U redovnom godišnjem izveštaju Evropske komisije (EK) o napretku u pregovorima o pridruživanju Evropskoj uniji (EU), kada je reč o državama Balkana, najoštrije ocene odnose se na Makedoniju. U odnosu na BiH ukazuje se na strukturalne probleme koji koče razvoj države, dijalog Kosova i Srbije ostaje prioritet za obe zemlje, dok se od Crne Gore traži puna informacija o izbornim dešavanjima.
Ključni zahtev za BiH je pojačano ostvarivanje reformi koje je ta zemlja preuzela. Ambasador Osman Topčagić, bivši šef Misije BiH pri EU naglašava da redovni godišnji izvještaj za Bosnu i Hercegovinu, prema očekivanju, stavlja fokus na daljnje reforme u oblasti pravosuđa, jačanja vladavine prava, na borbu protiv korupcije, reformu javne uprave, ali i na socio-ekonomske reforme koje su u Bosni i Hercegovini definisane u okviru tzv. reformske agende.
“Ono što je izazov i što se naglašava u godišnjem Izvještaju je da se postignuti napredak treba održati, intenzivirati u narednom periodu i da usvojeni mehanizam koordinacije treba da zaživi. To će se najbolje vidjeti i manifestovati u aktivnostima vezanim za odgovaranje na Upitnik, koji očekujemo da Evropska komisija dostavi početkom decembra ove godine.
Treba naglasiti da je ispunjavanje obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju jedna od vodećih aktivnosti u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Druga aktivnost je vezana za odgovaranje na Upitnik i, kad se steknu uslovi, pregovaranje o pojedinim poglavljima ACQUIS-a“, kaže Topčagić
Evropski komesar za proširenje Johanes Han upozorio je da su se nastavile političke pretnje usmerene na pravosuđe te da nezavisnost sudstva mora biti ojačana. Uprkos ovim i drugim slabostima, očigledni su rezultati u ostvarivanju reformskog paketa, rekao je Han.
„Bosna i Hercegovina napravila je progres u odnosu na ključne prioritete koje nalaže reformski proces. Ovo je otvorilo put Vijeću za opšte poslove Evropske unije da od Komisije zatraži mišljenje o aplikaciji za članstvo.
Ovaj progres sad mora biti kontinuiran. Državni lideri moraju se suočiti s duboko ukorijenjenim strukturalnim problemima koji su onemogućavali njen razvoj. Jačanje vladavine prava i javne uprave na svim nivoima vlasti, kao i daljne jačanje saradnje na svim nivoima ostaje prioritet“, rekao je evropski komesar Han u tekstu Gordane Sandić Hasanbegović "Nezavisnost sudstva mora biti ojačana".
Realistično i odmereno - reakcije su zvaničnika i javnosti na najnoviji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na putu evrointegracija. Priznat joj je napredak u stvaranju uslova za efikasnu tržišnu privredu i reformu državne uprave, uloga i angažman u izbegličkoj krizi koja potresa čitav svet. Međutim, kritike, koje se ponavljaju iz godine u godinu, izrečene su na račun stepena slobode izražavanja, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali i stanja u pravosuđu.
Srbiji je u ovogodišnjem izveštaju, između ostalog, skrenuta pažnja da je potrebno osnažiti nadgledanje izvršne vlasti, da je korupcija još uvek ozbiljan problem, i da u borbi protiv organizovanog kriminala nema vidljivih rezultata.
Predsednica Foruma za međunarodne odnose Jelica Minić primećuje da nasuprot političkog konsenzusa vladajuće većine o evropskom putu Srbije, stoji sve širi deo javnosti koji nije u potpunosti saglasan sa tim opredeljenjem.
“Ne bi se moglo zaključiti da postoji puni konsenzus u Srbiji oko puta ka Evropskoj uniji. Ali taj proces se ipak odvija. Ako se pažljivo iščita ovaj izveštaj može se tačno videti kako se napredak u svakom pojedinačnom domenu procenjuje u Evropskoj komisiji. Nema nikakvih spektakularnih promena, to su mali pomaci”, zaključuje Jelica Minić.
Aleksandar Vučić, premijer Srbije, ocenio je izveštaj “normalnim i realističnim”, dodavši međutim da ne mora da se saglasi sa svim stvarima. Vučić je rekao da je Srbija kritikovana što troje članova Srpske radikalne stranke još nisu izručeni Haškom sudu. Posebno se osvrnuo na deo kojim su analizirani odnosi Srbije sa SAD-om, Rusijom i Kinom, o čemu više možete pročitati u tekstu Milana Nešića “Srbiji predstoji još posla na putu ka EU”.
Kada je u pitanju Crna Gora, parlamentarni izbori su dobili prelaznu ocjenu uz obavezu države da istraži sve moguće nepravilnosti kao i hapšenja na dan izbora, navedeni su ograničeni dometi u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i još uvijek nerešeni napadi na novinare.
Šef delegacije EU u Crnoj Gori Aivo Orav kazao je da bi izveštaj trebalo posebno da pročitaju članovi buduće Vlade Crne Gore jer bi taj dokument trebalo da im bude uputstvo za rešavanje stvari na koje Evropska komisija ukazuje u izvještaju o napretku:
„Nije svrha izvještaja da nekoga usreće ili da zabrinu. To su objektivni dokumenti koje ne piše jedna ili dvije osobe. Piše ih puno ljudi a tu je 100 ljudi koji ih ispravljaju i koriguju. Mi provjeravamo svaku činjenicu i uzimamo u obzir širi kontekst.
Nadamo se da će ovaj dokument čitati ovi koji će biti u novoj Vladi i nadamo se da će ovaj izvještaj biti osnova za akcioni plan, odnosno za način rada i postupanja u idućoj godini i rješavanje stvari koje smo ovdje istakli. Sve će biti jako bitno. Rekao sam da mi ne hvalimo uvijek ali stvari koje moraju da se rješavaju je lako prepoznati i staviti ih u akcioni plan Crne Gore za dalje postupanje.“
Momčilo Radulović iz Evropskog pokreta u Crnoj Gori kaže za naš program da izvještaj na pravi način detektuje nedostatke:
„Prilično je objektivan i prilično strog, precizniji je. Odnosi se na neke osnovne oblasti gdje vidimo da stvari ne funkcionišu na pravi način. Prevashodno je to borba protiv organizovanog kriminala i korupcije ali tu je i meni se čini jedno od najvažnijih pitanje slobode izražavanja. Tu imamo podsticaj institucija da se dalje bore za pravo novinara na njihovo pravo na slobodno izvještavanje ali i zahtjev da budu nastavljene istrage napada na novinare.“
Više o reakcijama na izveštaj pročitajte u tekstu Predraga Tomovića “EK: Crnu Goru čeka borba protiv korupcije i kriminala”.
Facebook Forum