„Mirdita, dobar dan!“ – radni je naziv festivala koji će polovinom septembra u Beogradu okupiti i publici predstaviti prištinsku i beogradsku kulturnu scenu. Inicijatori festivala su Građanske inicijative i Centar za praktičnu politiku iz Beograda i Integra iz Prištine, a inspiracija za njegovu organizaciju su dela i dostignuća glumca Bekima Fehmiua, čiji je život bio simbol odnosa Srbije i Kosova.
Ovaj veliki glumac je knjizi „Blistavo i strašno“ u samom naslovu sažeo ono što odnosi dve zemlje jesu.
„Blistavi i strašni. Nažalost, taj blistavi period je mnogo kraći, onaj strašni je mnogo duži i mislim da to treba promeniti. Vi ste generacija koja to ne pamti, koja je mogla biti maksimalno zatrovana svime što se događalo u poslednje dve, tri, pet decenija, u poslednjih sto godina. Međutim, to je generacija koja razume vreme u kome živi i koja razume da bez interakcije nema napretka nijednog društva. I u tom smislu je Bekim zapravo primer šta je moguće“, kaže osnivač Građanskih inicijativa Miljenko Dereta.
Istovremeno, Bekim Fehmiu je i neko čiji život, prema rečima direktorke Građanskih inicijativa Maje Stojanović, simboliše i druge aspekte koji do danas prožimaju odnose dve zemlje.
„Ta tiha diskriminacija koja je na neki način obeležila ceo njegov život. Iako je on postigao sve ono što je postigao, i kroz njegove knjige, ali kroz govore tokom života, vidi se da stalno postoji ta neka vrsta distance zbog toga što je on Albanac. I treća stvar koja mi se čini da nekako povezuje Bekima Fehmiua i ovo što mi danas radimo jeste ta čudna nemoć i ćutanje kada dođe do teških kršenja ljudskih prava i do sukoba“, navodi Maja Stojanović.
Preuzeli su inicijativu koja će ih osnažiti. Cilj je da se na godišnjem nivou iniciraju susreti i razmena beogradske i prištinske kulturne scene radi poboljšanja sveukupnih odnosa.
Iako se ova saradnja, kao prvi most koji nakon rata povezuje narode, ostvaruje godinama unazad, ona je ograničena na veoma mali krug ljudi. Kuštrim Kolići iz prištinske ogranizacije Integra ukazuje na to da obuhvata svega pet odsto stanovništva. To je ono što žele da promene.
„Imamo manjak poverenja i manjak publike. Verujem da će ovaj projekat ukloniti barijere između naša dva društva jer želimo da delimo vrednosti. Bekim Fehmiu će nam u tome pomoći. Postavio nam je visoka očekivanja i on je ono pozitivno sećanje na našu zajedničku prošlost“, rekao je Kolići.
Godine za nama obeležili su opravdani strahovi i incidenti, a događaje koji uključuju kulturnu saradnju Srbije i Kosova do danas obezbeđuje policija. Brojni pojedinci i organizacije iz Beograda i Prištine već deceniju prelaze trnovit put.
Otvaranje i drugih pitanja
U odnosu na saradnju sa drugim zemljama, ona sa Kosovom je znatno manja i nedovoljna, navode organizatori.
Direktor Centra za praktičnu politiku i koordinator grupe za praćenje poglavlja 35 u pregovorima sa EU Dragan Popović kaže da preko kulture žele da otvore i druga pitanja u odnosima dva naroda.
„Dakle, u svakoj oblasti društva gde ta saradnja već postoji, ali se odvija ili na sivo ili na crno. Jedino što mi danas imamo na belo, osim ovih NGO projekata, su razgovori dva premijera na svakih par meseci u Briselu. Oni se nešto dogovaraju, potpisuju neke papire, a mi često ne znamo šta je u tim papirima i kako će se to odraziti na naš život. Ono što je suština jeste da je ispod toga ogroman prazan prostor. Toliko ima stvari na nivou svakodnevnog života o kojima mi treba da razgovaramo i da mnogo više pritisnemo vlasti i jedne i druge države da, kada razgovaraju o nama, stvarno krenu da misle o nama. Svi ste svedoci da se Briselski sporazum nije spustio među ljude“, navodi Popović.
Festival će biti prilika za brojne umetnike sa Kosova da po prvi put posete Beograd. Dramaturg Arian Krasnići nije imao dileme kada su ga pozvali da učestvuje.
„Poslednji put sam u Beogradu bio pre 24 godine, bilo je to devedesetih godina i bio sam dete. Ne sećam se ničega, jedino što znam je da smo prošli kroz Beograd na putu za Zagreb gde sam išao sa svojim ocem. Sada sam, posle 24 godine ovde zbog projekta koji me je zainteresovao. Imao sam i drugih prilika da dođem, ali smo u tom periodu imali problem sa putovanjem preko granice, dokumentima. Sretao sam se sa ljudima iz Srbije na Kosovu, ali kada me je Kuštrim pozvao i upitao želim li da učestvujem u ovome odmah sam se složio da dođem i da vidim šta možemo da učinimo. Jer bez obzira na političare, mi kao umetnici moramo verovati jedni drugima“, rekao je Arian Krasnići.
Baš kao festival „Dani Sarajeva u Beogradu“, koji je bio jedan od pionira uspostavljanja ratom pokidanih veza među mladima, cilj organizatora je da prošire krug ljudi kojima će saradnja biti nešto što se podrazumeva.
Festival su podržali Fond za otvoreno društvo iz Prištine i nemačka nevladina ogranizacija Forum ZFD. Dramaturškinja Nataša Govedarica iz ove organizacije bila je među prvima koji su putovali na liniji Srbija - Kosovo.
„Ako priđete ovim pitanjima kroz okvir NGO projekata, vrlo se često obraćate jednom uskom krugu ljudi koji dele vaše mišljenje. Prilazak široj publici kroz kulturu i umetničke sadržaje ima značajno veće šanse za uspeh. Ta iskustva baziram i na nekim prethodnim saradnjama u okviru Hartefakt fonda koji je dosta radio na razmeni pozorišnih projekata između Prištine i Beograda, ali i na iskustvu festivala Dani Sarajeva u Beogradu koji je nekih osam godina povezivao dvije isprva dosta udaljene kulturne scene koje danas funkcionišu kao prirodni partneri u mnogim aspektima. Voljela bih da nam se slična stvar desi i sa ovim festivalom“, kaže Nataša Govedarica.
Centralni deo festivala "Mirdita, dobar dan!" biće održan u Beogradu od 19. do 21. septembra.
