Dostupni linkovi

Ruske investicije i Kosovo


Russia -- The Gazprom logo, 27Jun2007

Nekadašnji ministar privatizacije i visoki funkcioner DS Aleksandar Vlahović u izjavi za naš program kaže da rešenje statusa Kosova i interesovanje ruskog Gasproma za Naftnu industriju Srbije ne bi trebalo dovoditi u vezi i napominje da su u nekim ranijim situacijama ruskim investitorima u Srbiji čak i postavljane određene barijere:

“Ruski kapital je bio neopravdano diskrimisan u prethodnom periodu. Smatram da svi investitori, bez obzira iz koje zemlje dolazili ukoliko se radi o renomiranim multinacionalnim kompanijama sa razvijenim politikama i procedurama, sa jasnom pozicijom na tržištu, moraju da imaju jednake uslove za učestvovanje u svim privatizacijama koje se sprovode u Srbiji. Prema tome, nikada ne bih delio investitore na ruske, američke ili evropske već na dobre strateške partnere i na one koji ne mogu da pripadaju toj grupi.”

Istovremeno, londonski dnevnik Fajnenšel tajms piše da su produženi pregovori oko budućeg statusa Kosova otvorili velikim ruskim investitorima veće mogućnosti u Srbiji, gde u narednim mesecima treba da počne prodaja glavnih državnih firmi. Ovaj list navodi da su kompanije bliske ruskom predsedniku Vladimiru Putinu dobile veći uticaj u Srbiji, kao zamenu za političku podršku Moskve u Ujedinjenim nacijama ove godine, piše list, pozivajući se na mišljenje "posmatrača iz privrednih krugova.

Ekonomski ekspert Milan Kovačević smatra da zapadne investicione kompanije imaju razloga da podozrevaju da bi produženi pregovori oko budućeg statusa Kosova mogli favorizovati ruski kapital naročito kada je reč o privatiuzaciji velikih državnih sistema:

“Mislim da kod nas postoji sve više razmišljanja o većim ekonomskim odnosima sa Rusijom kao neka dopuna političkoj podršci koju imamo od Rusije - ovakvi razgovori i kontakti navode zapad na pomisao da je korupcija još veća. Jer, ako se tako pojedinačno razgovara od strane Vlade i ako se prave biznisi sa ruskim kompanijama onda se postavlja pitanje zašto uopšte očekivati tendere i fer način privatizacije javnih preduzeća.”

S druge strane, ambasador SAD u Srbiji Kameron Manter u intervjuu Večernjim novostima izjavio da velike američke firme čekaju da bude rešen status Kosova, pre nego što počnu da ulažu u Srbiju. “U poslednjih nekoliko godina naše investicije su usporene zbog straha od nestabilnosti. Stabilnost očekuju ne samo američke, već i evropske i azijske firme”, rekao je američki ambasador u Beogradu Kameron Manter.

Posmatrajući čisto sa ekonomskog aspekta, urednica sajta Enerdži obzerver Sijka Pištolova kaže da čelni ljudi Gasproma nisi u Beogradu zato što su preterano zaineresovani za izgradnju gasovoda "Plavi potok" koji bi trebalo da prođe preko teritorije Srbije. Prema njenim rečima glavni razlog njihove posete je taj što je Gasprom zainteresovan i slovi kao prvi favorit za privatizaciju Naftne industrije Srbije:

“Oni dolaze na ovako visokom nivou zato što će pokušati da ubede predsednika Tadića i premijera Koštunicu da postanu većinski vlasnici NIS. Ali, Rusi su spremni da ga kupe samo ukoliko im gospoda Tadić i Koštunica omoguće da postanu većinski vlasnici NIS.”

I dok Aleksandar Vlahović ne vidi načina na koji bi se pojedini investitori mogli favorizovati jer pozitivni propisi ne sadrže takve kriterijume, Milan Kovačević, ipak, zaključuje da u ovom trenutku akteri u procesu rešenja kosovskog pitanja kroz određene ekonomske ustupke pokušavaju da poprave sopstveni položaj:

“Akteri u tom političkom postupku traženja konačnog rešenja kosovskog problema sigurno pokušavaju udenuti ponešto od svojih interesa u te događaje. Da li će Kosovo biti nezavisno ili će ipak biti povezano sa Srbijom, mislim da će, kako god se rešio taj problem, i Srbija i Kosovo imati više stranih investicija.”

XS
SM
MD
LG