Dostupni linkovi

Građane u aprilu očekuju nova poskupljenja


Prodavnica u Beohradu - ilustracija
Hrana je u Srbiji u proteklih godinu drastično poskupela. To je dovelo do dodatnog pada životnog standarda građana zemlje u kojoj je već 700.000 hiljada ektremno siromašnih. Razloge za poskupljenja, smatraju ekonomisti, treba tražiti u odsustvu Strategije poljoprivrednog razvoja i monopolima, za koje je odgovorna srpska Vlada.

Od marta do marta, ulje je sa 75 poskupelo na 150 dinara, šećer sa 60 na gotovo 100, a jaje koje se moglo kupiti za devet, sada se prodaje za 15 dinara po komadu.

Nova poskupljenja očekuju se već u aprilu, usled povećanja cena struje i nafte.

Građane države u kojoj je prosečna mesečna zarada 34 hiljade dinara, najviše brine hleb, za koji se veruje da bi mogao dostići i 70 dinara po vekni. Teška ekonomska situacija, poslednjih dana je najuočljivija na pijacama, gde se krompir često, umesto na kilogram, prodaje i na komad. Tako je i na Zelenoj pijaci u Užicu.



Uz razloge koje su naveli prodavci sa užičke zelene pijace, na poskupljenje hrane su po mišljenju ekonomista, delom uticali i cena hrane na svetskom tržištu i klimatske prilike koje nisu bile povoljne.

Negativno dejstvo monopola


Ipak, Saša Đogović iz instituta za tržišna istraživanja, razloge za poskupljenja pre svega vidi na unutrašnjim faktorima, za koje je, kako ocenjuje, najodgovornija srpska Vlada.
Ilustracija

„S jedne strane imamo odsustvo Strategije poljoprivrednog razvoja, a sa druge strane je omogućeno negativno dejstvo monopolskih struktura da špekulativno deluju u takvom jednom ambijentu, da veštački izazivaju nestašice ili da čak špekulativno povećavaju cene na viši nivo što bi to u zdravim tržišnim, konkurentskim odnosima bilo dozvoljeno. Upravo zahvaljujući tome, dolazi do rasta cena hrane, što naravno, na kraju sve plaćaju građani ove zemlje i time se negativno utiče na i onako erodiranu kupovnu moć. Svakako ćemo i u aprilu biti svedoci rasta poskupljenja nekih poljoprivredno - prehrambenih proizvoda usled povećanja cena struje i goriva“,
ocenio je Đogović.

Teška ekonomska situacija vidi se i u anketama agencija za istraživanje javnog mnjenja.

Direktorka istraživanja Ipsos Strateškog marketinga Svetlana Logar, primetila je da građani, poslednjih meseci, mnogo konkretnije odgovaraju na pitanja koja se tiču životnog standarda.

„Godinama u nazad, u vrhu su uvek životni standard, nezaposlenost, ekonomija... Ali, ono što se pojavljuje u poslednjih, možda pola godine, pojavljuje kao način na koji ljudi to izražavaju jeste sve više vrlo konkretnih izjava u smislu poskuljenja, skaču cene, zatim izrazi siromaštvo, beda... koji se ranije nisu pojavljivali. To je dosta indikativno nama istraživačima, kada ljudi počnu da upotrebljavaju i takve izraze na pitanja o problemima. To se onda kod nas pojavljuje kao jedna nova kategorija“,
kaže Svetlana Logar.

Zvanični podaci pokazuju da gotovo 530.000 ljudi živi ispod granice siromaštva, odnosno da mesečno raspolažu sa manje od 8.000 dinara. Ankete o životnom standardu pokazuju da je broj siromašnih veći, i da iznosi više od 700.000. Ako bi se broj najsiromašnijih merio standardima EU, iznosio bi čak milion ljudi, što znači da je prema evropskim merilima, siromašan svaki sedmi građanin Srbije.
XS
SM
MD
LG