Vlada Srbije izdvojila je za sada oko 16 miliona evra za izgradnju fabrike za proizvodnju kineske vakcine Sinofarm (Sinopharm), a poznato je i kako bi buduća fabrika trebalo da izgleda.
U Službenom glasniku Srbije objavljeno je rešenje Vlade Srbije u kojem se navodi da se iz budžeta izdvaja 1.867.000.000 (oko 16 miliona evra) za izgradnju najavljene fabrike vakcine u Srbiji.
Rešenjem Vlade iz budžetskih rezervi izdvojena sredstva prosleđena su Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kako bi se izradila potrebna tehnička dokumentacija, izgradila saobraćajna i komunalna infrastruktura i rešili imovinsko-pravni odnosi.
Izgradnju fabrike vakcine Sinofarm u Srbiji najavio je predsednik Aleksandar Vučić marta 2021. godine nakon sastanka sa ambasadorkom Kine Čen Bo i, nedelju dana kasnije, sa prestolonaslednikom Ujedinjenih Arapskih emirata Mohamedom bin Zajedom el Nahjanom.
Proizvodnja uz pomoć Emirata
Vučić je objasnio da će se u Srbiji izgraditi fabrika kineskih vakcina u saradnji sa Kinom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE).
Detalji dogovora nisu poznati – od vrednosti projekta do lokacije.
"Narednih dana, u roku od dve nedelje, napravićemo to i javno, i za potpisivanje. To će biti potpuno grinfild, nova fabrika za vakcine, za Sinofarm vakcine, koju ćemo graditi zajedno sa Emiratima i Kinezima u Srbiji“, rekao je tada Vučić i najavio da bi proizvodnja vakcina u novoj fabrici trebalo da krene od 15. oktobra.
"Imaćemo od tada velike količine vakcina za nas, ali i za ceo region, jer ono što sam naučio večeras jeste da ćemo morati pa makar po bukvalnoj ceni koštanja da dajemo vakcinu regionu, jer sve to što mi budemo naše ljude izlečili ili preventivno delovali ne vredi ako u regionu postoji problem", rekao je Vučić.
Nekoliko dana kasnije, 16. marta, Vučić se sastao sa ambasadorkom Kine Čen Bo. Na tom sastanku govorili su o budućoj fabrici vakcina i saglasili se da će ona biti "u skladu s najvišim svetskim standardima u oblasti tehnologije za proizvodnju vakcina", čime će se Srbija svrstati među zemlje koje "i na ovom planu mogu da budu konkurentne na izuzetno zahtevnom svetskom tržištu", saopšteno je nakon tog sastanka iz kabineta predsednika.
Kada je reč o ceni izgradnje fabrike, još uvek nema zvaničnih podataka, ali je Vučić prilikom posete Bahreinu 13. marta rekao da će nova fabrika vakcina u Srbiji koštati manje nego izgradnja kovid bolnice u Beogradu, koja je bila izgrađena za četiri meseca.
Cena izgradnje kovid bolnica u Batajnici i Kruševcu nikada nije zvanično rečena, a Vučić je gostujući na Radio-televiziji Srbije krajem decembra prošle godine rekao da je cena kvadrata 1.170 evra. Nevladina organizacija Transparentnost Srbija nakon analize objavila je da su ove dve bolnice koštale skoro 60 miliona evra.
Vučić je na Instagram nalogu @buducnostsrbijeav 16. maja objavio video u kome je prikazano kako će izgledati srpska fabrika vakcina.
“Ovako bi trebalo da izgleda srpska fabrika vakcina koju gradimo sa našim partnerima iz UAE i Kine. Uskoro kreće i izgradnja pogona za proizvodnju PCR testova. Ponosan na Srbiju i njena dostignuća u medicini, farmaciji i zdravstvu!”, napisao je u opisu tog videa.
Na upit Radija Slobodne Evrope (RSE) da li će i koliko još sredstava Vlada izdvojiti za izgradnju fabrike vakcine protiv korona virusa, odgovor iz Vlade Srbije nije stigao do zaključenja ovog teksta.
Ministarstvo zdravlja na isto pitanje nije dalo odgovor, kao ni Ministarstvo finansija.
RSE je upite poslao i ambasadama Kine i Emirata, ali do zaključenja ovog teksta nisu stigli odgovori.
Ulaganje u fabriku dobro za Torlak?
Ekonomista Ljubodrag Savić za RSE kaže da je ovo ulaganje Vlade za početak dovoljno i ocenjuje da je to dobra investicija, pre svega jer se saradnja odvija sa ekonomski jakim zemljama – Kinom i Emiratima.
“To je prilično dobra investicija u smislu da oslanjamo se na Kinu koja je jedna od vodećih zemlja. Drugo, to je ogromno tržište - naravno Srbija neće moći da parira, ali je za Kinu svetsko tržište ono bitno. Takođe je važno da sa Emiratima, bogatim zemljama, ako uđemo u saradnju onda izlazimo na takođe veće tržište, vrlo perspektivno tržište”, kaže on.
Ulaganje u proizvodnju vakcina je bitno, ističe, ali da trenutno ne može da oceni i koliko je ekonomski isplativo. Međutim, napominje da treba gledati šire, a to je oporavak državnog Instituta Torlak.
"Sada je u toku pandemija, pa je velika potražnja za tom vrstom proizvoda - za vakcinama protiv korone, i nadamo se da će to proći. Ali ne prave se vakcine samo zbog toga”, navodi Savić i dodaje da svaka investicija kreće od ulaganja u sigurniju proizvodnju, pa se onda širi.
Sa druge strane, dodaje Savić, važno je i to što će osim rada na proizvodnji vakcine, biti rad i na kadrovima, čime će Torlak uspeti da se oporavi.
“Sada je prilika, tako nekako posmatram, da Srbija definitivno obnovi tu vrstu proizvodnje - i ljudi koji, srećom po Srbiji, postoje kao obrazovani i nađu svoje mesto”.
Savić napominje da inženjeringom iz Kine Srbija dobija mogućnost da se vrati na evropsko i svetsko tržište vakcina, ali i da bude uzor drugim zemljama kako proizvesti vakcinu.
Na pitanje da li će to tržište biti toliko veliko, s obzirom na to da Evropska agencija za lekove još uvek nije odobrila upotrebu Sinofarm vakcine, Savić navodi da Srbije ne treba da bude zabrinuta.
„Srbija neće imati problem. Neće biti problem čak ni ako Evropa ostane pri stavu da ne odobre kinesku vakcinu. Postoji svetsko tržište na kome Kina ima odličnu poziciju”, ocenjuje on.
Kineske vakcine preko Srbije bliže evropskom tržištu
Dimitrije Milić, politikolog iz organizacije Novi treći put, sa druge strane smatra da je gradnja fabrike deo strategije koja se naziva “kineska vakcina-diplomatija"
“Fabrika može biti korisna da se pozicioniraju u Evropi, u prostoru gde mogu. Jedan od interesa jeste da se Kina bolje pozicionira u Evropi”, ističe politikolog.
Jedan od razloga zašto je Kina ušla u posao izgradnje fabrike u Srbiji jeste i pristup evropskom tržištu, i to onom delu koji nije u Evropskoj uniji, navodi Milić:
“Generalno je došlo do regulacije kada su kineske investicije u pitanju, tako da ne prolaze specifične bezbednosne provere, takozvani skrining mehanizam koji proverava kakav je njihov uticaj, da li mogu imati štetan strateški i bezbednosni uticaj. Kina generalno koristi da u državama gde ne postoji taj vid regulacija se što bolje pozicionira, a tu je i Srbija”.
Pad uverenja građana da je Kina glavni donator Srbije
Milić podseća da Kina kroz investicije u zemlje u razvoju dolazi do uticaja, ali da do zapadnoevropskih zemalja ne može stići:
“Kina kroz celo svoje delovanje kroz pandemiju pokušava da se pokaže kao efikasna država, kao sposobna i kao generalno država od pomoći drugima u nevolji, međutim ako se pogleda trenutno popularnost Kine u zapadnoevropskim državama, među građanima raste negativan imidž Kine bez obzira na tu kampanju.”
Ipak, on podseća da u zemljama poput Bahreina i Sejšela gde je većinom stanovništvo vakcinisano kineskom vakcinom došlo do povećanja broja zaraženih, ali da ipak Kina ima uticaja tamo, kao i u Srbiji i ovom regionu.
Kakve su veze Kine i Emirata sa Srbijom?
Srbija i Kina održavaju bliske odnose. Srbija je deo kineske inicijative "Pojas i put" koja obuhvata zemlje Centralne i Istočne Evrope (17 + 1) sa ciljem ponovnog otvaranja zapadnih trgovinskih kanala kako bi Kina napajala svoju privredu.
Ta saradnja je intenzivirana od početka pandemije. Na beogradski aerodrom sletali su avioni iz Pekinga koji su nosili medicinsku pomoć, a u Beograd je upućen i tim kineskih lekara.
Zvaničnici Srbije su svečano dočekivali avione i hvalili „čelično prijateljstvo“ dve države.
Kina je u Srbiji otvorila i dve laboratorije za testiranje na prisustvo virusa, a kako je saopšteno iz Vlade donacija Kine "vredna je 710 hiljada evra, pri čemu je Srbija participirala sa 140 hiljada evra kupujući 90 hiljada testova".
Srbiji je pomoć stizala i iz Emirata. Prilikom dočeka jednog takvog aviona, 25. decembra 2020, Vučić je izjavio da je u pitanju "lična pomoć šeika Mohameda bin Zejeda el Nahjana" višemilionske vrednosti i da je "dovoljna za jednu celu COVID bolnicu".
"Stvarno su nam mnogo poslali, nisu se ljudi štedeli", rekao je Vučić, dodajući da je to pomoć koja Srbiju ne košta ni dinara i da je i prevoz organizovao "veliki prijatelj Srbije šeik Mohamed".
Na dočeku novog kontigenta od pola milona doza Sinofarm vakcina 27. maja, premijerka Ana Brnabić rekla je da je ukupno pristiglo 4.200.000 doza ovog cepiva u Srbiju.
Facebook Forum