Nemoguće je izvršiti poređenje kada se radi o međunarodnoj intervenciji na Kosovu 1999. godine, i o trenutnoj situaciji u Siriji, rečeno je u petak na međunarodnom seminaru u organizaciji Ministarstva spoljnih poslova. Radi se o godišnjem seminaru nazvanim Germia Hill Talks, a tema je bila “Humanitarna intervencija i izgradnja države, Kosovo i šire”.
Moderator debate, poznati britanski analitičar, Tim Judah, kazao je da je intervencija na Kosovu imala humanitarni karakter i da je usledila nakon mnogih ratova u bivšoj Jugoslaviji, što znači da je međunarodna zajednica imala jasnu sliku o tome šta bi se moglo desiti na Kosovu te 1999. ukoliko ne interveniše.
Na seminaru je učestvovao i bivši pomoćnik državnog sekretara James Rubin. koji je ponovio stav SAD-a da je Kosovo uspešna priča koja, nekada u konfliktu, sada postaje normalna i moderna država.
Osvrćući se na 1999. godinu, Rubin je rekao da su SAD tada bile odlučne da zaustave nasilje Slobodana Miloševića, a zbog toga su tražili savezništvo sa ostalima za intervenciju.
„Želeli smo da imamo najveći mogući legitimitet, i da ne damo Rusiji pravo na veto. Želeli smo da zaustavimo ovu katastrofu ranije, a ne kada se ona završi. Želeli smo da u to uključimo i UN i Evropu, i želeli smo da vodimo intervenciju NATO-a sa saveznicima“, kazao je Rubin.
Što se tiče današnjeg slučaja Sirije, on je dodao da je ovaj problem mnogo složeniji nego kosovski. Rubin je naveo da je vizija bila da se počne sa vazdušnim napadom i da se interveniše, a potom da dođe do kompnene intervencije.
U Siriju je nemoguće poslati vojsku. Tamo su milioni izbeglica i dzihadisti iz celog sveta odlaze tamo u borbu, podsetio je Rubin, dodajući da niko ne može da predvidi kada će se rat u Siriji privesti kraju. Drugi problem je i postizanje političkog međunarodnog konsenzusa za bilo kakvu akciju, obzirom da danas politički faktor nije isti kao 1999. godine. Prema tome, dodao je on, jedina jedinstvena mera bila je uništenje Asadovog hemijskog oružja.
I premijer Kosova Hashim Thaçi naveo je da se ne može uraditi poređenje između Kosova i Sirije. Po njemu, međunarodna zajednica treba da pronađe rešenje kako bi se uništilo hemijsko oružje iz Sirije, a intervencija se ne treba dovoditi u pitanje.
Govoreći o Kosovu, Thaçi je kazao da intervencija NATO-a i saveznika 1999. je imala humanitaran karakter i da je ona predstavljala vrhunac u modernoj istoriji, ne samo u kosovskoj, već i šire.
„Tri su važna faktora koja su uticala na okolnosti za humanitarnu intervenciju na Kosovu 1999. godine. Faktor ranijih ratova i konflikata, koji su na neki način stvorili osećaj krivice kod političara u svetu. Nakon rata u Hrvatskoj, Bosni, te genocide u Srebrenici, rat na Kosovu je imao mogućnosti da bude još krvaviji i brutalniji. Milošević nije imao nameru da stane, a Kosovo je bila poslednja kap koja je prelila čašu“, kazao je Thaçi.
Drugi faktor koji je doveo do intervencije, dodao je kosovski premijer, bio je sam čovek. Političke ličnosti kao što su predsednik Bill Clinton i njegova supruga Hilary, te državni sekretar Madeline Albright i britanski premijer Tony Blair, te generalni sekretar NATO-a Javier Solana, kao i diplomata James Rubin i ostali, svi su oni uticali na ovu intervenciju koja je za cilj imala sprečavanje izlivanja velike krvi na Kosovu. Treći faktor, po rečima premijera, bio je lokalan, borba za oslobođenjem.
Panelisti su dodali da je intervencija na Kosovu ocenjena je kao pozitivna odluka međunarodne zajednice kaja je za cilj imala humanitarni karakter i sprečavanje veće tragedije koja je mogla da se desi. Ovaj slučaj bi mogao da se upotrebi i u drugim mestima kada se radi o istom razlogu.
Moderator debate, poznati britanski analitičar, Tim Judah, kazao je da je intervencija na Kosovu imala humanitarni karakter i da je usledila nakon mnogih ratova u bivšoj Jugoslaviji, što znači da je međunarodna zajednica imala jasnu sliku o tome šta bi se moglo desiti na Kosovu te 1999. ukoliko ne interveniše.
Na seminaru je učestvovao i bivši pomoćnik državnog sekretara James Rubin. koji je ponovio stav SAD-a da je Kosovo uspešna priča koja, nekada u konfliktu, sada postaje normalna i moderna država.
Osvrćući se na 1999. godinu, Rubin je rekao da su SAD tada bile odlučne da zaustave nasilje Slobodana Miloševića, a zbog toga su tražili savezništvo sa ostalima za intervenciju.
„Želeli smo da imamo najveći mogući legitimitet, i da ne damo Rusiji pravo na veto. Želeli smo da zaustavimo ovu katastrofu ranije, a ne kada se ona završi. Želeli smo da u to uključimo i UN i Evropu, i želeli smo da vodimo intervenciju NATO-a sa saveznicima“, kazao je Rubin.
Što se tiče današnjeg slučaja Sirije, on je dodao da je ovaj problem mnogo složeniji nego kosovski. Rubin je naveo da je vizija bila da se počne sa vazdušnim napadom i da se interveniše, a potom da dođe do kompnene intervencije.
U Siriju je nemoguće poslati vojsku. Tamo su milioni izbeglica i dzihadisti iz celog sveta odlaze tamo u borbu, podsetio je Rubin, dodajući da niko ne može da predvidi kada će se rat u Siriji privesti kraju. Drugi problem je i postizanje političkog međunarodnog konsenzusa za bilo kakvu akciju, obzirom da danas politički faktor nije isti kao 1999. godine. Prema tome, dodao je on, jedina jedinstvena mera bila je uništenje Asadovog hemijskog oružja.
I premijer Kosova Hashim Thaçi naveo je da se ne može uraditi poređenje između Kosova i Sirije. Po njemu, međunarodna zajednica treba da pronađe rešenje kako bi se uništilo hemijsko oružje iz Sirije, a intervencija se ne treba dovoditi u pitanje.
Govoreći o Kosovu, Thaçi je kazao da intervencija NATO-a i saveznika 1999. je imala humanitaran karakter i da je ona predstavljala vrhunac u modernoj istoriji, ne samo u kosovskoj, već i šire.
„Tri su važna faktora koja su uticala na okolnosti za humanitarnu intervenciju na Kosovu 1999. godine. Faktor ranijih ratova i konflikata, koji su na neki način stvorili osećaj krivice kod političara u svetu. Nakon rata u Hrvatskoj, Bosni, te genocide u Srebrenici, rat na Kosovu je imao mogućnosti da bude još krvaviji i brutalniji. Milošević nije imao nameru da stane, a Kosovo je bila poslednja kap koja je prelila čašu“, kazao je Thaçi.
Drugi faktor koji je doveo do intervencije, dodao je kosovski premijer, bio je sam čovek. Političke ličnosti kao što su predsednik Bill Clinton i njegova supruga Hilary, te državni sekretar Madeline Albright i britanski premijer Tony Blair, te generalni sekretar NATO-a Javier Solana, kao i diplomata James Rubin i ostali, svi su oni uticali na ovu intervenciju koja je za cilj imala sprečavanje izlivanja velike krvi na Kosovu. Treći faktor, po rečima premijera, bio je lokalan, borba za oslobođenjem.
Panelisti su dodali da je intervencija na Kosovu ocenjena je kao pozitivna odluka međunarodne zajednice kaja je za cilj imala humanitarni karakter i sprečavanje veće tragedije koja je mogla da se desi. Ovaj slučaj bi mogao da se upotrebi i u drugim mestima kada se radi o istom razlogu.
