Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Štrajk glađu profesora Glišovića


Profesor Glišović: Tavorim zbog tuđeg nemara
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:54 0:00

Profesor Glišović: Tavorim zbog tuđeg nemara

Vanredni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Dušan Glišović okončao je štrajk glađu, koji je u holu te visokoškolske ustanove, započeo 26. februara. Profesor Glišović, koji se u šezdeset petoj godini nalazi pred penzijom, ne može da ostvari zvanje redovnog profesora, pošto fakultetsko Veće (telo koje o tome odlučuje) dva puta nije bilo u stanju da ispuni neophodan kvorum.

Glišović, profesor na Katedri za germanistiku, rekao je za Radio Slobodna Evropa da se na prekid štrajka odlučio zbog, kako kaže, mogućih političkih zloupotreba.

“To više niko ne može da vam nadoknadi. Ja nisam usamljen slučaj ni na ovom fakultetu, niti na Univerzitetu”, počinje priču za RSE profesor Dušan Glišović koga, kako tvrdi, višemesečni nemar kolega sprečava da ostvari napredovanje u karijeri koje mu, kaže, pripada po slovu zakona.

Dan pre okončanja štrajka, zatičemo ga u holu Filološkog fakulteta, odmah posle predavanja. Vreme između časova prekraćuje sedeći u klupi, koju je spustio sa sprata, čitajući i pišući. Hladnoću u holu, zbog čestog otvaranja ulaznih vrata, nastoji da odagna prenosivim radijatorom na struju.

“To je poslednjih godina, čak i deceniju ili dve, postao čak i jedan stil ponašanja. Redovni profesori ne zavise ni od koga i ni od čega. Oni su svoje obavili i sada mogu lagodno da čekaju penziju i ne učestvuju u radu organa fakulteta”, kaže Glišović.

Ja nisam usamljen slučaj ni na ovom fakultetu, niti na Univerzitetu: Dušan Glišović
Ja nisam usamljen slučaj ni na ovom fakultetu, niti na Univerzitetu: Dušan Glišović

Dugogodišnji vanredni profesor nemačke književnosti kaže da mu deluje da je Uprava Filološkog fakulteta uradila sve što je bilo u njenoj moći. Od dekanke je čak dobio uveravanja da je profesorima, članovima Izbornog veća, poslat poseban poziv za prisustvo na narednoj sednici na kojoj bi trebalo da odluče o njegovom statusu.

“Čak i kada bi poveli disciplinski postupak protiv onih koji ne dolaze – oni bi se pojavili sa pet-šest lekarskih opravdanja i to bi se samo vrtelo u krug. Razgovarao sam ovde sa kolegama koje mi pružaju podršku bar u moralnom smislu. Neko je čekao po dve godine. A ima i onih, koji su kada su sabrali koliko su ukupno čekali u svojoj karijeri, došao do pet godina iščekivanja kvoruma za izbor u razna zvanja”, kaže profesor Glišović.

Radio Slobodna Evropa kontaktirao je upravu Filološkog fakulteta u Beogradu povodom slučaja profesora Glišovića, ali i pored više pokušaja, nismo uspeli da dobijemo komentar nadležnih.

Sličan, ali ne identičan problem imao je i Ivan Medenica, od pre godinu dana, redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu, teatrolog i umetnički direktor festivala BITEF. Uprkos pozitivnim referencama koje je imao kao vanredni profesor u prvom izboru nije dobio većinu glasova članova Izbornog veća.

“Prilikom prvog glasanja kvorum redovnih profesora je bio vrlo tanak. Tako da je, ne tako veliki broj glasova, doneo odluku. Drugi put je broj negativnih glasova bio za nijansu manji, ali je neuporedivo veći bio broj pozitivnih glasova jer je bio adekvatan kvorum – pa sam izabrao za redovnog profesora”, navodi Medenica.

On kaže da Fakultet dramskih umetnosti, na kome radi, sankcioniše profesore koji izbegavaju obavezne aktivnosti van nastave – poput članstva u izbornim većima.

”Deset odsto od plate se odbija ukoliko se neko ne pojavi na Izbornom veću, a nije ponudio uverljive argumente za to”, podvlači Medenica, uveravajući da ta mera ima svoje učinke.

Deset odsto od plate se odbija ukoliko se neko ne pojavi na Izbornom veću, a nije ponudio uverljive argumente za to: Ivan Medenica
Deset odsto od plate se odbija ukoliko se neko ne pojavi na Izbornom veću, a nije ponudio uverljive argumente za to: Ivan Medenica

“Pomogla je. Nama se veoma retko dešavalo da se Izborno veće nije održalo jer nije bilo kvoruma. Fakultet i dekanat moraju biti u stanju da obezbede taj kvorum. U suprotnom to je, po meni dovoljan razlog da dekanat podnese ostavku. Odnosno da bude smenjen”, zaključuje Ivan Medenica.

Ovaj negativni trend sa, kojim se pre nešto više od tri godine suočio i tada vanredni profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Dušan Pavlović, posledica je urušavanja univerziteta kao najznačajnije visokoškolske institucije, stav je penzionisanog profesora Ratka Božovića.

Profesor Božović za RSE kaže da je u prošlosti sve to bilo mnogo drugačije.

“To je izgledalo u jednom apsolutnom redu, redosledu i bez tamnih mrlja u svemu tome”, navodi Božović, ukazujući da je zatečen nedostatkom solidarnosti starijih kolega profesora prema mlađima.

“Ovde se radi o stropoštavanju moralnog statusa i pojedinaca na univerzitetu. Nešto što je krajnje sporno i dramatično”, smatra profesor Ratko Božović.

Da se ovakvo stanje, ako moj protest iole ima smisla, zauvek okonča: Proglas o prekidu štrajka profesora Glišovića
Da se ovakvo stanje, ako moj protest iole ima smisla, zauvek okonča: Proglas o prekidu štrajka profesora Glišovića

Da li će tome, bar u jednom slučaju doći kraj, prvi bi mogao da sazna vanredni profesor Dušan Glišović. Povrh svega siguran je da nije štrajkovao uzaludno.

“Da se ovakvo stanje, ako moj protest iole ima smisla, zauvek okonča. I da mladi ljudi ne moraju da prolaze kroz ovu torturu kroz koju mi prolazimo decenijama”, zaključuje Dušan Glišović.

Naredna sednica Izbornog veća, koje odlučuje o njegovom statusu na Filološkom fakultetu, zakazana je za 7. mart.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92 gde je učestvovao u pripremanju informativne emisije u koprodukciji sa srpskom redakcijom BBC-a Svet u 2. Uređivao i vodio vesti na sat, Jutarnji dnevnik, Dnevnik i Svet u 5 emisiju realizovanu u koprodukciji sa redakcijom Dojče velea - DW. Pripremao priloge za program TV B92.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG