Kriza uzima danak: Građani Srbije prosečno duguju 900 evra

Svaki stanovnik Srbije u proseku je dužan 900 evra u ekonomskoj krizi koja sve više ljudi vodi ka “dužničkom ropstvu”. Istraživanja ekonomista i specijalizovanih agencija pokazala su da za podnošljivu svakodnevicu zaposlenima fali bar po još jedna plata.

Građani Srbije najviše duguju bankama, jer sve češće ne mogu da vraćaju stambene i keš kredite, imaju veće “minuse” nego ranije na kreditnim karticama i tekućim računima, dok dugovanja za komunalne usluge takođe rastu.

Ekonomista Đorđe Đukić kaže za RSE da će dugovi biti sve veći jer većina onih koji su upali u probleme direktno zavisi od stanja u državi, koja je prezadužena.

“Ekonomska kriza uzima svoj danak i danas imamo porodice koje jednostavno ne mogu da se prehrane pa im je vraćanje kredita postalo nemoguća misija. Ovdašnji građani su po tradiciji vrlo disciplinovani u servisiranju dugova, što znači da sada većina njih kasni u otplati samo zbog očajne ekonomske situacije. Tako su neki prinuđeni i da prodaju svoje stanove kako bi preživeli jer su izgubili posao”, kazao je Đukić.

Prosečna dugovanja od 900 evra po evropskim kriterijumima nisu velika, ali za mnoge građane Srbije su dramatična jer oni koji imaju posao u proseku zarađuju samo po 360 evra. Kako su izračunali stručnjaci, za normalan život potrebno je barem još toliko, pa se procenjuje da svakome nedostaje najmanje još jedna plata ili penzija.

Stanovnici Beograda rekli su za RSE da se teško snalaze pod teretom dugova.



Najmanje krivi najsiromašniji

Najzaduženiji u Srbiji su oni koji su radno najaktivniji, građani između 26 i 45 godina, dok su penzioneri po tradiciji najrevnosnije platiše. Dugovi se mahom gomilaju i zbog neplaćenih komunalija, jer svaki stanovnik u proseku za električnu energiju duguje 150 evra, dok ih na računima za grejanje, vodu, telefon i druge dažbine čeka dug od po još 60 evra.

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da su za to najmanje krivi najsiromašniji, jer su u negativnu statistiku ušli ni krivi ni dužni.

“Običan građanin koji nema hleba da jede najčešće uredno servisira sve svoje obaveze za komunalije. A najviše para Elektroprivredi, Infostanu i drugima duguju ljudi koji imaju mnogo novca. Znači tek kada se jasno bude znalo da li, na primer, od 100 milijardi dinara duga za struju 80 odsto duguju oni pojedinci koji poseduju nekretnine vredne 800 milijardi, i kojima može da se zapleni imovina kako bi se regulisala likvidnost, tek onda ćemo krenuti napred”, kaže Zdravković.

Iako za najveći broj stanovnika Srbije dug od 900 evra jeste veliki problem, ekonomisti kažu da u poređenju sa zaduženošću građana u Evropi i zemljama regiona nije sve tako crno.

Đorđe Đukić kaže da su ovdašnji građani, naviknuti na nemaštinu i razne krize u poslednjih 20 godina, naučili da ekonomišu između oskudnih prihoda i velikih rashoda, ali zaključuje da snalaženje od danas do 1. sledećeg meseca, uz prinudni moto “presipanje iz šupljeg u prazno”, više neće moći dugo da traje.

“Svaki pad privredne aktivnosti, kao što se može očekivati i u narednom periodu, faktički građane koji su uzeli kredite dovodi u poziciju da bankama ne mogu da ih vraćaju. Jedino ekonomski rast može da poboljša imovinsko stanje stanovnika pa bi onda oni mogli da servisiraju obaveze”, navodi Đukić.

Iako su sve siromašniji, građani Srbije najteže se odriču vožnje automobilom i telefoniranja. Statistka pokazuje da u ovoj državi sa 7,5 miliona stanovnika ima od 10 do 12 miliona mobilnih telefona čiji vlasnici račune u prosečnom iznosu od 15 evra plaćaju najredovnije od svih mesečnih obaveza.