Dostupni linkovi

Zajedničke patrole na Drini


Iz Granične policije Bosne i Hercegovine saopšteno je da su utorak počele sa radom zajedničke patrole graničnih policija BiH i Srbije koje će čamcem patrolirati rijekom Drinom.

Direktor Granične policije Bosne i Hercegovine Vinko Dumančić kaže da je uspostavljanjem zajedničke patrole u potpunosti pokrivena granica sa Srbijom, u procesu koji je započeo prije mjesec dana kada su uspostavljene zajedničke patrole terenskih kancelarija granične policije na području Višegrada.

Dumančić ističe kako su zajedničke patrole uspostavljene i sa Graničnom policijom Crne Gore, a osnovni zadatak zajedničkih kontrola jeste bolji nadzor državne granice, spriječavanje i otkrivanje krivičnih djela i povreda granice, te otkrivanje počinilaca:

„Zajedničke patrole faktički rade skupa, kad smo skupa da smo jači, a da ne kažem da imamo pristup bazi podataka jedne i druge zemlje, da je faktički suradnja jača. Prije godinu dana potpisan je sporazum sa Hrvatskom i već te zajedničke patrole godinu dana rade sa R Hrvatskom i sigurno su puno doprinijele da je smanjen broj i ilegalnih prelazaka i krijumčarenja ljudi.“


Član Komisije za odbranu i bezbjednost i poslanik SDA u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine Hazim Rančić mišljenja je da je ostvarivanje saradnje sa susjednim zemljama u pogledu stvaranja zajedničkih policijskih graničnih kontrola bilo neophodno:

„Kriminal ima mnogo veću svoju rasprostranjenost i svoje pipke daleko šire od zemalja koje nas okružuju, što govori o neophodnosti i dobrim rezultatima kada policijske strukture sarađuju.“

Samo 12 prelaza po evropskim standardima


Bosna i Hercegovina mora učiniti mnogo više od međudržavne saradnje pograničnih policija, da bi od Evropske unije dobila zeleno svjetlo za liberalizaciju viznog režima, mišljenja je članica državne Komisije za odbranu i bezbjednost Dušanka Majkić. Ona smatra da su i dalje problem granični prelazi koji nisu regulisani po evropskim standardima, jer od 89 graničnih prelaza u nadležnosti BiH, samo 12 ispunjavaju evropske standarde:

„Sutra ćemo imati pasoše biometrijske, riješićemo cijeli niz stvari, ali ostaće problem poroznosti granice, a to je ujedno razlog da, pored ministara inostranih poslova koji mogu da daju pozitivan stav za BiH za ukidanje viznog režima, ministri unutrašnjih poslova ne podrže jer ona nije riješila na odgovarajući način bezbjednost svoje granice.“

Lider SDS-a Mladen Bosić smatra pozitivnim ostvarenu saradnju, ali je on ubjeđenja da je inicijativa za bolju kontrolu međudržavnih granica u regionu potekla ne iz zemalja regiona nego iz sjedišta Evropske unije:

„Očigledno je da je njihova osnovna briga da ne dođe do prelivanja kriminala, kriminalaca i terorizma iz ovih regiona, u ovom slučaju prvenstveno iz BiH prema EU.“

Formiranju zajedničkih graničnih patrola obradovali su se i stanovnici pograničnih područja. Jedan od njih je i Zdravko Paranos, stanovnik naselja Lastva na prelazu između Bosne i Hercegovine i Crne Gore:

„Jer poznavajući ljude s jedne strane i sa druge, ljudi će moći lakše da obavljaju, da prelaze, da rade svoj posao. Lakša je identifikacija ličnosti i ljudi koji žive na jednoj i na drugoj strani, što za nas stanovnike znači veliku stvar i veliko olakšanje u prelasku državne granice.“


U Graničnoj policiji BiH navode da je postojanje zajedničnih pograničnih patrola BiH sa Srbijom i Crnom Gorom već dovelo i do prvih zapljena krijumčarene robe.


Prva posada iz Bijeljine i Bogatića


Postupajući po slovu Bečke konvencije koja je države potpisnice obavezala na kvalitetniju kontrolu granica u Jugoističnoj Evropi policajci iz Bijeljine u Bosni i Hercegovini i njihove kolege iz Bogatića u Srbiji, bili su prva posada čamca koji će ubuduće ploviti jednom od najporoznijih granica u ovom delu Evrope. “Iskustva su više nego zadovoljavajuća”, rekao nam je šef Odseka za obezbeđenje državne granice Srbije Dragan Jonić:

“Počelo je sprovođenjem tih zajedničkih patrola.”


Nema onog ko ne zna da je preko Drine iz oba pravca ne samo u godinama rata, već i nakon njega, prelazilo sve što se na čamce, skele i poneke brodove moglo natovariti.

„Praktično ide sve. Ono što je u nešto većem obimu je šverc žive stoke. Takođe i tehnička roba. Odnosno švercuje se sve što je u jednom trenutku profitabilno. To u jednom trenutku može da bude recimo šećer od prehrambenih artikala, pa do tehničke robe. Švercuju se i ljudi. i na Drini postoje neki putevi ilegalnih migracija. Ali ne toliko značajni s obzirom da glavni putevi za švercovanje ljudima vode prema Mađarskoj i prema Hrvatskoj, nešto malo ide prema Bosni“, kaže Jonić.

Ipak, krijumčarenje je očigledno bilo toliko zastupljeno da ovih dana kada je preduzeta do sada najkonkretnija akcija na njegovom suzbijanju malo je onih koji iznose optimistične procene.

To neće sprečiti šverc


„Mislim da je to sjajna akcija koja se organizuje na nivou dve države. Pogotovu s obzrom da imamo jako ružnu prošlost i da su nam odnosi bili jako loši. Konačno rade na jednom zajedničkom programu da se spreči šverc. Dobro znamo kako su neki ljudi zahvaljujući švercu došli do bogatstva“, kaže mladić iz Priboja, opštine koja se sa srpske strane oslanja na Drinu.

On je jedan je od retkih koji veruje da nove akcije mogu uroditi plodom. Ostali Pribojci koje smo anketirali uvereni su da se puno toga ne može učiniti:

Drina
„Oni nešto da spreče? Nema šanse.“

RSE: „Mislite da će patrole policijskih čamaca uticati na sprečavanje šverca?“

„Hoće. Zaustaviće oni to. (Smeh) Šta će čoveče da spreče?!“

RSE: „Mislite da će šverca i dalje biti?“

„Biće. Ne može da se živi bez šverca.

„Neće to sprečiti šverc. Neće“

RSE: „Zašto?“

„Zato što je Drinu moguće preći na stotine mesta. Ko švercuje to ga neće sprečiti. Ljudi ne rade. Moraju na neki način da obezbede egzistenciju.“

Dragan Jonić podvlači da nisu isključivo grupe organizovanog kriminala nosioci prekodrinskog švercovanja. Često se i običan svet, kaže, odlučuje na ovaj dugo godina ne tako rizičan potez:

Prekodrinska bogaćenja


“To su ljudi i sa jedne i sa druge strane. Prosto su povezani. Mogu da kažem da je šverc obostran. Da navedem primer. Da biste uspeli da prebacite desetine grla krupne stoke, svakako morate imati nekoga ko će u tome pomagati. To znači da je u sve te radnje svakako uključeno više ljudi. To jednostavno i posao običnih ljudi. Njima je možda to čak i način nekog preživljavanja i tako dalje. U ovome postoje uglavnom grupe ljudi kojima je to nekakav posao već dugi niz godina. Tako da se oni prosto teško mogu i odvići od bavljenja tim poslom.”

Prošla su vremena u kojima je ime Drine budilo sećanja na praznične i vikend piknike. Danas se na njen pomen mnogi češće prisete godina u kojima je na toj liniji počinjao pakao, a što je ovekovečeveno i mnogobrojnim ratno huškaškim pesmama posvećenim Drini, nastalim sa obe strane.

Dok su jedni pevali “Idemo do Drine, ne bojimo se ni nagazne mine”, drugi su preko iste reke, podržani od ratnih kriminalizovanih vlasti, stvarali bogatstva. Na to podseća i ekspert iz beogradskog insitituta za kriminologiju Zlatko Nikolić:

“Nikada se neće ni saznati šta je sve prelazilo, koliko je prelazilo i ko se na čemu obogatio.”

Nikolić još upozorava da nijednom kontrolom posao borbe protiv kriminala nije okončan te da na to ukazuju i mnoga svetska iskustva poput najpoznatijeg meksičkog:

“Na ovaj način će se preseći neki od kanala. Ali nikada nijedna policija na svetu neće moći da preseče sve kanale. Na kraju krajeva uzmite za primer granice između Meksika i SAD. Tuda se odvija tranzit narkotika. Videćete da uz sve mere države, uprkos svim tehnološkim i tehničkim dostignućima, nije moguće ostvariti potpuno kontrolu. To važi i na Balkanu, u Evropi ili bilo gde. Kriminalci su uvek za jedan korak ispred državnih organa. Prema tome, da se ne zavaravamo, svi kanali ne mogu biti prekinuti.”


Ne sme se zaboraviti da je Srbija iz Brisela dobila obećanje da će za pet meseci konačno stići na belu šengen listu. Ali da bi se ukinule vize za građane Srbije granice prema državama za koje to ne važi (BiH ostaje u tom društvu) moraju biti strogo i dobro kontrolisane.

Svi su izgledi da bi interes mogao trijumfovati, tamo gde (sudeći po uludo potrošenim posleratnim godinama) želje baš i nije bilo.

Pogledajte komentare (3)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG