Hiljade ljudi ponovo je izašlo na ulice gruzijske prestonice Tbilisija na protest zbog spornog zakona o "stranim agentima" koji je usvojio parlament uprkos višenedeljnim demonstracijama i upozorenjima Zapada da taj zakon ugrožava evroatlantske integracije Gruzije.
Demonstrantima u Tbilisiju na maršu prema zgradi parlamenta u sredu su se pridružili ministri spoljnih poslova Estonije, Letonije, Litvanije i Islanda u znak solidarnosti sa zapadnim težnjama Gruzijaca, preneo je Gruzijski servis Radija Slobodna Evropa.
Demonstranti su se takođe okupili na Trgu heroja, glavnoj raskrsnici u glavnom gradu Gruzije, javili su dopisnici RSE sa terena.
Zakon, koji je 14. maja prošao kroz parlament pod kontrolom vladajuće partije Gruzijski san, osudile su SAD, Evropska unija i organizacije za zaštitu prava zbog sličnosti sa ruskim zakonom kojeg ruski predsednik Vladimir Putin koristi da ućutka opoziciju i uguši nezavisne institucije.
"Želim budućnost gruzijskog naroda gde je njegovo evropsko mesto zagarantovano“, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis okupljenima ispred parlamenta kasno u sredu.
"Zajedno smo započeli ovo putovanje i naši narodi znaju šta znači biti pod pritiskom Moskve. Nikada vas nećemo napustiti, ali svi mi moramo da krojimo sudbinu naših naroda", rekao je Landsbergis, čija zemlja je, poput Gruzije i Estonije, bila deo bivšeg Sovjetskog.
"Vi ste, kao narod, odlučili svoj put ka Evropi. Mi, svi mi, učinićemo sve zajedno da nastavimo ovim putem", rekao je estonski ministar inostranih poslova Margus Cahkna.
"Danas sam ovde, niste sami i imate naše poštovanje“, rekao je ministar spoljnih poslova Islanda Tordis Kolbrun Gilfadotir.
Letonski ministar spoljnih poslova Baiba Braze takođe se pridružio protestnoj šetnji.
Četiri zapadna zvaničnika sastala su se prethodno s predsednicom Gruzije Salome Zurabišvili i održala zajedničku konferenciju za novinare.
Zurabišvili je na konferenciji upozorila da je opstanak Gruzije kao države u opasnosti pošto je parlament odobrio kontroverzni zakon o "stranim agentima" i ponovila da će staviti veto na zakon jer vlada "nije poslušala glas svog naroda, ni savete svojih prijatelja, ni bilo čije upozorenje, i otišla je svojim putem".
"Pitanje opstanka Gruzije je danas na kocki", rekla je ona i dodala da planira da mobiliše Gruzijce uoči izbora u oktobru.
Prema zakonu, medijske kuće, nevladine organizacije i druge neprofitne organizacije bi morale da se registruju kao da "rade za interese strane sile" ako više od 20 odsto njihovog finansiranja dolazi iz inostranstva.
Zurabišvili, koja je u sukobu sa vladajućom partijom Gruzijski san koja je progurala zakon kroz parlament, ima 10 dana da uloži veto, ali Gruzijski san i njegovi partneri u parlamentu imaju dovoljno poslanika da nadjačaju veto predsednice.
Zurabišvili je u sredu razgovarala telefonom i s predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom (Charles Mischel).
"Ponovio sam svoju punu podršku za nastavak pomaganja Gruzijcima da rade na evropskoj budućnosti, uključujući pomoć u pronalaženju najboljeg načina za rešavanje legitimnih zabrinutosti svih strana", napisao je Mišel na mreži X.
Izvor RSE u Briselu rekao je da je Mišel takođe razgovarao sa premijerom Iraklijem Kobahidzeom i rekao mu da gruzijski narod mora sam da odredi svoju budućnost. Mišel je rekao Kobahidzeu da radi na pronalaženju izlaza iz političkih turbulencija, rekao je izvor.
Kobahidze je optužio demonstrante da "prate agendu političke manjine" i optužio ih da pokazuju "veliku neodgovornost" prema svojoj zemlji.
Pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms O'Brajen, koji je boravio u Tbilisiju 14. maja, rekao je da će odnosi Vašingtona sa tom zemljom biti ugroženi i da će američka pomoć Gruziji biti predmet revizije ako se usvoji predlog zakona.
"Ako se zakon usvoji bez usaglašavanja sa normama EU i ako se nastavi ovakva retorika i klevete SAD i drugih partnera, mislim da je odnos ugrožen", rekao je O'Brajen.
