Dostupni linkovi

Evropske države ubrzano rade na alternativama ruskom gasu


Postrojenje za skladištenje tečnog gasa (LNG) na jugoistoku Engleske, september 2021.

Tečni gas kojem bi se države, zavisne od ruskog izvoza, mogle da okrenu kao alternativi, nije dovoljan da bi se umanjila zavisnost.

To upozorava Miloš Zdravković, ekspert za energetiku iz Beograda, govoreći za Facebook rubriku Zašto? Radija Slobodna Evropa (RSE), o tome kojim putevima Evropa može da umanji zavisnost od ruskog gasa.

Evropa, koja 40 odsto svojih gasnih potreba podmiruje iz Rusije, morala bi da se okrene i drugim izvorima energije upozorava sagovornik RSE, pri čemu ne isključuje ni nuklearnu.

“Ukupan kapacitet terminala, govorim i o uvoznim i o izvoznim terminalima, na celoj planeti je 450 milijardi kubika a, recimo, samo Evropa uvozi 400 milijardi kubika gasa. Dakle, ne postoji dovoljan broj terminala da bi se gas dopremio, konkretno u Evropu”, objašnjava Zdravković.

Pre svega Stari kontinent našao se u poziciji, čiji se rizici trenutno ne mogu sagledati. Naime, politika sankcija prema Rusiji, kao odgovor na agresiju koju ta država sprovodi u susednoj Ukrajini, na ozbiljnom je iskušenju zbog visoke zavisnosti država Evropske unije (EU) od gasa koji uvoze iz Rusije.

Prema poslednjim dostupnim podacima, iz 2020, dve države Unije, Češka i Letonija, kompletno su zavisne od ruskog izvoza. Najsnažnija evropska ekonomija uvozi 66 odsto od ukupne količine gasa iz Rusije, dok je sa 6 procenata najmanje zavisna Belgija.

Diversifikacija nije počela sa ratom

Evropa je i pre rata u Ukrajini počela sa energetskom diverzifikacijom kako bi smanjila svoju zavisnost, kada je reč o snabdevanju energentima, od Rusije.

Ruska invazija na Ukrajinu samo je ubrzala taj proces a države, paralelno s tim, prave i nove planove.

Dodatno, ruski Gasprom je 27. aprila zaustavio izvoz gasa u Poljsku i Bugarsku nakon što su te države odbile zahtev Rusije da račune podmiruju u ruskim rubljama. Mnoge druge zemlje Evropske unije mogao bi da sačeka slični scenario.

“Ovaj najnoviji agresivni potez Rusije je još jedno podsećanje da moramo da radimo sa pouzdanim partnerima i da gradimo našu energetsku nezavisnost“, poručila je predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen.

Rusija snabdeva svojim prirodnim gasom oko 40 odsto evropskog tržišta, uglavnom putem gasovoda. Isporuke 2021. godine bile su oko 155 milijardi kubnih metara.

EU je saopštila da želi da smanji uvoz ruskog gasa za dve trećine tokom 2022. godine a da, kako je saopšteno, “znatno pre 2030.” prekine sa oslanjanjem na ruske isporuke.

Gde Evropa još može da nabavi gas?

Neke države imaju alternativne opcije snabdevanja. Takođe i sama gasna mreža Evrope povezana je tako da snabdevanje može da deli.

Nemačka bi, kao jedan od najvećih potrošača ruskog gasa, mogla da uvozi gas iz Velike Britanije, Danske, Norveške i Holandije, prenosi agencija Rojters (Reuters).

Takođe, Nemačka je 2. maja saopštila da je ubrzala projekte izgradnje terminala za tečni prirodni gas (LNG). Ove projekte proglasila je ključnim za okončanje višedecenijskog oslanjanja na ruski gas a sada naročito postoji, kako je rečeno, hitna potreba za diverzifikacijom.

Cilj Nemačke je da iznajmi četiri plutajuće jedinice za skladištenje i regasifikaciju (FSRU) pre nego što bi izgradila kopnene objekte za skladištenje gasa za koje je potrebno više vremena.

Južna Evropa ima slične planove jer gas može da doprema iz Azerbejdžana preko Transjadranskog gasovoda (TAP) do Italije i Transanadolskog gasovoda za prirodni gas (TANAP) kroz Tursku.

U grčkoj luci Aleksandropolis u toku je izgradnja plutajuće platforme za tečni prirodni gas (LNG) koja bi trebalo da počne sa radom 2023. godine.

Gas će se dopremati iz različitih izvora ali pre svega iz Azerbejdžana i Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Novi terminal moći će da regasifikuje 5,5 milijardi kubnih metara tečnog gasa godišnje i skladišti 153.500 kubnih metara. Na njega računaju i balkanske države – Bugarska, Severna Makedonija, Srbija, Rumunija.

Grčka već ima jedan LNG terminal kod Atine. Sa novim terminalom i drugim projektima u planu, mogla bi da utrostruči svoj kapacitet regasifikacije do kraja 2023. godine, rekao je grčki premijer Kirijakos Micotakis.

SAD su najavile da će tokom 2022, raditi na isporuci 15 milijardi kubnih metara tečnog prirodnog gasa (LNG) Evropskoj uniji.

Američki LNG proizvođači, prenosi agencija Rojters, rade punim kapacitetom kako bi se što više preusmerilo na izvoz.

I druge države, sabiraju kubne metre gasa kako bi dugoročno potpuno prestale ili minimalno zavisile od dobavljača iz Rusije.

Da li je sve to dovoljno?

Po Zdravkovićevom mišljenju nuklearne elektrane su “najsigurnije, najtrajnije” alternativno rešenje. Ipak, dodaje i da je problem taj što države članice EU nemaju jedinstvenu energetsku politiku.

Navodi da sa jedne strane postoji Francuska i još desetak drugih država koje su za nuklearnu energiju, dok druge države od nje odustaju, poput Nemačke koja je, kako kaže Zdravković, prva velika industrijska sila u svetu koja je isključila svoje nuklearke.

"Ja sam, recimo, neko ko smatra da nuklearne elektrane treba da se grade i da je to jedini način da se substituišemo, da ne zavisimo od trećeg tržišta. To je jedini mogući, siguran i trajni način snabdevanja, iz nuklearnih elektrana”, smatra Zdravković.

Nekoliko država moglo bi da pokuša da popuni praznine u snabdevanju okretanjem ka uvozu električne energije preko interkonektora ili povećanjem proizvodnje nuklearne energije, obnovljivih izvora, hidroenergije ili uglja.

Evropska komisija saopštila da bi prirodni gas i LNG gas iz drugih država, uključujući SAD, mogli tokom 2022. godine da zamene 60 milijardi kubnih metara ruskih zaliha.

Do 2030. biće povećana upotreba biometana i vodonika koji bi, kako smatraju u EU, takođe mogli da pomognu. Pored toga i novi projekti vetra i solarne energije mogli bi da zamene 20 milijardi kubnih metara gasa ove godine.

Facebook Forum

Preporučujemo

XS
SM
MD
LG