Dostupni linkovi

Evropa na udaru ruskih sajber napada


Zapadne demokratije uviđaju sve veći ruski uticaj na njihovu politiku i društva

Tekst: Ron Synovitz (Priredio: Dragan Štavljanin)

Optužbe da je Rusija nastojala da podrije američki politički sistem su i znak upozorenja za EU koju ove godine očekuje nekoliko važnih izbornih utrka – predsednički u Francuskoj te parlamentarni u Nemačkoj i Holandiji.

Ričard Jangs (Richard Youngs), ekspert evropskog Karnegi centra, ističe da borba protiv nastojanja Kremlja da manipuliše otvorenim društvima iziskuje mnogo više od dodatne kontrole lažnih vesti ili unapređivanja tehnologije u cilju sprečavanja hakovanja:

“Danas je na delu velika bitka ideja – neliberalnih protiv liberalnih. U tom kontekstu moramo učiniti više kako bismo rešavali strukturne političke probleme i reagujemo sa mnogo širim spektrom strategija u cilju odbrane ključnih liberalnih vrednosti u Evropi koje su očigledno ugrožene ovim i drugim taktikama koje se koriste protiv nje izvana”.

Ruski zvaničnici negiraju optužbe o državnom programu hakovanja kako bi uticali na pobedu Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD.

Alina Poljakova (Polyakova), analitičarka Atlantskog saveta, smatra da su zapadne demokratije dugo ignorisale operacije Kremlja u cilju “ostvarivanja uticaja” – što je jedna od ključnih tačaka ruske vojne doktrine kako bi, po njenim rečima, ostvario geopolitičke ciljeve bez vojne interevencije “manipulišući medijima, društvom i politikom”.

Zapadne demokratije sada uviđaju sve veći ruski uticaj na njihovu politiku i društva.

Trojanski konji

U izveštaju iz novembra prošle godine pod nazivom “Trojanski konji Kremlja”, Poljakova ukazuje na konkretne korake koji mogu da se preduzmu kako bi se sprečio politički uticaj Moskve.

“Evropski političari mogu i treba da preduzmu zajedničku akciju u cilju razotkrivanja, ograničavanja i sprečavanja pokušaja Rusije da koristi ekonomske instrumente i naizgled beningne aktivnosti u polju civilnog društva kako bi manipulisali politikom i diskursom u otvorenim društvima”, zaključuje Poljakova.

U pomenutom izveštaju se preporučuje pooštravanje zakona kada je reč o stranim donacijama u političkim kampanjama, kao i da evropske obaveštajne službe dobiju jasna ovlašćenja da bi mogle da sprovode istragu o stranom finansiranju političkih partija, kao i institucija i nevladinih organizacija koje “teže da utiču na širi narativ naklonjen Rusiji a protiv EU”.

U novembru je Evropski parlament usvojio rezoluciju u kojoj se traži od evropskih institucija da nadgledaju izvore finansiranja za antievropsku propagandu.

Taktike za dezinformisanje

Evropski parlament je takođe zatražio jačanje operativnih snaga EU koje bi razotrkivale taktike za dezinformisanje – takozvana “specijalizovana strateška komunikacijska jedinica” poznata i kao EastStrat.com.

Armija trolova čiji je izgleda jedini posao da koriste lažne podatke kojima zasipaju društvene mreže: Lidington
Armija trolova čiji je izgleda jedini posao da koriste lažne podatke kojima zasipaju društvene mreže: Lidington

Ričard Jangs ističe da ovaj tim pruža “dobre usluge u sprečavanju dezinformacija”. Međutim, to nije rezultiralo reakcijom EU na višem diplomatskom nivou jer još uvek pokušava da očuva “neku vrstu pozitivnog angažmana u odnosima sa Rusijom”.

Drugi analitičari smatraju da je borba protiv ruske kampanje dezinformisanja otežana u otvorenim društvima zbog potrebe očuvanja slobode medija i izbegavanja cenzure na Internetu.

Dejvid (David) Lidington, čelnik Donjeg doma u britanskom parlamentu, kaže da Rusija već godinama primenjuje “raznovrsnu, dobro osmišljenu taktiku dezinformisanja”.

Osim korišćenja državnih medija za širenje svojih političkih ciljeva u inostranstvu, Kremlj je stvorio “nove agresivne televizijske kanale kako bi zbunjivao i dezorijentisao međunarodnu javnost. Takođe, angažovana je armija trolova na internetu čiji je izgleda jedini posao da koriste lažne podatke kojima zasipaju društvene mreže”, ukazuje Lidington.

On dodaje da zapadne demokratije moraju “da reaguju na ovu kampanju dezinformisanja ne propagandom već istinom”.

“Treba da uverimo sopstvenu javnost o razmerama dezinformisanja iz čega stoji Kremlj. Ruski propagandni mediji treba da snose odgovornost kada prekrše zakon, što iziskuje budnost regulatornih tela, naravno, uvek imajući u vidu važnost zaštite slobode govora”, konstatuje britanski zvaničnik.

Posebni izazovi

Odlazeći američki predsednik Barak Obama je izjavio da su nedavne informacije o ruskom hakovanju “deo šireg spektra problema” kako da se bori protiv sajbernapada koji mogu da utiču na infrastrukturu, stabilnost finansijskog sistema kao i integritet institucija poput izbora.

Obama smatra da su “otvorena društva ranjivija” nego “neliberalna” i suočavaju se sa “posebnim izazovima” u odbrani od hakovanja i drugih mogućih kampanja manipulisanja kojima diriguje Kremlj.

Američka komisija za jačanje nacionalne sajberbezbednosti je početkom decembra skicirala spektar mera u cilju bolje zaštite.

Međutim, Obama je istakao da će to “biti teško jer cilj sajbernapada nije jedna institucija već široki spektar, uključujući i privatne. Ne možemo reći ljudima šta da čine. No, možemo ih informisati o tome kao i da upozorimo druge zemlje da ne izvode ovakve napade”.

Avi Česla (Chesla), direktor izraelske kompanije za sajberbezbednost “Empow”, slaže se sa Obaminom ocenom.

On ističe da međunarodnoj sajber zajednici nedostaje saradnja.

Kremlj je stvorio “nove agresivne televizijske kanale kako bi zbunjivao i dezorijentisao međunarodnu javnost: Lidington
Kremlj je stvorio “nove agresivne televizijske kanale kako bi zbunjivao i dezorijentisao međunarodnu javnost: Lidington

Proaktivna odbrana

Česla smatra da eksperti u ovoj oblasti mogu da efikasnije koriste odbrambene strategije kao što su “forenzičke analize” prepoznajući različite taktike, procedure i tehnike koje primenjuju hakerske grupe.

Međutim, po njegovom mišljenju, prekasno je da se spreče hakeri u prikupljanju informacija koje će procureti u ključnim trenucima u narednih nekoliko meseci u cilju podrivanja evropskih partija i političara koji se protive politici Kremlja.

Česla smatra da su se ove hakerske grupe verovatno već inflitrirale u evropsku političku mrežu pre godinu dana. Kao primer navodi upad u kompjuterski sistem nemačkog parlamenta 2015. za šta je obaveštajna služba u Berlinu optužila Rusiju. Takođe, u januaru prošle godine registrovano je 24 hiljade “spoljašnjih napada” na francuske onlajn mreže.

Izraelski stručnjak ističe da se sajberbezbednost može poboljšati utvrđivanjem političkih organizacija, važnih političkih ličnosti i kompjuterskih mreža oko njih kao “kritične infrastrukture. No, to nije nalik elektrani i sličnim postrojenjima. Kada se političke organizacije i mreže definišu na takav način, i u skladu sa tim odrede prioriteti, sajberbezbednost će biti mnogo bolja nego sada”, zaključuje Česla.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG