Francuska vlada je najavila nacionalizaciju najveće elektroenergetske kompanije u zemlji u nastojanju da ostvari energetski suverenitet u vreme dok je Evropa suočena s energetskom krizom pogoršanom usled ruske invazije na Ukrajinu, pišu svetski mediji.
Glavobolja umesto aduta
Francuska premijerka Elizabet Born (Elisabeth Borne) rekla je u sredu, 6. jula, da će država u potpunosti nacionalizovati Elektrisite de Frans (Electricite de France – EDF), čime će vlada imati veću kontrolu nad restrukturiranjem kompanije opterećene dugom, ističe Rojters (Reuters).
EDF, u kojem država već poseduje 84 odsto, jedna je od najvećih evropskih kompanija za proizvodnju električne energije i nalazi se u srži francuske nuklearne strategije kojom vlada želi da ublaži posledice rasta cena energije koje su dodatno povećane zbog mogućnosti nagle obustave isporuka ruskog gasa.
Ta kompanija, međutim, kako ukazuje Rojters, umesto da bude adut vlade, postala je njena velika glavobolja zbog godina kašnjenja u izgradnji novih nuklearnih elektrana u Francuskoj i Velikoj Britaniji, s prekoračenjem budžeta u vrednosti od više milijardi evra.
"Potvrđujem vam danas da država namerava da kontroliše 100 odsto kapitala EDF-a", rekla je Born u govoru u donjem domu francuskog parlamenta kada je iznosila prioritete svoje manjinske vlade.
Po sadašnjim tržišnim cenama, otkup udela koji vlada još ne poseduje koštao bi oko pet milijardi evra.
EDF se ove godine suočila sa nizom problema, ukazuje Rojters. Polovina njenih zastarelih reaktora u Francuskoj trenutno je van mreže, zbog čega je morala više puta da smanji proizvodnju nuklearne energije u vreme kada se Evropa muči da pronađe alternative ruskom gasu.
Kompanija je takođe pogođena odlukama vlade koji su je primorali da prodaje struju rivalima po nižim cenama u okviru napora da se francuski potrošači zaštite od naglog povećanja troškova života.
EDF je 2005. godine izašla na parisku berzu po ceni od 33 evra po akciji. Njene akcije su po završetku trgovanja u sredu vredele nešto manje od devet evra, iako im je vrednost skočila za 14,5 odsto posle najave nacionalizacije.
Politički poeni Makronu
Francuska planira da preuzme potpunu kontrolu nad EDF, specijalizovanom za nuklearnu energiju koja je suočena s velikim dugovima, prekidima proizvodnje i konfliktnim zahtevima države, svog glavnog akcionara, dok se sprema za najveće porudžbine novih reaktora u poslednjih nekoliko decenija, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Osnovana neposredno posle Drugog svetskog rata, EDF je bila otvorena za privatne investitore uz argument da će to doneti više finansijske discipline i transparentnosti kompaniji s istorijom internih sporova, koja je takođe opisivana kao kvazi država u državi.
Međutim, status kompanije s akcijama na berzi bio je sve problematičniji, posebno ove godine kada je država primorala EDF da plati račun za ograničenje cene energije kako bi zaštitila domaćinstva od rasta troškova, pogoršanih ruskom invazijom na Ukrajinu. Taj potez izazvao je negodovanje manjinskih akcionara, dok su udarac pretrpele akcije EDF-a koje su pale za skoro 90 odsto od najviše vrednosti iz 2007.
Osim što francuskoj vladi daje veću mogućnost da interveniše u EDF-u, potpuna renacionalizacija mogla bi da donese političke poene francuskom predsedniku Emanuelu Makronu (Emmanuel Macron). "Nacionalizacija u Francuskoj, čak i ako nije prava, pošto je (EDF) već u državnom vlasništvu, zadovoljiće neke delove levice i desnice", rekao je jedan bankar koji je ranije radio s EDF-om.
S finansijske strane, puna državna kontrola bi mogla da dovede do smanjenja troškova zaduživanja EDF, kojoj je Makron dao zadatak da napravi šest novih nuklearnih reaktora u Francuskoj u narednim godinama po procenjenoj ceni od oko 52 milijarde evra.
Nacionalizacija, ipak, kako ocenjuje Fajnenšl tajms, možda neće rešiti sve probleme EDF koja se suočila s prekoračenjem troškova i kašnjenjima u nekoliko vodećih projekata pravljenja reaktora u Velikoj Britaniji i Francuskoj, što je izazvalo bojazni oko njene sposobnosti da ih u budućnosti proizvede u većem broju. Pored toga, problemi s korozijom u nekim od njenih 56 reaktora u Francuskoj su napravili rupu u finansijama EDF-a pošto je proizvodnja pala na višedecenijski minimum.
Korak ka energetskom suverenitetu
Nacionalizacija glavne francuske elektroenergetske i nuklearne kompanije odražava želju predsednika Makrona da ostvari ekonomski i energetski suverenitet zemlje, dok se Evropa suočava s pogoršanom energetskom krizom zbog ruske invazije na Ukrajinu, ukazuje Njujork tajms (The New York Times).
Premijerka Born rekla je da je promena u EDF potrebna da bi se obezbedila energetska nezavisnost Francuske i da se istovremeno ispuni glavni cilj u borbi protiv klimatskih promena. "Energetska tranzicija zahteva nuklearnu energiju", rekla je ona.
Iako Francuska dobija oko 70 odsto struje iz nuklearne energije, što je veći udeo od bilo koje druge zemlje na svetu, Born je rekla da više ne može da se računa na rusku naftu i gas.
Francuska je manje zavisna od ruskog gasa i nafte nego druge evropske zemlje, ali da bi se održala ta relativna nezavisnost, obnova zastarelih nuklearnih reaktora je od ključnog značaja posebno pošto je rat u Ukrajini doveo do porasta cena energije i povećanja inflacije, dok su troškovi života jedna od najvećih briga Francuza.
U Francuskoj inače postoji tradicija ekonomskog intervencionizma vlade, iako se zemlja pomakla s velikih nacionalizacija 80-ih pod socijalističkim predsednikom Fransoa Miteranom (Francois Mitterrand), tadašnjim predsednikom socijalista. Nacionalizacija EDF je ipak simboličan korak za predsednika Makrona, bivšeg investicionog bankara koji je 2017. izabran na obećanjima o smanjenju regulacije i državne potrošnje.
Kontrola evropskih energetskih tržišta
Nacionalizacija jedne od najvažnijih elektroenergetske kompanija u Evropi trebalo bi da pomogne Francuskoj u suočavanju s energetskom krizom, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Odluka francuske vlade, kako navodi američki list, odražava kako evropske vlade preduzimaju sve odlučnije korake da kontrolišu svoja energetska tržišta kako cene rastu i ruske zalihe energije opadaju. Nemačka je ove nedelje pokrenula mere za spasavanje gasnih kompanija koje se suočavaju s manjkom novca pošto je Rusija prošlog meseca prekinula isporuke gasa. Vlasti širom Evrope su takođe uvele ograničenje cena.
Za nacionalizaciju EDF takođe su se zalagali moćni francuski sindikati, tvrdeći da bi oslobađanje kompanije od obaveza prema privatnim investitorima donelo stabilnost, kao i da bi išlo u prilog nacionalnih prioriteta u borbi protiv klimatskih promena.
EDF je u centru Makronovih planova za oslanjanje na nuklearnu energiju u borbi protiv klimatskih promena, ukazuje Volstrit džurnal. Da bi se ograničile emisije gasova staklene bašte, Makron je rekao da će Francuska izgraditi do 14 velikih i malih nuklearnih reaktora.
Zahvaljujući postojećim reaktorima Francuska je izvozila značajne količine jeftine električne energije na evropsko tržište, pomažući u stabilizaciji električne mreže na kontinentu. Međutim, otkako je EDF zatvorila neke reaktore zbog problema s korozijom, Francuska redovno uvozi struju od svojih suseda.
Najava nacionalizacije EDF usledila je i pošto je Evropski parlament izglasao da se neki nuklearni i gasni projekti smatraju "zelenim", što bi im pomoglo u pristupu jeftinim zajmovima pa čak i državnim subvencijama.
Facebook Forum