Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Gligorov: Porast stranih investicija u regionu ohrabruje, ali nije dovoljan


Radnici u Fiatovoj fabrici u Kragujevcu.

Ekonomski analitičar Vladimir Gligorov za ‘Zašto?’ objašnjava zbog čega su direktne strane investicije na Zapadnom Balkanu u 2017. porasle za 18 posto, na skoro pet milijardi eura, dok su u širem regionu centralne, istočne i jugoistočne Evrope one u prosjeku manje za četvrtinu, prema podacima iz nedavno objavljene studije Bečkog instituta za međunarodne ekonomske odnose.

  • Strategija

Što se tiče srednje Evrope i baltičkih zemalja i ovamo istočnije, to je iz različitih razloga i za očekivati u nekom trenutku da, naročito kod ovih razvijenijih zemalja, te strane investicije ne mogu stalno da rastu.

Osim toga, najveći broj tih zemalja sada su u neto smislu izvoznici kapitala jer imaju spoljnotrgovinske suficite tako da se ne može očekivati da će neprestano strane investicije da rastu.

Ta strategija oslanjanja, ili razvoja, na strane investicije ima određene granice u trenutku kada zemlja dostigne određeni nivo razvoja.

  • Okolnosti

Kad je reč o Balkanu, ove zemlje su poboljšale određene okolnosti, naročito kad je reč o odnosu prema stranim investicijama, kad je reč o stabilnosti političkoj i regionalnoj, tako da je došlo do određenog povećanja stranih ulaganja.

Pored toga, jedan od razloga što je aktivnost na privlačenju stranih investicija pojačanana Zapadnom Balkanu nego ranije jeste i taj što u stvari ove zemlje same uglavnom nemaju značajnu domaću štednju.

Sve ove zemlje, gore-dole, imaju nivoe potrošnje koji su 90-100 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP) tako da već po tom odnosu prema potrošnji i štednji izvor razvoja može da bude samo iz stranih ulaganja i nešto bolje okolnosti što u evropskoj privredi, što u privredama Balkana su dovele do tog povećanja stranih ulaganja.

  • Sklapanje

Grubo rečeno, sve zavisi da li imate obalu ili nemate. Ako ste na obali, onda imate turizam i generalno sektor usluga ima prednost.

Opet, ako niste pomorska zemlja, kao što je BiH ili Srbija i Makedonija, onda je to industrijska proizvodnja, delimično može da bude i poljoprivreda, ali tu su mogućnosti ograničene.

U načelu, reč je o tome da se određeni industrijski delovi ili sklapanja sele i na prostor područja Zapadnog Balkana.

Ima ulaganja, naročito kad je reč o Srbiji, ima i ulaganja kineskih koja ide u infarstrukturu i eventualno bi moglo da bude i nekih ulaganja kineskih kad je reč o čeličani u Srbiji , koja su vezana za te primarnu proizvodnju, recimo za ekstrakciju ili za proizvodnju metala.

  • Nezaposleni

Ali uglavnom je to, i tako će biti u budućnosti, industrijska proizvodnja, odnosno prerađivačka industrija, jer jer su mogućnosti centralne Evrope relativno iscrpljenje tako da naročito to uklapanje Zapadnog Balkana u te takozvane vrednosne lance, drugim rečima proizvodnja intermedijarnih proizvoda u prerađivačkoj industriji, to je na neki način budućnost.

U Makedoniji je bila politička kriza koja se odrazila na zanačajan pad investicija svih vrsta, domaćih i stranih, a na drugoj strani imate Srbiju gde je generalno investicijska aktivnost na veoma niskom nivou, tu negdje oko 18 posto bruto domaćeg proizvoda.

Pored toga je ta politika štednje pa i zavisnost od kretanja vremenskih prilika, što je čest slučaj sa nerazvijenim zemljama, i sve zajedno upućuje na ovo, da vi ne možete očekivati neko naročito ubrzanje aktivnosti.

Potencijalno govoreći, ako pogledate broj nezaposlenih ljudi ili stopu zaposlenosti, vi vidite da ima potencijala ukoliko bi se 10-20 posto, u zavisnosti od zemlje, nezaposlenih uposlili, onda biste imali otprilike za to toliko i veći BDP tako da u velikoj meri je reč o unutrašnjim privrednim problemima.

  • Problemi

Makedonija je dosta dobro prolazila, osim prošle godine, a to se obično objašnjava veoma ozbiljnom političkom krizom, a Crna Gora je imala prošlu godinu bolju nego što se očekivalo s obzirom na najavljene mere fiskalne konsolidacije, ali opet to zavisi dosta od stanja na tržištu turizma što je važna grana u Crnoj Gori.

Generalno veće privrede, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Srbija prolaze loše i to već niz godina, svakako skoro jednu deceniju.

Potencijalni rast u regionu je verovatno tu negde blizu četiri posto tako da svake godine kada imate manje od toga vi u stvari ne ispunjavate ono što možete. Kao što vidite godinama, ili već decenijama, se to ne ispunjava.

Kada imate sve te probleme, pre svega političke, ali onda i ove kada je reč o privrednoj politici, o funcionianju tih država generalno, o regionalnoj saradnji, vi opet ne možete očekivati neka ozbiljnija strana ulaganja ako je reč o malim zemljama, sem kad je reč o nekim prirodnim pogodnostima ili tranzitnim pogodnostima ili kad je reč o ovim delovima u prerađivačkoj industriji koji su u stvari vezani, znači proizvodnja delova ili sklapanje za strana tržišta.

  • Suficit

Kod velikog broja zemlaja na zapadnom Balkanu vi vidite u statistici dosta tih ulaganja koja su iz tih takozvanih poreskih rajeva, tako da se pojavljuje Holandija, ili Luksemburg ili Velika Britanija čak, pa onda imate ova razna ostrva koja su izvan Evropske unije.

Imate dosta značajan udeo toga, ne možete znati ko je tačno iza toga ali kad se to očisti, onda naravno tu su glavni ulagači tradicionalno zemlje koje su bliske regiji, a to će biti Austrija, Italija i Nemačka.

Sada se doduše to povećeva i prisustvom ovih razvijenijih centralnoevropskih zemalja koje imaju suficite u razmeni sa inostranstvom pa to moraju negde da ulože, tako da se pojavljuju i Češka i Slovačka i Mađarska.

Onda imate naravno i ove kao što je Kina, zbog tih tranzitnih stvari i ulaganja u infrastrukturu, i naravno u nekim slučajevima, onoliko koliko je poznato, s obzirom na ove poreske rajeve, imate naravno i zemlje iz Persijskog zaliva, a u BiH značajnu ulogu igraju i one i plus Turska.

XS
SM
MD
LG