti ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić. Ovaj sabor je počeo sa 4 orkestra i 2.500 hiljade gostiju, a danas ima preko 500.000 hiljada domaćih i stranih gostiju, i izrastao je u najveću manifestaciju trube u svetu, dakle, u pravi srpski brend. Prvo što bih posebno hteo da naglasim, za ovu priliku, jeste da se kroz Guču država pokazuje ili sramoti."
S druge strane, Milena Dragićević-Šešić, profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je nedopustivo da Sabor u Guči, kao jedna letnja manifestacija, dobija tako privilegovani državni značaj:
Foto: Vesna Anđić"To je u stvari sve poprilično sporedno. Dakle, pitanje Guče je pitanje samo jedne letnje manifestacije, a to se prosto pretvorilo u neku vrstu nacionalne identifikacije. To jeste tužno kad se vidi da mi ne možemo da gradimo svoju politiku reprezentacije nacionalnog identiteta kroz savremene forme. Ta manifestacija čak nije ni pokrenula interes za trubu, nije doprinela razvoju muzičke kulture. Ona se ni ne gleda kao muzička manifestacija već se gleda kao letnja, turistička manifestacija na kojoj se jede i pije. Mogla bi, još malo pa da se zove Festival svadbarskog kupusa."
Prvi sabor trubača održan je 14. oktobra 1961. godine. Na bini u crkvenoj porti nastupila su samo četiri trubačka orkestra i svi su bili iz Dragačeva, danas u tom kraju ima svega tri orkestra.
Šatre i golotinja
Gordan Paunović, nekadašnji muzički urednik na radiju B92, kaže za RSE da Sabor u Guči ima svojih kvaliteta i naglašeni identitet preko koga se i prepoznaje, ali da nije za očekivati da se takav jedan festival stavlja u rang događaja od posebnog kulturnog značaja:
Foto: Vesna Anđić"Ja Guču ne bih stavljao u bilo kakav kontekst visoke kulture, niti to bilo ko normalan može da uradi. Ali jednostavno, Guča se nadovezala na jednu tradiciju koja postoji u Srbiji, a to je tradicija letnjih vašara u nekom proširenom izdanju na koje je prilepljeno takmičenje duvačkih orkestara, koji su u međuvremenu prepoznati kao kulturna, muzička vrednost ove ovde sredine, i dobili su na težini i na međunarodnom planu. Ona prosto ima nekakav format koji klizi ka festivalskom, upravo jer postoji taj takmičarski deo i postoji revija tih orkestara. Ali, to je događaj gde ljudi dođu na nekoliko dana da jedu kuvani kupus i pečenje i da se provedu onako kako se verovatno neće provesti u preostalih 360 dana."
Iako sabor ima takmičarski karakter, on često ostaje u pozadini slika razgolićenih žena i muškaraca na stolovima pod šatrama, okruženih orkestrima na čijim čelima stoje strane i domaće papirnate valute, kaže novinar Dragan Kremer. On ističe da je dragačevski sabor sličan onima koji se mogu sresti širom sveta:
"To je festival, takmičenje, manifestacija jedne vrste izvorne narodne muzike, i kao takav bi mogao da se stavi u ravan sa mnogim svetskim festivalima koji, doduše, ne gaje isključivo jednu vrstu muzike – jer to što se zove svetska muzika je, zapravo, najšire moguće određenje za neverovatan, raznolik skup etno-muzika iz svih krajeva sveta, i koje ne sviraju samo izvorni muzičari sa mesta gde je ta muzika nastala. Dakle, tu bi festival mogao da ima neka zanimljiva proširenja. Da, recimo, otvori takmičenja, ili predstavljanje drugih vrsta muzike koje se sviraju na istim instrumentima, ili sličnim, limenih duvačkih orkestara iz celog sveta, i tako dalje."
Organizatori Sabora u Guči najavili su za sledeću godinu i takmičenje za prvu trubu sveta i te godine, kako je istakao Slobodan Jolović, uprkos neverici mnogih, tu malu varošicu posetiće neka od najzvučnijih političkih imena danas:
"Preko ambasada u Beogradu, uputili smo poziv i predsedniku Amerike i predsedniku Rusije, predsedniku ruske vlade. Ma kako to vama zvučalo, već imamo najavu i naznaku da će jedan od ove trojice zvaničnika biti iduće godine u Guči – a vi se smejte."
Organizatori su najavili da će ove godine sabor posetiti oko pola miliona ljudi, od kojih će više od 30.000 biti stranci.
"I ovogodišnji, 49. dragačevski sabor trubača u Guči održavamo pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srbije. Sabor će otvoriti ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić. Ovaj sabor je počeo sa 4 orkestra i 2.500 hiljade gostiju, a danas ima preko 500.000 hiljada domaćih i stranih gostiju, i izrastao je u najveću manifestaciju trube u svetu, dakle, u pravi srpski brend. Prvo što bih posebno hteo da naglasim, za ovu priliku, jeste da se kroz Guču država pokazuje ili sramoti."
S druge strane, Milena Dragićević-Šešić, profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je nedopustivo da Sabor u Guči, kao jedna letnja manifestacija, dobija tako privilegovani državni značaj:
Prvi sabor trubača održan je 14. oktobra 1961. godine. Na bini u crkvenoj porti nastupila su samo četiri trubačka orkestra i svi su bili iz Dragačeva, danas u tom kraju ima svega tri orkestra.
Šatre i golotinja
Gordan Paunović, nekadašnji muzički urednik na radiju B92, kaže za RSE da Sabor u Guči ima svojih kvaliteta i naglašeni identitet preko koga se i prepoznaje, ali da nije za očekivati da se takav jedan festival stavlja u rang događaja od posebnog kulturnog značaja:
Iako sabor ima takmičarski karakter, on često ostaje u pozadini slika razgolićenih žena i muškaraca na stolovima pod šatrama, okruženih orkestrima na čijim čelima stoje strane i domaće papirnate valute, kaže novinar Dragan Kremer. On ističe da je dragačevski sabor sličan onima koji se mogu sresti širom sveta:
"To je festival, takmičenje, manifestacija jedne vrste izvorne narodne muzike, i kao takav bi mogao da se stavi u ravan sa mnogim svetskim festivalima koji, doduše, ne gaje isključivo jednu vrstu muzike – jer to što se zove svetska muzika je, zapravo, najšire moguće određenje za neverovatan, raznolik skup etno-muzika iz svih krajeva sveta, i koje ne sviraju samo izvorni muzičari sa mesta gde je ta muzika nastala. Dakle, tu bi festival mogao da ima neka zanimljiva proširenja. Da, recimo, otvori takmičenja, ili predstavljanje drugih vrsta muzike koje se sviraju na istim instrumentima, ili sličnim, limenih duvačkih orkestara iz celog sveta, i tako dalje."
Organizatori Sabora u Guči najavili su za sledeću godinu i takmičenje za prvu trubu sveta i te godine, kako je istakao Slobodan Jolović, uprkos neverici mnogih, tu malu varošicu posetiće neka od najzvučnijih političkih imena danas:
"Preko ambasada u Beogradu, uputili smo poziv i predsedniku Amerike i predsedniku Rusije, predsedniku ruske vlade. Ma kako to vama zvučalo, već imamo najavu i naznaku da će jedan od ove trojice zvaničnika biti iduće godine u Guči – a vi se smejte."
