Dostupni linkovi

“Fudbalska mafija” na optuženičkoj klupi


Palata pravde u oči suđenja Zvezdanu Terziću, Beograd, 17. januar 2011.
Nekadašnji čelni čovek srpskog fudbala, a danas označen kao jedan od lidera fudbalske mafije, konačno je izašao pred sud. Posle tri godine bekstva, predaje novembra prošle godine, i dva meseca pritvora većim delom provedena na Vojno medicijskoj akademiji na lečenju, bivši predsednik Fudbalskog saveza Srbije Zvezdan Terzić izjasnio se da – nije kriv.

Optužbe za mahinacije u transferu srpskih fudbalera, kako u devedesetim, tako i posle 2000. godine, on i još dvojica optuženih su odbacili. Navode da nisu stekli nikakvu materijalnu dobit, a odgovornost su delimično svalaili i na jednog od nekada glavnih fudbalskih fansijera, koji je svojevremeno samome sebi presudio.
Palata pravde u oči suđenja Zvezdanu Terziću, Beograd, 17. januar 2011.

Ne samo u prisustvu advokata i sudskog veća, nego i svojih kolega fudbalera mlađe i srednje generacije koji su zauzeli mesta u publici (među njima Mitar Mrkela, Duško Tošić, Ognjen Koroman, Mihajlo Pjanović), Terzić, kome preti maksimalna kazna od 12 godina zatvora, krenuo je od dana kada je stao na čelo upropaštenog kluba OFK “Beograd”. Ovako je opisao:

"Za direktora kluba postavljen sam direktno iz kopački, potpuno neiskusan. Klub je 1997. godine bio pred gašenjem, Druga liga, račun u blokadi, stadion razrušen, zarastao u korov, imali smo samo četiri registrovana igrača, a trebalo je da nađemo 20 kvalitetnih igrača za svega nekoliko dana. Vanja Grubač je bio ključni čovek za naš projekt 'Povratak u Prvu ligu'".

Po Terzićevim rečima 33 gola koja je Grubač u sezoni dao uveli su klub u Prvu ligu, ali i opravdali odluku da mu se dozvoli igra bez nadohnade, pod uslovom da iz kluba ode kad se nađe zgodna prilika. Ona je usledila 1998. godine kada je dogovoren transfer ovog fudbalera u nemački “Hamburg”. Ostaje nejasno zašto je novac za transfer namernjen Grubaču uplaćen na račun OFK “Beograd”, a Terzić tvrdi da je to urađeno na zahtev Nemaca kako bi se izbegle komplikacije

“Opšte je poznato da je u vreme devedesetih postojalo veliko nepoverenje u bankarski sistem Srbije”, pojašnjava on.

Na jednu drugu priliku uskoro mu je ukazao finasijer njegovog kluba i biznismen Miko Brašnjević.

"Miko mi je juna 2003. godine rekao da su njegovi poslovni partneri iz Rusije zainteresovani da fudbaler ’Crvene zvezde’ i Brašnjevićev blizak rođak Mihajlo Pjanović pređe u Rusiju i da će pokušati da Rusima istovremeno proda i fudbalera OFK ’Beograda’ Srđana Stanića. Posle mi je preneo da je dogovoreno da Stanić pređe u ’Spartak’ za 400.000 evra",
rekao je Terzić.

U nastavku Brašnjević mu je navodno pojasnio i da su Rusi uslovili isplatu 400 000 evra, potpisivanjem ugovora od 1,7 miliona evra. Brašnjević mu je još pojasnio i da je sve po zakonu, baš kao što su ga savetovali i neki prijatelji pravnici. Koliko istine ima u ovim navodima u direktnom sučeljavanju nije moguće proveriti jer je Brašnjević, podsećamo, nakon što je uhapšen u lancu takozvane „stečajne mafije“ 2006. godine u ćeliji Centralnog zatvora izvršio samoubistvo vešanjem.

Ogoljeni biznis


Bez obzira na sve proces koji je počeo od nesagledivog je značaja, kaže kriminolog Zlatko Nikolić.
Kriminolog Nikolić: To je najmanje sport. To je prljava igra sa kupoprodajom i trgovinom ljudima.

„Svi procesi su stajali budući da u upravama sportskih klubova sede, pod znacima navoda ili bez njih, moćni ljudi. U svakom slučaju sada kada je proces počeo onda će se doći i do mnogo gorih likova i uloga u svemu što mi finim rečnikom nazivamo – sport. To je najmanje sport. To je ogoljeni biznis. Prljava igra sa kupoprodajom i trgovinom ljudima. Ja bih to baš tako nazvao, jer ne vidim zašto bi se termin trgovina ljudima koristio samo kod prostitucije kada i fudblere prodaju“, ocenio je Nikolić.

Druga dvojica optuženih Vladimir Bulatović i Dražen Podunavac takođe su odbacili otpužbe da su svojim delima naneli štetu klubu, dok se četvrti Milovan Nikodinović nije pojavio na Sudu zbog bolesti, kako je objasnila njegova zastupnica Zora Dobričanin Nikodinović.

„On je srčani bolesnik i dijabetičar. Njegovo zdravstveno stanje je loše dug niz godina, ali je naglo pogoršano nakon spektakularnog hapšenja u rodnom selu, a da ga prethodno policija nije ni tražila na adresi boravka. Baš me zanima na koji način su saznali gde se nalazi ako već u spisima predmeta ne postoje nikakvi dokazi o praćenju i prisluškivanju“, kazala je zastpnica.

Kada je o Terziću reč, u sudnicu je ušao u elegantnom odelu, vedrog i nasmejanog lica, ne ostavljajući utisak osobe koja je od dana predaje zbog lošeg zdravstvenog stanja umesto u zatvoru bila u bolničkoj sobi na Vojno medicinskoj akademiji.

Odatle je doveden i u beogradsku Palatu pravde, a nakon što je izneo odbranu dobacio je supruzi i sinu koji su bili u publici pitanje „da li je bilo dobro“. Nakon četiri sata njegovi advokati su zatražili da mu se dopusti odbrana sa slobode.

„Odbrana je ostala pri svim dosadašnjim navodima po tom predmetu. Ono što je bitno jeste da se i Tužilaštvo konačno saglasilo sa tim predlogom, tako da se nadamo da će Viši sud u Beogradu imati sluha te da će usvojiti predloženo jemstvo kao meru zamene pritvora“, kazala je pravnica Olgica Batić.

Ideju o odbrani sa slobode za Terzića podržala je i tužiteljka za šta je od publike, očigledno naklonjene optuženom, nagrađena aplauzom. Na veću kojim predsedava sudija Danko Laušević je da odluči da li je ponuđena garancija od 200 000 evra (oko 160 000 u vidu porodičnih nepokretnosti, dok se ostatak Terzić obavezao da uplati u kešu) dovoljno da nekadašnji čelni čovek srspkog fudbala, uprkos trogodišnjem skrivanju od pravde, brani sa slobode.

Glavni pretres je zakazan za 18. i 23. mart kada će svi svedoci po optužnici biti pozvani, što će biti i mali spektakl, jer će pred sud izaći i neki od lokalnih fudbalskih zvezda.
XS
SM
MD
LG