Jan Benkroft (priredio Dragan Štavljanin)
Mada neobavezujuće mišljenje Suda najverovatnije neće potvrditi i podupreti pozicije nijedne strane, predvidljivi diplomatski kurs Srbije još jednom će izložiti i produbiti podele unutar Evropske Unije oko ovoga pitanja, imajući u vidu pre svega stav Španije, Grčke, Rumunije, Slovačke i Kipra koji se protive nezavisnosti Kosova. Opterećena globalnom ekonomskom krizom i rastućim zamorom od proširenja, EU je nepripremljena da se suoči sa političkim i diplomatskim izazovima koji se nalaze pred njom.
Predviđeno je da se ministri inostranih poslova članica EU sastanu u ponedeljak, 26. jula da bi razmotrili i formulisali zajednički odgovor povodom mišljenja Međunarodnog suda pravde. Šefovi diplomatija će se verovatno založiti za obnavljanje dijaloga između Srbije i Kosova. U tom kontekstu oni će verovatno zatražiti konstruktivan pristup Beograda. Međutim, taj stav Unije neće sadržati ništa suštinsko s obzirom na razlike među njenim članicama.
S obzirom da se očekuje da će Srbija zatražiti debatu u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i usvajanje nove rezolucije koja bi podržala obnavljanje pregovora o statusu Kosova – dovoljno je prostora da podele unutar Evropske Unije ponovo izbiju na površinu, kao što se desilo tokom rasprave pred Međunarodnim sudom pravde u decembru prošle godine, ocenjuje britanski list.
Dok će pojedine članice Unije, kao što su Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Holandija, nastaviti da i posredno ali i neposredno dovode u vezu evropske integracije Srbije sa njenim stavom o Kosovu – druge očito odbacuju taj uslov. Zemlje, poput Italije, insistiraju da Srbiji treba omogućiti nastavak približavanja Evropskoj Uniji bez postavljanja uslova da promeni svoju poziciju prema Kosovu.
Iste podele u Briselu postoje i kada je reč o evropskim perspektivama Kosova. Njemu je onemogućeno da započne pregovore o liberalizaciji viznog režima i trgovinskom sporazumu, a da se ne govori o Sporazumu o asocijaciji i pridruživanju – mada pojedini pobornici nezavisnosti Kosova u Evropskoj uniji pokušavaju da odblokiraju proces njegovog pridruživanja. Izostanak dogovora u Briselu o ovim pitanjima dodatno podriva njegov uticaj u Beogradu i Prištini.
„Gardijan“ podseća da je početkom ovog meseca Evropski parlament usvojio rezoluciju (sa 455 glasova za i 150 protiv) kojom se pozivaju pet preostalih članica EU da priznaju nezavisnost Kosova. Sličan dokument je usvojen u februaru ali nije ubedio ove zemlje da promene svoj stav. Stoga ne treba očekivati ni da će poslednja rezolucija imati bilo kakav opipljivi efekat. Kipar je, na primer, otišao tako daleko da je saopštio da neće priznati nezavisnost Kosova čak iako to učini Srbija.
Evropska Unija već duže vreme nastoji da ostavi utisak usaglašenog stava o Kosovu, ukazujući pre svega na razmeštanje svoje misije, EULEX, kao i govoreći uopšteno o zajedničkoj posvećenosti evropskoj budućnosti Kosova. Međutim, oba ova stuba ostaju u nekoliko isprazna. Mada su razmeštanje EULEX-a podržale sve članice, njegovo funkcionisanje je pravno zasnovano na Rezoluciji 1244 i uslovljeno od Srbije da bude statusno neutralan, odnosno ne pokušava da primeni Ahtisarijev plan. Stav o evropskoj perspektivi za Kosovo upakovan je u šire obećanje i posvećenost Unije njenom proširenju na celi Zapadni Balkan. Dakle, to ne znači i obećanje i privrženost svih članica EU prijema nezavisnog Kosova u svoje redove.
S obzirom da mišljenje Međunarodnog suda pravde gotovo izvesno neće uticati na promenu stava pet zemalja koje ne priznaju nezavisnost Kosova, EU ostaje ranjiva na interne podele i kontradikcije. Mada nekoliko članica Unije upozorava Srbiju da će njena evropska perspektiva biti iskomplikovana ukoliko bude i dalje glasno insistirala na raspravi o kosovskom pitanju, pre svega u Generalnog skupštini UN, Beograd je i te kako svestan činjenice da EU nije jedinstvena u ovom slučaju i da „ne govori jednim glasom“.
Imajući u vidu da su SAD sve sklonije smanjenju angažmana na Balkanu, ostaje veoma važno pitanje o sposobnosti Evropske Unije da spreči dalju blokadu i ćorsokak na Kosovu, pre svega da stimuliše i olakša obnovu dijaloga između dve sukobljene strane.
Bilo kakav neuspeh politike EU na Kosovu nametnuće takođe i pitanje o kredibilitetu politike Brisela u celom balkanskom regionu, pre svega u Bosni i Hercegovini, ali i sveukupno kapaciteta Unije da formuliše zajedničku poziciju o spoljnoj i bezbednosnoj politici. Time će se, istovremeno, pojačati sumnja u unutrašnje jedinstvo Evropske Unije.
Skupština Kosova 17. februara usvojila je Deklaraciju o nezavisnosti, nakon čega je Srbija ražila savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti.
Rasprava, koja je trajala dve nedelje, održana je u decembru, a svoje viđenje predstavilo je 29 država, od kojih su se 15 izjasnile za i 14 protiv nezavisnosti Kosova.
U četvrtak 22. jula 2010. Međunarodni sud trebalo bi da objavi svoje mišljenje.
Sve pojedinosti oko rasprave pred MPS-om možete, ukoliko vas zanima, pronaći OVDE.
Mada neobavezujuće mišljenje Suda najverovatnije neće potvrditi i podupreti pozicije nijedne strane, predvidljivi diplomatski kurs Srbije još jednom će izložiti i produbiti podele unutar Evropske Unije oko ovoga pitanja, imajući u vidu pre svega stav Španije, Grčke, Rumunije, Slovačke i Kipra koji se protive nezavisnosti Kosova. Opterećena globalnom ekonomskom krizom i rastućim zamorom od proširenja, EU je nepripremljena da se suoči sa političkim i diplomatskim izazovima koji se nalaze pred njom.
Predviđeno je da se ministri inostranih poslova članica EU sastanu u ponedeljak, 26. jula da bi razmotrili i formulisali zajednički odgovor povodom mišljenja Međunarodnog suda pravde. Šefovi diplomatija će se verovatno založiti za obnavljanje dijaloga između Srbije i Kosova. U tom kontekstu oni će verovatno zatražiti konstruktivan pristup Beograda. Međutim, taj stav Unije neće sadržati ništa suštinsko s obzirom na razlike među njenim članicama.
S obzirom da se očekuje da će Srbija zatražiti debatu u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i usvajanje nove rezolucije koja bi podržala obnavljanje pregovora o statusu Kosova – dovoljno je prostora da podele unutar Evropske Unije ponovo izbiju na površinu, kao što se desilo tokom rasprave pred Međunarodnim sudom pravde u decembru prošle godine, ocenjuje britanski list.
Evropska Unija već duže vreme nastoji da ostavi utisak usaglašenog stava o Kosovu, ukazujući pre svega na razmeštanje svoje misije, EULEX, kao i govoreći uopšteno o zajedničkoj posvećenosti evropskoj budućnosti Kosova
Dok će pojedine članice Unije, kao što su Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Holandija, nastaviti da i posredno ali i neposredno dovode u vezu evropske integracije Srbije sa njenim stavom o Kosovu – druge očito odbacuju taj uslov. Zemlje, poput Italije, insistiraju da Srbiji treba omogućiti nastavak približavanja Evropskoj Uniji bez postavljanja uslova da promeni svoju poziciju prema Kosovu.
Iste podele u Briselu postoje i kada je reč o evropskim perspektivama Kosova. Njemu je onemogućeno da započne pregovore o liberalizaciji viznog režima i trgovinskom sporazumu, a da se ne govori o Sporazumu o asocijaciji i pridruživanju – mada pojedini pobornici nezavisnosti Kosova u Evropskoj uniji pokušavaju da odblokiraju proces njegovog pridruživanja. Izostanak dogovora u Briselu o ovim pitanjima dodatno podriva njegov uticaj u Beogradu i Prištini.
„Gardijan“ podseća da je početkom ovog meseca Evropski parlament usvojio rezoluciju (sa 455 glasova za i 150 protiv) kojom se pozivaju pet preostalih članica EU da priznaju nezavisnost Kosova. Sličan dokument je usvojen u februaru ali nije ubedio ove zemlje da promene svoj stav. Stoga ne treba očekivati ni da će poslednja rezolucija imati bilo kakav opipljivi efekat. Kipar je, na primer, otišao tako daleko da je saopštio da neće priznati nezavisnost Kosova čak iako to učini Srbija.
Evropska Unija već duže vreme nastoji da ostavi utisak usaglašenog stava o Kosovu, ukazujući pre svega na razmeštanje svoje misije, EULEX, kao i govoreći uopšteno o zajedničkoj posvećenosti evropskoj budućnosti Kosova. Međutim, oba ova stuba ostaju u nekoliko isprazna. Mada su razmeštanje EULEX-a podržale sve članice, njegovo funkcionisanje je pravno zasnovano na Rezoluciji 1244 i uslovljeno od Srbije da bude statusno neutralan, odnosno ne pokušava da primeni Ahtisarijev plan. Stav o evropskoj perspektivi za Kosovo upakovan je u šire obećanje i posvećenost Unije njenom proširenju na celi Zapadni Balkan. Dakle, to ne znači i obećanje i privrženost svih članica EU prijema nezavisnog Kosova u svoje redove.
S obzirom da mišljenje Međunarodnog suda pravde gotovo izvesno neće uticati na promenu stava pet zemalja koje ne priznaju nezavisnost Kosova, EU ostaje ranjiva na interne podele i kontradikcije. Mada nekoliko članica Unije upozorava Srbiju da će njena evropska perspektiva biti iskomplikovana ukoliko bude i dalje glasno insistirala na raspravi o kosovskom pitanju, pre svega u Generalnog skupštini UN, Beograd je i te kako svestan činjenice da EU nije jedinstvena u ovom slučaju i da „ne govori jednim glasom“.
Imajući u vidu da su SAD sve sklonije smanjenju angažmana na Balkanu, ostaje veoma važno pitanje o sposobnosti Evropske Unije da spreči dalju blokadu i ćorsokak na Kosovu, pre svega da stimuliše i olakša obnovu dijaloga između dve sukobljene strane.
Bilo kakav neuspeh politike EU na Kosovu nametnuće takođe i pitanje o kredibilitetu politike Brisela u celom balkanskom regionu, pre svega u Bosni i Hercegovini, ali i sveukupno kapaciteta Unije da formuliše zajedničku poziciju o spoljnoj i bezbednosnoj politici. Time će se, istovremeno, pojačati sumnja u unutrašnje jedinstvo Evropske Unije.
Rasprava o Kosovu
Rasprava o KosovuSkupština Kosova 17. februara usvojila je Deklaraciju o nezavisnosti, nakon čega je Srbija ražila savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti.
Rasprava, koja je trajala dve nedelje, održana je u decembru, a svoje viđenje predstavilo je 29 država, od kojih su se 15 izjasnile za i 14 protiv nezavisnosti Kosova.
U četvrtak 22. jula 2010. Međunarodni sud trebalo bi da objavi svoje mišljenje.
Sve pojedinosti oko rasprave pred MPS-om možete, ukoliko vas zanima, pronaći OVDE.
