Dostupni linkovi

FHP: U državnim organima Srbije osobe koje su učestvovale u zločinima


Sa prezentacije dosijea: Bekim Bljakaj, Milica Kostić i Nemanja Stjepanović, Beograd

Fond za humanitarno pravo (FHP) pozvao je istražne organe da ispitaju navode iz Dosijea "Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu: Operacija skrivanja tela". Fond je u ovom dosijeu naveo i 110 osoba koje imenuju kao odgovorne. Iz dokaza proizilazi da je odluka o skrivanju tragova zločina isplanirana najkasnije u martu 1999. godine na najvišem državnom nivou, stoji u dosijeu. Napominju da do danas niko u Srbiji nije odgovarao za opsežnu operaciju skrivanja tela kosovskih Albanaca u masovne grobnice.

U dosijeu, koji se bavi istraživanjem operacije skrivanja i uništavanja tela kosovskih Albanaca koje su ubile srpske vojne i policijske snage na Kosovu 1999. godine, navodi se da su učestvovali pripadnici Resora javne bezbednosti i Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije i Vojska Jugoslavije preko svojih odeljenja za asanaciju terena. Osim njih, dodaje se, u uklanjanju leševa učestvovali su i civili i radnici javnih preduzeća, čije mašine i druga logistika su takođe upotrebljavani.

Nemanja Stjepanović, istraživač Fonda za humanitarno pravo, rekao je da je u martu 1999. godine kod predsednika Slobodana Miloševića održan sastanak na kome je isplanirana operacija prikrivanja zločina, očito sa ciljem da se izbegne krivični progon rukovodstva Srbije i SR Jugoslavije.

"Na tom sastanku pored Miloševića bili su prisutni i ministar policije Vlajko Stojiljković, načelnici oba resora MUP-a, Državne bezbednosti Radomir Marković i Javne bezbednosti Vlastimir Đorđević, a vrlo verovatno i predstavnici Vojske Jugoslavije. Milošević je tada Vlajka Stojiljkovića zadužio da operaciju prikrivanja tela sprovede u delo", rekao je Stjepanović.

Gotovo ceo državni aparat je bio uključen u ovu operaciju, kaže Milica Kostić, direktorka Fonda za pravna pitanja, navodeći da je određen broj tih osoba i dalje zaposlen u državnoj upravi.

"U samom dosijeu identifikovano je 110 osoba imenom i prezimenom koji su učestvovali u operaciji skrivanja tela bilo kao planeri, organizatori ili direktni izvršioci, ali i drugi učesnici pre svega predstavnici državnih organa koji su u vreme operacije za nju znali i na različite načine joj doprineli", rekla je Kostić.

Dodala je da su među njima mahom pripadnici policije i vojske, ali i da se tu nalaze predstavnici nekoliko državnih preduzeća, tužilaštava, sudova, domova zdravlja.

Osim odsustva procesuiranja odgovornih, nedostatak stvarne volje u potrazi za nestalima evidentan je i u činjenici da relevantni državni organi sa relevantnim ratnim arhivama skrivaju podatke koji mogu biti značajni u potrazi za nestalima, kaže Milica Kostić pre svega misleći na arhive Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva odbrane.

"Nesumnjivo je da je jedna od glavnih prepreka u procesuiranju odgovornih osoba, ali i u potrazi za nestalima, činjenica da su danas u državnim organima i dalje zaposlene osobe koje su učestvovale u zločinima počinjenim tokom ratova ili učestvovali u samoj ovoj operaciji", ukazala je Kostić.

U dosijeu "Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu: Operacija skrivanja tela", navodi se da su od 2001. godine na teritoriji Republike Srbije na četiri lokacije otkrivene masovne grobnice sa 941 telom Albanaca ubijenih na Kosovu 1999. godine, prevashodno civila koji su stradali van borbe.

Navodi se i da su pronađena tela žena i dece, a da je najčešći uzrok smrti bio "strelne rane na glavi, što ukazuje da su žrtve stradale u egzekucijama van borbi".

Naslovnica dosijea
Naslovnica dosijea


I danas se 1.659 osoba vode kao nestali tokom i posle rata na Kosovu. Od njih 428 su Srbi, a preko hiljadu je Albanaca i ostalih, rekao je Bekim Bljakaj, izvršni direktor kosovskog Fonda za humanitarno pravo. On je na predstavljanju dosijea podelio sa prisutnima svoje iskustvo u radu sa porodicama nestalih.

"U to vreme, 2000./2001. godine, pre nego što su otkrivene masovne grobnice koje su predmet ovog dosijea većina članova porodica nestalih nisu hteli da veruju, odbili su da veruju da su njihovi članovi porodice, koji su se vodili kao nestali, ubijeni. Za to su se pobrinuli neki loši ljudi, ratni profiteri koji su od njih uzeli ogromne sume novca lažući ih da imaju informaciju da postoje neki tzv. tajni zatvori u Srbiji, tajni zatvori u Albaniji", ispričao je Bljakaj navodeći primer jednog oca koji je rasprodavao imovinu i davao novac tim ratnim profiterima verujući da mu je sin jedinac živ da bi njegovo telo kasnije bilo pronađeno u grobnici u Batajnici.

Fond za humanitarno pravo pokrenuo je inicijativu za stvaranje batajničkog mesta sećanja, a u vreme objavljivanja ovog dosijea u toku je peticija podrške koju je do sada potpisalo više stotina ljudi.

Predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu Simo Spasić je nakon predstavljao dosijea prvo zatražio minut ćutanja za sve žrtve, a potom zatražio da FHP u Beogradu predstavi nalaze o ubijenim i kidnapovanim Srbima, Romima i Gorancima i upitao "šta bi im se desilo da na Kosovu govore samo o srpskim žrtvama, dok u prvom redu sede porodice albanskih žrtava".

Predstavnici FHP-a rekli su da oni ne dele žrtve prema nacionalnosti i da je ta organizacija uradila mnogo više na pronalaženju dokaza o sudbini nestalih Srba, nego državni organi Srbije.

Šesnaest godina nakon otkrića prvih masovnih grobnica u Srbiji ne postoje nikakva obeležja koja bi ukazala na to da su na teritoriji Srbije pronađene stotine leševa žena, dece i muškaraca civila stradalih u brojnim masovnim zločinima na Kosovu.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG