Verbalni i fizički napadi, pretnje smrću i ucene, tokom devedesetih, bili su oubičajen model ponašanja raznoraznih formalnih i neformalnih grupa i pojedinaca prema onima koji drugačije misle, govore, kritikuju ili ukazuju na različite negativne pojave u srpskom društvu.
Mada u manjoj meri, taj model je ostao nepromenjen i nakon demokratskih promena 2000. godine, zbog čega su neke od javnih ličnosti prinuđene da žive pod pratnjom policije.
Poslednji takav primer je slučaj Aide Ćorović, direktorke novopazarske nevladine organizacije “Urban in”, koja je dobila policijsku zaštitu posle verbalnih napada i uvreda koje joj je uputila Islamska zajednica u Srbiji Muamera Zukorlića.
“Moram da priznam da se osećam jako loše zbog svega ovoga. Mislim da je sramno da u 2011.godini, u svom gradu, u kome sam rođena, u kome su rođeni moji roditelji, gde moja porodica živi više od 300 godina, da ja treba da imam policijsku pratnju. Meni nije prijatno da, gde god da krenem, moram da javim policijskoj upravi u Novom Pazaru gde su moja kretanja i da moram da znam da uvek imam za sobom neku pratnju”, kaže Aida Ćorović.
Opravdano se postavlja pitanje – ima li država efikasniji i adekvatniji način da zaštiti svoje građane koji imaju hrabrosti da kritički govore o svom okruženju? Pitali smo minstra policije Ivicu Dačića.
“Mi se trudimo da reagujemo na svaku pretnju bilo kom građaninu. Nažalost, živimo u društu gde su pretnje bile deo svakodnevnog političkog i, uopšte, društvenog folklora. Nadam se, da će jednom svi shvatitida u jednom normalnom društvu svaka pretnja predstavlja delo koje mora da se sankcioniše. Mi ovo što radimo, radimo preventivno. Znači, policija preventivno funkcioniše da ne bi došlo do nekih težih problema”, odgovara ministar Dačić.
Neposredan povod za napad na Aidu Ćorović bio je njen tekst u dnevnom listu "Danas", u kom tvrdi da je masovna pojava nošenje hidžaba ili marame u Sandžaku u funkciji političke opcije koju predvodi Zukorlić.
Privatnost samo u stanu
Zukorlić je Ćorovićevu nazvao i mrziteljem sopstvene kulture i svega što je muslimansko.
“To sve, više stvara jednu mučninu, nego što je u pitanju strah. Ja znam da oni u ovom trenutku neće uraditi ništa tako glupavo. Neće me on i njegovo okruženje napasti, ali je otvorena atmosfera opravdanog linča. Može bilo ko da me išamara ili izvređa na ulici, misleći da će se, na taj način, dodvoriti Muameru Zukorliću”, kaže Aida Ćorović.
Brankica Stanković, foto: Vesna AnđićNovinarka Televizije B 92 i autorka emisije “Insajder” Brankica Stanković, već, mesecima živi i radi pod policijskom pratnjom pošto su, nakon serijala o huliganima, tako procenile nadležne institucije:
“Ja svoju privatnost imam samo u svom stanu. Kada se uzme u obzir činjenica da imam 35 godina i da stvarno mislim da sam svoj posao radila na najpošteniji mogući način, meni je to sve strašno”, navodi Stankovićeva.
Brankica Stanković kaže da ne vidi ni jedan razlog zašto bi nju policija trebalo da čuva, kada je posao novinara da radi upravo takve teme.
“Ja razumem i odluku države, jer njihova je obaveza da štite sve građane koji su ugroženi. Ali, isto tako, obaveza ove države je da reši suštinski problem.
Šta to znači? Da li ja treba da godinama živim sa policijskim obezbeđenjem, ili će se država obračunati sa onima koji prete, ili koji su potencijalna opasnost za bilo koga, pa i za mene?”, pita novinarka.
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije u Srbiji Verica Barać koja je, takođe, često izložena brojnim pretnjama, smatra da upravo ponašanje mnogih državnih institucija stvara atmosferu u kojoj je moguće mnoge ljude ugrožavati.
“Mislim da je to osećanje i ugroženost - i za Brankicu, i za Aidu - došlo, pre svega, kao posledica nečinjenja državnih institucija da se mnoge stvari ne dešavaju tako kako se kod nas dešavaju. Ovde mogu da se kontrolišu mediji, da mogu da se vrše medijske kampanje, itd, a onda država, da bi pokazala dobronamernost, kad se to već desi, ona dodeli policijsku pratnju. Čak mislim, da na taj način te ljude izloži još više nečem lošem”, kaže Verica Barać, navodeći jednu apsurdnu činjenicu:
“Ovoliki kriminalci, ili ovoliki ljudi koji rade nezakonito sve ove godine, a čega smo svi svedoci, oni nisu ugroženi. A Brankica i Aida jesu. Mislim da je to, u suštini, jedan mnogo dublji problem i da se on ne dešava slučajno.”
Mada u manjoj meri, taj model je ostao nepromenjen i nakon demokratskih promena 2000. godine, zbog čega su neke od javnih ličnosti prinuđene da žive pod pratnjom policije.
Poslednji takav primer je slučaj Aide Ćorović, direktorke novopazarske nevladine organizacije “Urban in”, koja je dobila policijsku zaštitu posle verbalnih napada i uvreda koje joj je uputila Islamska zajednica u Srbiji Muamera Zukorlića.
“Moram da priznam da se osećam jako loše zbog svega o
Meni nije prijatno da, gde god da krenem, moram da javim policijskoj upravi u Novom Pazaru gde su moja kretanja i da moram da znam da uvek imam za sobom neku pratnju”, kaže Aida Ćorović.
Opravdano se postavlja pitanje – ima li država efikasniji i adekvatniji način da zaštiti svoje građane koji imaju hrabrosti da kritički govore o svom okruženju? Pitali smo minstra policije Ivicu Dačića.
“Mi se trudimo da reagujemo na svaku pretnju bilo kom građaninu. Nažalost, živimo u društu gde su pretnje bile deo svakodnevnog političkog i, uopšte, društvenog folklora. Nadam se, da će jednom svi shvatitida u jednom normalnom društvu svaka pretnja predstavlja delo koje mora da se sankcioniše. Mi ovo što radimo, radimo preventivno. Znači, policija preventivno funkcioniše da ne bi došlo do nekih težih problema”, odgovara ministar Dačić.
Neposredan povod za napad na Aidu Ćorović bio je njen tekst u dnevnom listu "Danas", u kom tvrdi da je masovna pojava nošenje hidžaba ili marame u Sandžaku u funkciji političke opcije koju predvodi Zukorlić.
Privatnost samo u stanu
Zukorlić je Ćorovićevu nazvao i mrziteljem sopstvene kulture i svega što je muslimansko.
“To sve, više stvara jednu mučninu, nego što je u pitanju strah. Ja znam da oni u ovom trenutku neće uraditi ništa tako glupavo. Neće me on i njegovo okruženje napasti, ali je otvorena atmosfera opravdanog linča. Može bilo ko da me išamara ili izvređa na ulici, misleći da će se, na taj način, dodvoriti Muameru Zukorliću”, kaže Aida Ćorović.
“Ja svoju privatnost imam samo u svom stanu. Kada se uzme u obzir činjenica da imam 35 godina i da stvarno mislim da sam svoj posao radila na najpošteniji mogući način, meni je to sve strašno”, navodi Stankovićeva.
Brankica Stanković kaže da ne vidi ni jedan razlog zašto bi nju policija trebalo da čuva, kada je posao novinara da radi upravo takve teme.
“Ja razumem i odluku države, jer njihova je obaveza da štite sve građane koji su ugroženi. Ali, isto tako, obaveza ove države je da reši suštinski problem.
Šta to znači? Da li ja treba da godinama živim sa policijskim obezbeđenjem, ili će se država obračunati sa onima koji prete, ili koji su potencijalna opasnost za bilo koga, pa i za mene?”, pita novinarka.
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije u Srbiji Verica Barać koja je, takođe, često izložena brojnim pretnjama, smatra da upravo ponašanje mnogih državnih institucija stvara atmosferu u kojoj je moguće mnoge ljude ugrožavati.
“Mislim da je to osećanje i ugroženost - i za Brankicu, i za Aidu - došlo, pre svega, kao posledica nečinjenja državnih institucija da se mnoge stvari ne dešavaju tako kako se kod nas dešavaju. Ovde mogu da se kontrolišu mediji, da mogu da se vrše medijske kampanje, itd, a onda država, da bi pokazala dobronamernost, kad se to već desi, ona dodeli policijsku pratnju. Čak mislim, da na taj način te ljude izloži još više nečem lošem”, kaže Verica Barać, navodeći jednu apsurdnu činjenicu:
“Ovoliki kriminalci, ili ovoliki ljudi koji rade nezakonito sve ove godine, a čega smo svi svedoci, oni nisu ugroženi. A Brankica i Aida jesu. Mislim da je to, u suštini, jedan mnogo dublji problem i da se on ne dešava slučajno.”
