Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Grčka traži zajednički paket pomoći


Grafit "Vatra u bankama" ispisan na ulazu u jednu grčku banku u Atini, tokom aktuelnih pregovora sa MMF
Grčka je danas zatražila aktiviranje zajedničkog paketa pomoći evrozne i Međunarodnog monetarnog fonda, jer je pritisak tržišta znatno podigao troškove pozajmljivanja, koje Atina ne može pokrije.

U paketu za spasavanje dogovorenom početkom ovog meseca, nalaze se zajmovi drugih država evrozone u visini do 35 milijardi evra sa kamatom od pet odsto, i oko deset milijardi evra zajma od MMF-a sa kamatom od 3.75 procenta.

Iako je grčka socijalistička vlada isticala da će novac za plaćanje dospelih obaveza uzimati na tržištu i da neće posezati za paketom pomoći koji su zajednički ponudili evrozona i Međunarodni monetarni fond, osim u krajnjoj nuždi - taj trenutak je veoma brzo došao.

Premijer Jorgos Papandreu je kazao da tržišta nisu pozitivo reagovala na grčke mere štednje i da je sad iz "nacionalne i preke potrebe" neophodno
zatražiti pomoć.

EU je povećala svoju procenu grčkog budžetskog deficita, a vodeća agencija snizila kreditni rang Atine, što je dovelo do novog podizanja troškova pozajmljivanja teško zadužene države.

Sve veći ukupan dug

Tako na tržištu ulagači zahtevaju visoke kamate - od preko 8,7 odsto - za kupovinu grčkih državnih obveznica. Statistička agencija EU, Eurostar, revidirala je grčki budžetski deficit na 13,6 proceneta bruto domaćeg proizvoda zemlje sa ranijih 12,9 odsto, i kaže da je moguće dodatno uvećanje za pola procenta.
Taj nivo zaduženosti je četiri puta veći od granice koju je postavila EU za 16 država koje koriste evro. Atina naglašava da cilj smanjenja deficita za najmanje četiri odsto u ovoj godini ostaje neizmenjen.

Sinoć je agencija Mudi (Moody's Investor Services) umanjila svoj rejting grčkog duga za jedan poen, na A3 sa A2, uz opomenu da su nova smanjenja moguća. Evro je preko noći pao tako da je vredeo 1.3202 dolara da bi se nakon aktiviranja zajma blago oporavio na 1.3315, što znači da su investitori pozitivno reagovali na vest o pomoći ali je pitanje kakva će biti vrednost zajedničke valute na duže staze jer po prvi put od njenog uvođenja jedna članica evrozone je zatražila ovakvu intervenciju. Američki dolar je ove godine ojačao za pet odsto.

Grčkoj je samo ove godine potrebno 54 milijardi evra. Ukupan dug prelazi 300 milijardi evra.

U Atinu je početkom sedmice stigla delegacija EU i Međunarodnog monetarnog fonda. Izvršni direktor MMF Dominik Stros Kan (Dominique Strauss-Kahn) je uoči zahteva Grčke izjavio:

“Jasno je da je situacija u Grčkoj veoma ozbiljna ne samo za njenu makroekonomsku stabilnost već ima negativne efekte i izvan ove zemlje. Zbog toga smo veoma zabrinuti.”

Danas su povećani i troškovi pozajmljivanja Portugaliji, što ukazuje na ranjivost i drugih članica evrozone koje su akumulirale velike dugove kao posledica svetske ekonomske krize.

*****
Pročitajte i ovo:
Predstavnici EU i MMF na pregovorima u Atini
Euro na ispitu
Samit EU: Strah zbog rastućeg javnog duga
XS
SM
MD
LG