Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Srbija bez protivgradnih raketa


Okolina Kragujevca, grad i nevreme uništili su u Srbiji letinu na 50.000 hektara, 10. avgust 2010
U jeku sezone odbrane protiv grada, Centralni magacin Hidrometereološkog zavoda Srbije ostao je bez protivgradnih raketa. Već sada 270 lansirnih rampi, odnosno šestina od ukupnog broja, nema u rezervi nijednu raketu.

Hidrometereološki zavod je početkom aprila od Vlade Srbije tražio 200 miliona dinara za nabavku protivgradnih raketa, ali je dobio odgovor da u budžetu za to nema para.

Protivgradna zaštita je ove godine umesto potrebnih 30.000 imala samo 13.250 raketa, pa su strelci već od polovine juna počeli da gube bitku sa gradonosnim oblacima, što je rezultiralo štetama koje se mere milijardama dinara.

Ovoga leta grad je u Srbiji uništio letinu na 50.000 hektara, a dok su se crni oblaci nadvijali nad žitnim poljima i plantažama voća i povrća, strelci protivgradne odbrane nemoćno su gledali u nebo jer nisu imali dovoljno raketa kojima bi se efikasno suprostavili ledenoj stihiji.

Zoran Babić, načelnik Operativne službe Hidrometereološkog zavoda Srbije kaže da je situacija alarmantna jer je centralni magacin ostao bez rezervi protivgradnih raketa, a grad i dalje nemilosrdno tuče polja u Srbiji.

“U ovom trenutku na celoj teritoriji Srbije imamo svega 3.615 raketa koje su raspoređene na protivgradne stanice tako da je prosek, u odnosu na 1.600 stanica koje smo ove godine aktivirali, 2,2 rakete po jednoj lansirnoj rampi. Imamo i oko 270 stanica koje su potpuno bez raketa”, kaže Babić.

Najteža situacija je na teritorijamna Niša, Kruševca, Kraljeva, Čačka, Kragujevca i Beograda, gde je polovina protivgradnih stanica ostala bez municije.
Radarski centar Bešnjaja kod Kragujevca, 9 avgust 2010

Od 267.000 hektara obradivih površina, koje od grada štiti Radarski centar Bešnjaja kod Kragujevca, prošle godine štetu je pretrpelo 500 hektara, dok je tokom ovog leta grad oštetio oko 6.000 hektara.

Svetlana Biljić, šefica Radarskog centra Bešnjaja kaže da, zbog nedostatka raketa, njihovi strelci nisu mogli da budu efikasniji, i objašnjava da bi ukupna šteta mogla biti još veća.

“Mi već sada imamo mnogo stanica bez raketa, a i one stanice koje imaju rakete su spremne samo za po jedno dejstvo. Međutim, problem je što zbog nedostatka raketa ni te stanice nisu spremne za dva uzastopna dejstva. Veliki problem je što u Centralnom magacinu više nema zaliha raketa za novo popunjavanje naših stanica”, kaže Biljić.

Milijarde dinara štete

Mileva Miletić iz Petrovca kod Kragujevca kaže da je grad, koji je ovog leta, tri puta tukao njeno selo, potpuno uništio voće i povrće, uprkos sporadičnom dejstvu protivgradne zaštite.

“Od 300 stabala šljiva nemamo ni da okusimo ni da probamo bar jednu šljivu. Grad nam je uništio ne samo šljive, već i ostalo voće - i jabuke i kruške i povrće, naravno. Sve je ubijeno. Čuli smo da strelci povremeno pucaju, ali je očigledno to bilo nedovoljno tako da je grad padao tri puta u velikim količinama, a zadnji put je bio veličine kokošjeg jajeta”, kaže Miletić.

Prema Babićevim navodima, protivgradna zaštita je ove godine umesto potrebnih 30.000 imala samo 13.250 raketa, pa su strelci već od polovine juna počeli da gube bitku sa gradonosnim oblacima.

“To jednostavno za neke jake procese kakvi su ovih dana bili na području centralne i zapadne Srbije, od Guče, preko Čačka, Kraljeva, Knića, Kragujevca, Rekovca, pa gore na severu do Šapca, Bogatića, Sremske Mitrovice i na istoku do Negotina, Zaječara i Niša, jednostavno kod tako jakih procesa, ova količina raketa ne znači mnogo”, kaže Babić.

Prema prvim procenama šteta koju je grad ovog leta pričinio usevima u Srbiji meri se milijardama dinara, a još uvek je nejasno ko je kriv što država nije obezbedila sredstva za nabavku dovoljnog broja protivgradnih raketa.

Skuplje voće i povrće

Dragan Radovanović, iz kragujevačkog Odeljenja za zaštitu od vremenskih nepogoda smatra da je za to odgovoran Hidrometereološki zavod Srbije.

“U ovom slučaju, po nama, odgovoran je HMZS čiji je zakonska nadležnost da brani čitavu teritoriju Republike Srbije i da na vreme izvrši nabavku raketa da bi se moglo dejstvovati u pravom obimu”, kaže Radovanović.

Hidrometereološki zavod je početkom aprila od Vlade Srbije tražio 200 miliona dinara za nabavku protivgradnih raketa, ali je dobio odgovor da za to nema para u budžetu.

“Što se tiče politike nabavke raketa i politike obezbeđivanja sredstava to su stvarno pitanja za upravu Zavoda i odnosa uprave sa finansijerima, odnosno nadležnim ministarstvima i tu se zna ko je nadležan da obezbedi dovoljno sredstava na godišnjem nivou. Sigurno je, međutim, da je najsvrsishodnije imati dovoljno raketa i dati onaj maksimum koji ovakav sistem može da obezbedi”, tvrdi Babić.

I dok nadležni raspravljaju o odgovornosti za štete koje se mere milijardama dinara, cene voća i povrća na pijacama vrtoglavo rastu, a po navodima prodavaca, pojedini proizvodi su trostruko skuplji nego prošlog leta.

“Paradajiz je tri puta skuplji nego prošlog leta i košta 140 dinara. On je mnogo slabo rodio jer ga je ubilo nevreme, pa ga je tri četiri puta manje u ponudi. Ima povrtara koji imaju po 300 do 400 struka paradajza, a nemaju da uberu plodova ni za sopstvene potrebe, jer je grad sve upropastio. Mi smo nekada svakodnevno brali po 150 do 200 kilograma, a ovog leta beremo tek svaki treći dan po 30 do 50 kilograma, znači pet puta manje. Zbog toga su i cene ovako visoke”, kaže jedan srpski proizvođač paradajza.

Ceh i ovoga puta plaćaju građani, a kupci zaključuju da će ovogodišnja zimnica biti oskudna.

“Razlozi su mnogobrojni: vremenske nepogode, gradobitna godina, ekonomska kriza, nedostatak sredstava za kupovinu. Zimnica će biti oskudna”, kaže u razgovoru za program RSE jedna Kragujevčanka.
  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

XS
SM
MD
LG