Glavni cilj festivala na Kosovu jeste da se zadovolji publika, ali i da umetnici sarađuju, kažu direktori poznatih festivala. Obzirom da su građani svakodnevno preopterećeni političkim dešavanjima, održavanja festivala je veoma važno. Međutim, ekonomska kriza pogađa i njih.
U subotu u Prizrenu počinje Festival dokumentarnih i kratkometražnih filmova DokuFest, koji već godinama razbija tabue. Oni koji prate festival uvek su zadivljeni atmosferom i energijom koja zavlada u gradu na Bistrici.
Ono što ovaj festival karakteriše su tri bioskopa na otvorenom, od kojih je jedan nad rekom Bistrica, u centru grada, i jedan na prizrenskoj tvrđavi. Filmovi se prikazuju od podneva do ponoći, nakon čega sledi zabavni program. Pored filmova, održavaju su i brojne radionice i debate.
Dokumentarni film o rock-bendu „Bijelo Dugme“, Igora Stoimenova, samo je jedan od prikazanih dokumentaraca koji je na prošlogodišnjem DokuFestu u kino-bašti okupio oko 500 gledalaca sa Kosova, iz regiona i šire.
Veton Nurkollari, umetnički direktor ovog festivala, kaže da su festivali dobra platforma za ostvarivanje saradnje među umetnicima, ali i za kulturno obogaćivanje.
„Što se tiče Dokufesta, sigurno da nije više zabava, a manje kultura. Mislim da je Dokufest odličan primer toga kako se puno energije, truda i rada troši na to da se napravi kulturni događaj. To što ima i zabave, ne vidim kao nešto loše. Mislim da treba da bude i zabave. Mi ne radimo akademski festival, već radimo festival kako bi zadovoljili naše sugrađane i goste, tako da u njemu ima zabave. Mi imamo dobru saradnju sa festivalima, sa produkcijama i ljudima koji su blizu domenu u kojem i mi radimo. Jako dobro sarađujemo i sa Slobodnom zonom iz Beograda i sa Restartom iz Zagreba, naročito sa Makedoksom iz Skoplja, sa Pravoljudksim iz Sarajeva i sa Demirežom iz Slovenije. Mislim da su ovakvi festivali dobra platforma za takvu saradnju jer ne treba nešto formalno, treba dobre volje, a ostalo ide samo po sebi“, ocenjuje Veton Nurkollari.
Značaj regionalne saradnje
Da festivali predstavljaju dobru priliku za obogaćivanje kulturnog i zabavnog života građana i posetioca, potvrđuje i Vjosa Beriša, direktorica prištinskog festivala PriFilmFest. Obzirom da su građani svakodnevno preopterećeni političkim dešavanjima, održavanje festivala je jako važno. Od izuzetne važnosti je i regionalna saradnja prilikom održavanja festivala.
„Bez obzira na to koliko je politička situacija napeta u regionu, festivali koji se održavaju su jako uspešni. Naš četvrti po redu festival, PRI Film Fest, koji će se ove godine održati u septembru, okuplja mnoge goste iz regiona, koji, ne samo da razmenjuju svoja iskustva, ili stiču nova poznanstva, već planiraju saradnju i koprodukciju. Na primer, skoro je snimljen film u Crnoj Gori u kome su bili pozvani glumci sa Kosova. Takođe, postoje sporazumi sa našim ranijim stranim gostima, a koji su ove godine zatražili koprodukcijsku saradnju sa Centrom za kinematografiju Kosova. To donosi mogućnost da se delovi njihovih filmova snimaju na Kosovu, što promoviše našu zemlju vani“, navodi Vjosa Beriša.
Na PriFilmFest-u prošle godine učestvovala je i srpska kinematografija. Prikazan je film „Tamo i ovde“, Darka Lungulova, kao i „Cinema Komunisto“, Mileta Turajlića. PriFilmFest je ugostio i srpsku glumicu Mirjanu Karanović.
U komisiji PriFilmFest-a do sad su bili poznati svetski umetnici među kojima su bili i Oskarovka Vanesa Redgrejv, Gedeon Burkhard i drugi.
Ovo su prošlogodišnji utisci Burkharda sa PriFilmFest-a:
„Osećam se odlično. Fantastično sam se proveo. Ono što sam video jeste jedna velika, jaka grupa ljudi koja, uprkos politici, razmenjuje mnogo toga. Volim energiju, grad, ljude. Upoznao sam se sa mnogim filmskim stvaraocima. Svako se trudi da nešto dobro stvori. Pored festivala, gledao sam brojne filmove po kućama mladih reditelja, i zaista sam oduševljen kvalitetom njihovog rada. Što se festivala tiče, jako mi se sviđa. Organizacija je vrlo dobra, ali iza svega toga stoji jaka zajednica. Mislim da će festival postajati sve veći. Čast mi je što sam deo ovoga i što su me pozvali da učestvujem na njemu.“
Ono što međutim opterećuje direktore festivala je ekonomska situacija. Kriza je uvek prisutna, ali, uz malo više truda i razumevanja, uspevaju da od brojnih donatora prikupe potrebna materijalna sredstva.
U subotu u Prizrenu počinje Festival dokumentarnih i kratkometražnih filmova DokuFest, koji već godinama razbija tabue. Oni koji prate festival uvek su zadivljeni atmosferom i energijom koja zavlada u gradu na Bistrici.
Ono što ovaj festival karakteriše su tri bioskopa na otvorenom, od kojih je jedan nad rekom Bistrica, u centru grada, i jedan na prizrenskoj tvrđavi. Filmovi se prikazuju od podneva do ponoći, nakon čega sledi zabavni program. Pored filmova, održavaju su i brojne radionice i debate.
Dokumentarni film o rock-bendu „Bijelo Dugme“, Igora Stoimenova, samo je jedan od prikazanih dokumentaraca koji je na prošlogodišnjem DokuFestu u kino-bašti okupio oko 500 gledalaca sa Kosova, iz regiona i šire.
Veton Nurkollari, umetnički direktor ovog festivala, kaže da su festivali dobra platforma za ostvarivanje saradnje među umetnicima, ali i za kulturno obogaćivanje.
„Što se tiče Dokufesta, sigurno da nije više zabava, a manje kultura. Mislim da je Dokufest odličan primer toga kako se puno energije, truda i rada troši na to da se napravi kulturni događaj. To što ima i zabave, ne vidim kao nešto loše. Mislim da treba da bude i zabave. Mi ne radimo akademski festival, već radimo festival kako bi zadovoljili naše sugrađane i goste, tako da u njemu ima zabave. Mi imamo dobru saradnju sa festivalima, sa produkcijama i ljudima koji su blizu domenu u kojem i mi radimo. Jako dobro sarađujemo i sa Slobodnom zonom iz Beograda i sa Restartom iz Zagreba, naročito sa Makedoksom iz Skoplja, sa Pravoljudksim iz Sarajeva i sa Demirežom iz Slovenije. Mislim da su ovakvi festivali dobra platforma za takvu saradnju jer ne treba nešto formalno, treba dobre volje, a ostalo ide samo po sebi“, ocenjuje Veton Nurkollari.
Značaj regionalne saradnje
Da festivali predstavljaju dobru priliku za obogaćivanje kulturnog i zabavnog života građana i posetioca, potvrđuje i Vjosa Beriša, direktorica prištinskog festivala PriFilmFest. Obzirom da su građani svakodnevno preopterećeni političkim dešavanjima, održavanje festivala je jako važno. Od izuzetne važnosti je i regionalna saradnja prilikom održavanja festivala.
„Bez obzira na to koliko je politička situacija napeta u regionu, festivali koji se održavaju su jako uspešni. Naš četvrti po redu festival, PRI Film Fest, koji će se ove godine održati u septembru, okuplja mnoge goste iz regiona, koji, ne samo da razmenjuju svoja iskustva, ili stiču nova poznanstva, već planiraju saradnju i koprodukciju. Na primer, skoro je snimljen film u Crnoj Gori u kome su bili pozvani glumci sa Kosova. Takođe, postoje sporazumi sa našim ranijim stranim gostima, a koji su ove godine zatražili koprodukcijsku saradnju sa Centrom za kinematografiju Kosova. To donosi mogućnost da se delovi njihovih filmova snimaju na Kosovu, što promoviše našu zemlju vani“, navodi Vjosa Beriša.
Na PriFilmFest-u prošle godine učestvovala je i srpska kinematografija. Prikazan je film „Tamo i ovde“, Darka Lungulova, kao i „Cinema Komunisto“, Mileta Turajlića. PriFilmFest je ugostio i srpsku glumicu Mirjanu Karanović.
U komisiji PriFilmFest-a do sad su bili poznati svetski umetnici među kojima su bili i Oskarovka Vanesa Redgrejv, Gedeon Burkhard i drugi.
Ovo su prošlogodišnji utisci Burkharda sa PriFilmFest-a:
„Osećam se odlično. Fantastično sam se proveo. Ono što sam video jeste jedna velika, jaka grupa ljudi koja, uprkos politici, razmenjuje mnogo toga. Volim energiju, grad, ljude. Upoznao sam se sa mnogim filmskim stvaraocima. Svako se trudi da nešto dobro stvori. Pored festivala, gledao sam brojne filmove po kućama mladih reditelja, i zaista sam oduševljen kvalitetom njihovog rada. Što se festivala tiče, jako mi se sviđa. Organizacija je vrlo dobra, ali iza svega toga stoji jaka zajednica. Mislim da će festival postajati sve veći. Čast mi je što sam deo ovoga i što su me pozvali da učestvujem na njemu.“
Ono što međutim opterećuje direktore festivala je ekonomska situacija. Kriza je uvek prisutna, ali, uz malo više truda i razumevanja, uspevaju da od brojnih donatora prikupe potrebna materijalna sredstva.
