I ovo leto obilovaće mnoštvom festivala na kojima će učestvovati umetnici i izvođači iz celog regiona. Kulturni poslanici su prvi počeli da sarađuju i bili su preteče otopljavanja odnosa na prostoru bivše Jugoslavije, opterećenog ratovima tokom 90-ih.
Sada sarađuju i poslovni ljudi i političari, ali umetnici smatraju da su oni najdalje u tome otišli. Osim predrasuda koje još uvek postoje u odnosima novih država, ekonomska kriza otežava organizovanje raznih kulturnih manifestacija. Stoga je sve više zabave, koja je profitabilnija, a sve manje istinske kulture.
Susret umetnika na festivalima je prilika za razmenu kreativnih ideja, koje međunarodnoj javnosti odašilju imidž Balkana, drugačiji od onog kakav se pamti iz perioda 90-ih godina. To potvrđuje i međunarodni filmski festival u Sarajevu, koji je upravo počeo, piše Zvjezdan Živković u tekstu Festivalska kultura u funkciji komunikacije.
U Srbiji se i ovog leta, jedan za drugim smenjuju veliki muzički festivali, poput već tradicionalnih EXIT-a ili BeerFest-a i novih, kao što je nedavno završeni Belgrade Calling.
Muzika je tako, uz nekoliko filmskih i književnih dešavanja, način da se „zaviri“ u komšiluk i svet i zasnuje čvršća i iskrenija saradnja, od one koju grade političari. Jedina prepreka je nedostatak novca, navodi Ognjen Zorić u tekstu Spajanje pokidanih veza kroz festivalska dešavanja.
Hrvatska je i ovog leta preplavljena festivalima i različitim kulturnim manifestacija, i to ne samo uz jadransku obalu. Većina ih ima zabavni karakter, ali deo i zavidnu umetničku težinu.
Zbog krize i recesije mnogi su smanjili dane trajanja i honorare izvođačima, samo da opstanu, a neki su spas potražili i u regionalnim koprodukcijama, konstatuje u tekstu Financijska kriza drma sve festivale Ankica Barbir Mladinović.
Budva je rekorder po broju festivala, ali i po milionima koji se troše na letnje manifestacije koje su uglavnom zabavnog, a ređe kulturnog karaktera.
Zbog količine novca koja se okreće u toj oblasti i netransparentnosti transakcija, lokalna opozicija godinama žestoko kritikuje vlast i poziva tužilaštvo da istraži transakcije kojima se za razne manifestacije poslednjih godina iz gradske kase odlivaju milioni u privatne firme, piše Jasna Vukićević u tekstu Kvalitet festivala ustupak masovnom turizmu.
Glavni cilj festivala na Kosovu jeste da se zadovolji publika, ali i da umetnici sarađuju, kažu direktori poznatih festivala. Obzirom da su građani svakodnevno preopterećeni političkim dešavanjima, održavanja festivala je veoma važno. Međutim, ekonomska kriza pogađa i njih, navodi Amra Zejneli u tekstu Festivali u funkciji razbijanja tabua.
(FOTOGALERJA: Prva noć 18. Sarajevo Film Festivala)
![Publika uz crveni tepih]()
![Ekipa filma 'Djeca']()
![Ismir Gagula, glavna muška uloga u filmu 'Djeca'.]()
![Muzičar Dino Merlin na crvenom tepihu.]()
![Glumica Zana Marjanović]()
![Gosti na otvaranju SFF-a]()
![Ceremonija otvaranja]()
![Nogometaš Edin Džeko i model Amra Silajdžić na crvenom tepihu]()
![Direktor SFF-a Mirsad Purivatra sa gradonačelnicima Sarajeva i Zagreba Alijom Behmenom i Milanom Bandićem na crvenom tepihu.]()
![Sa ceremonije otvaranja.]()
![Reditelj filma 'Djeca' Aida Begić.]()
![Ekipa filma 'Djeca'.]()
Sada sarađuju i poslovni ljudi i političari, ali umetnici smatraju da su oni najdalje u tome otišli. Osim predrasuda koje još uvek postoje u odnosima novih država, ekonomska kriza otežava organizovanje raznih kulturnih manifestacija. Stoga je sve više zabave, koja je profitabilnija, a sve manje istinske kulture.
Susret umetnika na festivalima je prilika za razmenu kreativnih ideja, koje međunarodnoj javnosti odašilju imidž Balkana, drugačiji od onog kakav se pamti iz perioda 90-ih godina. To potvrđuje i međunarodni filmski festival u Sarajevu, koji je upravo počeo, piše Zvjezdan Živković u tekstu Festivalska kultura u funkciji komunikacije.
U Srbiji se i ovog leta, jedan za drugim smenjuju veliki muzički festivali, poput već tradicionalnih EXIT-a ili BeerFest-a i novih, kao što je nedavno završeni Belgrade Calling.
Muzika je tako, uz nekoliko filmskih i književnih dešavanja, način da se „zaviri“ u komšiluk i svet i zasnuje čvršća i iskrenija saradnja, od one koju grade političari. Jedina prepreka je nedostatak novca, navodi Ognjen Zorić u tekstu Spajanje pokidanih veza kroz festivalska dešavanja.
Hrvatska je i ovog leta preplavljena festivalima i različitim kulturnim manifestacija, i to ne samo uz jadransku obalu. Većina ih ima zabavni karakter, ali deo i zavidnu umetničku težinu.
Zbog krize i recesije mnogi su smanjili dane trajanja i honorare izvođačima, samo da opstanu, a neki su spas potražili i u regionalnim koprodukcijama, konstatuje u tekstu Financijska kriza drma sve festivale Ankica Barbir Mladinović.
Budva je rekorder po broju festivala, ali i po milionima koji se troše na letnje manifestacije koje su uglavnom zabavnog, a ređe kulturnog karaktera.
Zbog količine novca koja se okreće u toj oblasti i netransparentnosti transakcija, lokalna opozicija godinama žestoko kritikuje vlast i poziva tužilaštvo da istraži transakcije kojima se za razne manifestacije poslednjih godina iz gradske kase odlivaju milioni u privatne firme, piše Jasna Vukićević u tekstu Kvalitet festivala ustupak masovnom turizmu.
Glavni cilj festivala na Kosovu jeste da se zadovolji publika, ali i da umetnici sarađuju, kažu direktori poznatih festivala. Obzirom da su građani svakodnevno preopterećeni političkim dešavanjima, održavanja festivala je veoma važno. Međutim, ekonomska kriza pogađa i njih, navodi Amra Zejneli u tekstu Festivali u funkciji razbijanja tabua.
(FOTOGALERJA: Prva noć 18. Sarajevo Film Festivala)
Prva noć Sarajevo Film Festivala