Gruzijska predsednica Salome Zurabišvili pozvala je grupu ambasadora članica Evropske unije da podrže zemlju na njenom "evropskom putu" u vreme visokih tenzija, dok su se demonstranti pripremali da se okupe na pravoslavnom uskršnjem bdenju u centru Tbilisija, gde se poslednjih dana održavaju antivladini protesti zbog zakona o "stranim agentima".
Zurabišvili, koja je stala na stranu demonstranata protiv vladinih planova da uvede zakon o "stranim agentima" u ruskom stilu, rekla je evropskim diplomatama da mogu pomoći pokazivanjem Gruzijcima da ta zemlja "nije sama" u težnjama da se približi Zapada i udalji od uticaja Kremlja, preneo je Gruzijski servis Radija Slobodna Evropa.
Zapadni lideri osudili su planove vladajuće partije Gruzijski san da uvede zakon, dok je EU poručila da će njegovo sprovođenje omesti nade zemlje da se pridruži Uniji.
Ankete u Gruziji ukazuju na ogromnu podršku stanovništva članstvu u EU, a podaci iz prošle godine pokazuju podršku od skoro 90 odsto.
"Želeo bih da se zahvalim vašim vladama i zvaničnicima na podršci Gruziji i evropskom putu Gruzije“, rekla je Zurabišvili na sastanku s ambasadorima EU u Tbilisiju.
Zurabišvili je rekla da prati proteste, ali da "nije lider nijednog od tih pokreta".
"Želela bih da kažem da odgovornost za ono što se dešava danas, šta će se desiti sutra... leži na vlasti u zemlji, jer su one pokrenule lanac ovih događaja", dodala je ona.
Predsednica Gruzije je rekla da je vlada "niotkuda... ponovo uvela ovaj vrlo provokativni zakon o 'stranim agentima' i druge zakone kada je cela zemlja bila ujedinjena oko evropskog puta".
Desetine hiljada demonstranata izlazile su na ulice Tbilisija tokom protekle nedelje iz protesta zbog plana Gruzijskog sna da uvede zakon o "stranom agentu" za koji zapadni lideri kažu da je sličan zakonu koji se koristi u Rusiji da bi se ućutkali glasovi opozicije.
Zurabišvili je glasno istupila protiv predloženog zakona, rekavši da će staviti veto na njega ako prođe poslednje čitanje, verovatno 17. maja. Međutim, ona priznaje da Gruzijski san ima dovoljno glasova da nadglasa njen veto.
Nacrt zakona, između ostalog, nalaže od organizacija civilnog društva i medija da prijave strano finansiranje i da budu pod vladinim nadzorom.
Na ulicama Tbilisija, gde je padala kiša, u subotu uveče je bilo mirnije nego prethodne tri večeri.
Međutim, očekuje se da će se više ljudi okupiti oko 22 časa po lokalnom vremenu ispred zgrade parlamenta i kod crkve Kašveti za uskršnje bdenije.
Mnogi Gruzijci će takođe pažljivo pratiti zvaničnu ceremoniju, kojoj obično prisustvuju vladini zvaničnici, kako bi čuli šta će patrijarh Gruzijske pravoslavne crkve reći u svom uskršnjem obraćanju.
Otkako je 1. maja predlog zakona usvojen u drugom čitanju, desetine hiljada demonstranata izašle su na ulice u Tbilisiju, što je dovelo do desetina privođenja i povreda među demonstrantima.
Demonstranti su tvrdili da je policija na prethodnim protestima pored vodenih topova i suzavca koristila i gumene metke.
Radio Slobodna Evropa je prikupio iskaze očevidaca, fotografske dokaze o povredama, intervjuisao troje povređenih i snimio gumene metke na mestu gde su navodno ispaljeni. Vlada je negirala da su korišćeni gumeni meci.
Premijer Irakli Kobahidze nastavio je da brani zakone, rekavši da je neophodno postići "depolarizaciju", u skladu sa preporukama EU.
Kobahidze je rekao da je u razgovoru u petak s predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom (Charles Michel) preneo svoje razočarenje što se gruzijski partneri "nerado upuštaju u suštinske rasprave" o zakonu i da "još nismo čuli nikakve kontraargumente protiv ovog predloženog zakona".
Kobahidze je naveo da je predloženi zakon "isključivo usmeren na promovisanje transparentnosti i odgovornosti relevantnih organizacija u odnosu na gruzijsko društvo".
Mišel je u postu na mreži X naveo da je u telefonskom razgovoru sa Kobahidzeom ponovio "punu podršku Evropske unije svim Gruzijcima koji stavljaju evropsku budućnost svoje zemlje na prvo mesto".
Kobahidze je takođe kritikovao SAD da iznose "lažne" tvrdnje o spornom zakonu.
Gruzija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, a takođe je tražila članstvo u NATO-u.
