Godišnjica ulaska NATO-a: Zlatna slova za istoriju Kosova i izazovi za budućnost

Kosovo je danas slobodna i demokratska zemlja koja teži ka evroatlantskim integracijama, ocenjuju visoki kosovski zvaničnici povodom 12. juna, 14 godina od ulaska NATO snaga na Kosovo.

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga u izjavi povodom ovog datuma istakla je da je “Republika Kosovo demokratska država svih njenih građana, faktor mira i stabilnosti u regionu i promoter dobrosusedskih odnosa, sa jasnim ciljem za članstvo u EU, NATO i UN“.

Dodaje se da se 12. juna obeležava dan kada je okončana represija, hegemonistička politika i genocid nad narodom Kosova.

Predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasniqi kazao je da „oslobođenje Kosova nakon jednovekovne divlje okupacije, nakon mnogih žrtvovanja i borbe Oslobodilačke vojske Kosova i komadanta Adema Jasharija, te proglašenje Kosova za nezavisnu i suverenu zemlju, sve su to dani označeni zlatnim slovima u našu novu istoriju“.

Oslobođenje, a potom i nezavisnost Kosova, doprineli su miru i stabilnosti u regionu, kazao je kosovski premijer, Hashim Thaçi. On je dodao da je Vlada Republike Kosova odlučna u izgradnji prosperitetne budućnosti u sklopu procesa evroatlantskih integracija.

Iz pokreta Samoopredeljenje međutim čuju se suprotni glasovi. Lider ovog pokreta Albin Kurti kaže da je Kosovo i 14 godina posle rata i oslobođenja i dalje slaba država.

„Ova slaba država je pod rizikom da propadne. Subjektivna i principijelna intervencija našeg pokreta je da upravo ojačamo ovu slabu državu, tako što ćemo joj pružiti suverenitet i teritorijalni integritet s jedne strane, i ekonomski razvoj zasnovan na proizvodnji koja donosi nova radna mesta s druge“, kazao je Kurti.

Nedovoljan ekonomski napredak

Kosovski analitičar Ilir Ibrahimi navodi da iako je Kosovo danas slobodno, nezavisno i perspektivno, zemlja se suočava sa brojnim izazovima, ali što je i normalno za jednu mladu državu. On navodi da sa neiskusnom političkom klasom i društvom koje još uvek leči ratne rane, ti izazovi postaju još veći i često stvaraju pesimizam i negativnost kod građana.

„U našem društvu ima i pozitivnih i negativnih pojava. Mi nemamo političku klasu koja je ranije radila na izgradnji države i koja zna kako se to radi. Mi sada učimo o tome. Ono što je važno je da naši političari ne treba da se raduju onim što je postignuto ili da se zadovolje malim naprecima. Trebamo voditi više računa o izgubljenim mogućnostima. Ne poričem da napredak nije postignut. Taj napredak se vidi kod društva koje je počelo da razmišlja nezavisno, da traži veću odgovornosti, razmišlja otvorenije, dok omladina traži svoje mogućnosti ne samo na Kosovu već i van zemlje. U svakom slučaju, negativne pojave se moraju izložiti i odgovorni za to se moraju kazniti, ali treba da gledamo ka budućnosti. Kosovo svakako ima pozitivnu budućnost kao mlada država“, kazao je Ibrahimi.

Na četrnaestogodišnjicu oslobođenja, građani Kosova kažu da im se očekivanja nisu u potpunosti ispunila.

„Bolje je nego što je bilo ali nije ispunjeno sve ono što smo želeli. Nezaposlenost je i dalje velika, kao i siromaštvo, korupcija je na visokom nivou. Još uvek treba da se radi“, kaže Hasan Sopi iz Prištine.

„Mnogo je malo postignuto u ekonomskom razvoju, sve je više ljudi bez posla. Ostvaren je zaista nizak napredak“, navodi Demokrat Hadolli.

Dvanaestog juna 1999. na Kosovu su ušle prve snage NATO-a, koje su brojale oko 50,000 trupa. Kumanovski sporazum postignut između zvaničnika Srbije i NATO-a, primorao je Srbiju da posle 78 dana NATO bombardovanja povuče svoje snage sa Kosova.

Tokom rata na Kosovu ubijeno je preko 10,000 ljudi, 5,000 se vodilo kao nestali, a preko milion ih je bilo raseljeno.

Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost koju je do danas priznalo 100 država. Aprila ove godine potpisan je i prvi sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.