Dostupni linkovi

Glas albanske zajednice u Skupštini Srbije


Šaip Kamberi, predstavnik Koalicije Albanaca doline, liste koja je nakon nekoliko ponovljenih glasanja u Velikom Trnovcu, na jugu Srbije, osvojila jedan mandat u republičkom parlamentu.

Osvajanje poslaničkog mesta u Skupštini Srbije je izuzetno važno albanskoj strani, kaže predstavnik liste Koalicija Albanaca doline koji ulazi u parlament prema rezultatima izbora potvrđenim u utorak.

"To je posebno važno onim strankama koje zastupaju ideju parlamentarizma i smatraju je ključnom u borbi Albanaca za svoja prava", kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže Šaip Kamberi, predstavnik Koalicije Albanaca doline.

Ta lista je nakon nekoliko ponovljenih glasanja u Velikom Trnovcu, na jugu Srbije, osvojila jedan mandat u republičkom parlamentu. U prethodnom sazivu albanska manjina imala je tri poslanička mesta.

Republička izborna komisija potvrdila je 5. jula konačne rezultate parlamentarnih izbora u Srbiji, održanih 3. aprila, kao i poslanički mandat za listu Albanaca.

Tako je zastupnički dom građana Srbije dobio još jedan opozicioni glas, jedini koji će govoriti direktno u ime albanske nacionalne manjine.

Bila su potrebna čitava tri meseca da to bude poznato. Izbori u Velikom Trnovcu, mestu u Opštini Bujanovac, ponavljani su četiri puta da bi tek iz petog, 30. juna, glasanje bilo završeno bez ijednog prigovora.

Epilog je 698 glasova od 725 izašlih birača za za Kamberijevu listu koja će dobiti taj jedan mandat umesto Socijalističke partije Srbije, decenijskog koalicionog partnera vladajuće Srpske napredne stranke. Zbog tog jednog mandata glasanje je nekoliko puta ponovljeno.

Prioritet ekonomski razvoj

Kamberi, koji je učestvovao i u radu prethodnog saziva parlamenta, kaže da se tokom njegovog proteklog mandata položaj Albanaca na jugu Srbije nije značajnije popravio, te da se zbog toga prioriteti njegovog delovanja u Skupštini neće menjati.

Prema njegovim rečima, prioriteti Albanaca sa juga Srbije su definisani u "Planu od sedam tačaka", dokumentu koji su pre gotovo jedne decenije uputili Vladi.

"Pre svega, to je integracija Albanaca u državne i javne institucije, to su problemi i pitanja koja postoje u školstvu, posebno pitanje priznavanja diploma i naravno ekonomski razvoj ovog regiona", kaže Kamberi.

Među njegovim prioritetima je, dodaje, i ekonomski razvoj juga Srbije.

Procenjuje se da u Srbiji živi oko 60.000 pripadnika albanske nacionalne manjine, najviše u tri opštine na jugu Srbije – Preševu, Bujanovcu i Medveđi.

Ove tri opštine spadaju među najnerazvijenije u Srbiji. Egzaktnih podataka o broju nezaposlenih nema, ali je predsednica Opštine Preševo Ardita Sinani u maju 2021. godine za BIRN rekla da je nezaposlenost u toj opštini oko 70 posto.

"Zbog nedostatka radnih mesta mnogi mladi ljudi, Srbi, Albanci i Romi beže odavde, zbog čega će ekonomski razvoj ovog dela biti jedan od naših prioriteta, a to bi trebalo da bude i prioritet nove Vlade", kaže Kamberi.

Korektivni faktor

Naim Leo Beširi iz nevladinog Instituta za evropske poslove, kaže za RSE da ne očekuje bitno drugačiju dinamiku u radu parlamenta, nakon ulaska jednog poslanika iz redova Koalicije Albanaca doline.

"Predstavnik Albanaca je u prethodnom sazivu bio u opoziciji i očekuje se da i u ovom sazivu bude tako", kaže Beširi.

Šaip Kamberi je u prethodnom sazivu parlamenta bio šef poslaničke grupe Ujedinjena dolina SDA Sandžaka.

Tokom godinu i po dana, koliko je taj saziv funkcionisao, Kamberi je bio jedan od retkih kritičkih glasova u skupštini, pošto je veći deo opozicije bojkotovao izbore održane juna 2020. godine.

Kamberi je optužio režim predvođen Srpskom naprednom strankom za autokratiju i totalitarizam, a za stanje u Srbiji rekao da u njoj "ksenofobija cveta" i da se upućuju pretnje manjinama.

Parlament je mesto gde je dobro da se čuje glas manjinske zajednice, smatra Beširi, ali napominje da će se zastupnik Albanaca suočiti i sa određenim ograničenjima.

"Do sada se pokazalo da je to dobar korektivni faktor. Kamberijevi govori su bili više puta primećeni u parlamentu, ali ukoliko bude nastupao kao samostalni poslanik imaće vrlo malo vremena prema poslovniku da se uopšte javlja za reč i da iznosi svoje argumente", kaže Beširi.

Čestitke iz regiona

Kambеriju i Koaliciji Albanaca doline su od 30. juna stigle brojne čestitke iz zemlje i susedstva. Između ostalih, uspeh na pet puta ponovljenim izborima u Velikom Trnovcu čestitao mu je premijer Albanje Edi Rama, kao i albanska zastupnica u Saboru Hrvatske Ermina Ljekaj Prljaskaj.

"U Skupštini Srbije imamo jedinog albanskog poslanika koji će biti glas Albanaca. Iako znamo da je tamo teško ostvariti prava Albanaca, Šaipov glas biće prozor za Evropsku uniju koji će pokazati da Srbija krši elementarna prava Albanaca", navela je Ljekaj Prljaskaj na Fejsbuku.

Kamberi kaže da u iscrpljujućoj borbi za jedan mandat u Skupštini Srbije, sigurno ne bi uspeli bez prijatelja i zvaničnika koji su podržali kandidaturu i potrebu Albanaca da se izbore za jedno poslaničko mesto.

"Što se tiče podrške zvaničnika sa Kosova i iz Albanije mislim da je to dobar signal, jer je činjenica da oni traže od nas da budemo integrisani u ovom društvu, što doprinosi stabilnosti kojoj teži ceo Balkan", kaže Kamberi.

Sa kim bi predstavnik Albanaca mogao da sarađuje?

Srpska napredna stranka (SNS), koju predvodi aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u novi saziv parlamenta ulazi sa 120 poslanika i neće moći samostalno da formira većinu.

U parlament je sa 38 poslanika ušla i lista Ujedinjena opozicija Srbije, koju predvodi Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa.

Dosadašnji koalicioni partner naprednjaka – Socijalistička partija Srbije (SPS) – je osvojila 31 mandat.

Zeleno-leva koalicija Moramo ima 12 poslaničkih mesta. U parlamentu je i nekoliko stranaka koje zauzimaju tvrdu desnu poziciju – Zavetnici i Dveri sa po 10 mandata, te koalicija NADA sa 15 mesta u skupštini.

Od lista koje predstavljaju nacionalne manjine u sazivu će biti – Stranka vojvođanskih Mađara (SVM) sa šest poslanika, Stranka pravde i pomirenja sa tri, te SDA Sandžaka i Zajedno za Vojvodinu sa po dva mandata.

Kamberi kaže da je dobro što je više poslanika opozicije ušlo u novi saziv parlamenta, jer je to, "bar formalno" odraz demokratije i parlamentarizma. Dodaje da se nada da će sa drugim kolegama iz opozicije moći da pokrene različita pitanja od zajedničkog interesa.

Na pitanje RSE kako vidi saradnju sa strankama demokratske opozicije koje ne priznaju nezavisnost Kosova, poput Stranke slobode i pravde ili Narodne stranke, Kamberi je rekao da je takva saradnja nemoguća

"Mi ćemo nastaviti saradnju sa Strankom demokratske akcije (SDA) Sandžaka, a videćemo sa kim još možemo da sarađujemo. Sigurno možemo sarađivati sa svim onim strankama koje teže zajedničkim vrednostima – to je, pre svega, Evropska unija i vrednosti koje zastupa Evropska unija", kaže Kamberi.

Na pitanje RSE kako vidi saradnju sa strankama demokratske opozicije koje ne priznaju nezavisnost Kosova, poput Stranke slobode i pravde ili Narodne stranke, Kamberi je rekao da je takva saradnja nemoguća.

"Naš stav oko nezavisnosti Kosova je jasan. Kosovo je priznata država i to ne može da se menja. Svako drugo tumačenje je nepriznavanje realnosti i zamajavanje birača. Zbog toga mi ne možemo da sarađujemo sa takvim političkim opcijama", rekao je Kamberi.

On je naveo da zajedničko zalaganje za evro integracije, bez jasnog stava o nezavisnosti Kosova, nije dovoljno jak argument za eventualno zajedničko delovanje Skupštini Srbije i da je pitanje Kosova u direktnoj vezi sa procesom evrointegracija.

"Po pitanju evrointegracija, naš stav je takođe jasan. Ceo proces treba da se ubrzava, i evrointegracije bi trebalo biti primarni spoljnopolitički cilj nove vlade. Politika sedenja na više stolica samo je štetila procesu integracije u EU i ona mora da prestane", rekao je Kamberi.

U novom sazivu Skupštine Republike Srbije, Šaip Kamberi će biti ponovo u specifičnom položaju, za razliku od prošlog saziva kada je bio jedini opozicioni poslanik, sada će biti jedini poslanik koji priznaje nezavisnost Kosova.

Njegov prethodni skupštinski mandat obeležio je govor prilikom izbora Vlade u kome je oštro kritikovao vlast Aleksandra Vučića, koga je optužio za ukidanje demokratije.

U novom skupštinskom mandatu Kamberi najvaljuje pokretanje niza tema koje su važne pripadnicima albanske zajednice, ali i svim građanima Srbije, a jedna od njih je i potpisivanje konačnog sporazuma sa Kosovom.

Fragmentirana opozicija

Naim Leo Beširi isključuje mogućnost da predstavnik Koalicije Albanaca doline sarađuje u parlamentu sa poslanicima iz desničarskih stranaka, kao ni sa Strankom vojvođanskih Mađara.

"SVM je dosta blizak partiji mađarskog premijera Orbana i do sada su uvek bili u vladajućoj većini ili su podržavali vladajuću većinu u parlamentu, tako da ni tu neće moći da sarađuju mnogo", smatra Beširi.

Kada je reč o većim opozicionim koalicijama, poput Ujedinjene opozicije Srbije i Moramo, Beširi kaže unutar tih blokova postoje izvesna trvenja, pa o njihovoj saradnji sa drugim grupama nije lako govoriti sada.

"Jasno je da je opozicija vrlo fragmentirana i da ona, iako će uneti značajno veću dinamiku u parlamentarne diskusije, teško da će moći da se složi oko zajedničkog nastupa, tako da možemo turbulentnu parlamentarnu epohu", smatra Beširi.

Brojni problemi albanske zajednice u Srbiji

Predstavnici Albanaca u Srbiji već godinama ukazuju na probleme sa kojima se suočava ta zajednica. Početkom juna pokrenuli su lobiranje u Sjedinjenim Američkim Državama da se pitanje opština Preševo, Bujanovac i Medveđa – u kojima većinski živi albansko stanovništvo – nađe na agendi Ujedinjenih nacija (UN).

Kako je tom prilikom za RSE objasnio Ragmi Mustafi, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca, njihov predlog je da se paralelno sa normalizacijom odnosa između Beograda i Prištine uspostave i "jedinstveni standardi o tretiranju nacionalnih manjina".

Osim toga, albanski predstavnici iz tri opštine su 2013. godine uputili Vladi Srbije "Plan od sedam tačaka", u kojem su izneseni problemi albanske zajednice na jugu Srbije i predlozi za njihovo rešenje.

U njemu se, između ostalog, predlaže potpuna integracija Albanaca u institucije sistema u skladu sa proporcionalnim učešćem u broju stanovnika svake lokalne samouprave izmeštanje specijalnih snaga policije i stvaranje potrebnih uslova za povratak izbeglog stanovništva.

Plan predlaže i brzi ekonomski oporavak tri opštine na jugu, koje inače spadaju u red najnerazvijenijih u Srbiji, kao i decentralizaciju pravosuđa.

U dokumentu se ukazuje na probleme sa priznavanjem i nostrifikacijom diploma sa Kosova i problem sa nedostatkom školskih udžbenika.

Za sada je rešen samo ovaj potonji. Krajem 2021. godine, predstavnici Ministarstva prosvete Srbije i Nacionalnog saveta Albanaca su postigli dogovor o udžbenicima na maternjem jeziku za albansku zajednicu.

XS
SM
MD
LG