Društvena mreža Fejsbuk (Facebook) potvrdila je da će proaktivno uklanjati na svojim platformama sadržaje koji promovišu talibane u trenutku kada je ova grupa preuzela vlast u Avganistanu.
Talibani su na kompanijinoj listi opasnih organizacija te je stoga zabranjen svaki sadržaj koji promoviše ili predstavlja grupu, rekao je 16. avgusta tokom intervjua za televiziju Blumberg (Bloomberg) Adam Moseri (Mosseri), šef Fejsbukove aplikacije za razmenu fotografija Instagram.
"Oslanjamo se na tu politiku da proaktivno uklonimo sve što možemo, a što bi moglo biti opasno ili je u vezi sa talibanima uopšte", rekao je Moseri.
On je dodao da se situacija brzo razvija i da je uveren da će se sa njom razvijati i rizici.
„Moraćemo da promenimo ono što radimo i kako to radimo da bismo odgovorili na te promenljive rizike koji se dešavaju“, naveo je Moseri.
BBC je preneo da je Fejsbuk saopštio da je na svojim platformama zabranio talibane i sav sadržaj koji ih podržava jer smatra da je ta grupa teroristička.
"Talibani su sankcionisani kao teroristička organizacija prema američkim zakonima i zabranili smo ih na našim platformama u skladu sa našom politikom o opasnim organizacijama. To znači da uklanjamo naloge koje vode talibani ili se vode u njihovo ime i zabranjujemo pohvale, podršku i predstavljanje istih“, rekao je za BBC portparol Fejsbuka.
Kompanija Fejsbuk je navela i da ima tim avganistanskih stručnjaka za nadgledanje i uklanjanje sadržaja povezanih sa talibanima.
"Imamo i tim avganistanskih stručnjaka, koji govore Dari i Pashto jezike i koji poznaju lokalni kontekst, pomažu u identifikovanju i upozoravaju nas na potencijalne probleme na platformi", dodali su iz Fejsbuka.
Fejsbuk je naveo da ne donosi odluke o priznavanju nacionalnih vlada već da sledi „autoritet međunarodne zajednice“.
Međutim, talibani iz Pakistana, Tehrik-e Taliban (TTP), nalaze se na listi stranih terorističkih organizacija američkog Stejt departmenta od 2010. godine, ali ne i talibani iz Avganistana.
Glas Amerike je 2017. godine pisao da su eksperti navodili da je postojala zabrinutost kako bi stavljanje oznake terorističke organizacije ograničilo diplomatske kontakte američke i avganistanske vlade s talibanima, što bi otežalo mirovne pregovore u Avganistanu.
Talibani su godinama koristili društvene medije za širenje svojih poruka.
Brzo zauzimanje Avganistana koje je sprovela ova grupa postavlja nove izazove pred tehnološke gigante u pogledu načina postupanja sa sadržajem vezanim za ovu grupu.
Fejsbuk je naglasio da se ova politika primenjuje na sve platforme, uključujući vodeću mrežu društvenih medija, Instagram i WhatsApp.
Postoje izveštaji da talibani koriste WhatsApp za komunikaciju.
Iz Fejsbuka je za BBC rečeno da će preduzeti mere ako pronađu naloge u aplikaciji koji su povezani sa ovom grupom.
Konkurentne platforme društvenih medija takođe su pod lupom kako postupaju sa sadržajem vezanim za talibane, piše BBC.
Glasnogovornici talibana su koristili Tviter (Twitter) da ažuriraju stotine hiljada svojih pratilaca, pošto je organizacija ponovo preuzela kontrolu nad Avganistanom.
U odgovoru na pitanja BBC o tome kako talibani koriste Tviter, portparol kompanije je istakao politiku protiv nasilnih organizacija i govora mržnje.
Prema svojim pravilima, Tviter ne dozvoljava grupe koje promovišu terorizam ili nasilje nad civilima.
YouTube nije odmah odgovorio na zahtev BBC-ija za komentar o njihovoj politici u odnosu na talibane.
Administracija prethodnog predsednika Donalda Trampa (Trump) potpisala je sa talibanima u februaru 2020. bilateralni mirovni sporazum u koji nije bila uključena avganistanska vlada.
Dogovorom je postavljen vremenski rok za potpuno povlačenje stranih trupa u zamenu za nejasne protivterorističke garancije talibana. Dogovor nije sadržao izričitu obavezu talibana da će prekinuti veze s Al-Kaidom niti mehanizam za verifikaciju da li se ekstremistička grupa pridržava uslova.
Talibani su takođe obećali da će pregovarati o mirovnom sporazumu sa avganistanskom vladom, iako povlačenje SAD nije bilo uslovljeno potpisivanjem sporazuma o okončanju rata.
Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) najavio je 14. aprila da će preostalih 2.500 američkih vojnika u Avganistanu biti povučeno do 11. septembra, bez postavljanja bilo kakvih uslova.
NATO je brzo potom objavio da će do tog datuma otprilike svih 7.000 vojnika pod njegovom komandom takođe napustiti ratom razorenu zemlju.
Avganistanska vojska s 300.000 ljudi i policija oslanjali su se na američku vazdušnu podršku, obaveštajne podatke i logistiku na terenu da bi se suprotstavili napredovanju talibana.
Talibani su preuzeli vlast u Avganistanu 15. avgusta. Oni su prethodno, samo nekoliko nedelja pre nego što su SAD planirale da povuku svoje poslednje trupe započeli zauzimanje provincija i gradova.
Predsednik Avganistana Ašraf Gani odleteo je iz zemlje 15. avgusta prepustivši vlast talibanima pošto su njihovi borci opkolili Kabul, a potom i ušli u prestonicu.
Facebook Forum