Dostupni linkovi

Kad je reč o Srbiji u kontekstu sve verovatnijeg odlaska Kosova iz zone njenog suvereniteta, Brisel nastoji ne samo da ubrza evrointegracije Beograda, nego i da relaksira već odavno uspostavljeni haški uslov.

Nakon krize proširenja koja je nastupila sa neuspelim referendumima o evropskom ustavu u Francuskoj i Holandiji, EU je ponovo uspostavila tempo u odnosu na nove članove. Posle reformskog ugovora iz Lisabona, primetna je odlučnost da se po ubrzanom postupku u klub dvedeset sedmorice prime i preostale zemlje nečlanice sa zapadnog Balkana.

Kad je reč o Srbiji u kontekstu sve verovatnijeg odlaska Kosova iz zone njenog suvereniteta, Brisel nastoji ne samo da ubrza evrointegracije Beograda, nego i da relaksira već odavno uspostavljeni haški uslov. U tom smislu nekoliko evropskih visokih zvaničnika – među kojima su i švedski ministar spoljnih poslova Karl Bildt i njegov italijanski kolega Romano Prodi - izjavilo je u poslednjih par meseci da Srbiji već u idućoj godini treba dodeliti status kandidata.

Tako je i slovenački šef diplomatije Dimitrij Rupel, čija zemlja od 1. januara iduće godine preuzima predsedavanje Evropskom unijom, u intervjuu agenciji Reuters istakao da Srbiju treba podstaći otvaranjem perspektive kandidata za članstvo u Uniji. Rupel je nagovestio da EU možda neće insistirati da Srbija izruči Ratka Mladića Haškom tribunalu kako bi potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. "Ponekad se čini da u Srbiji ljudi koji su na vrhu nemaju kontrolu, pa je zato moguće da je istina ono što nam govore naši srpski prijatelji, tj. da ne znaju gdje je Mladić", izjavio je slovenački ministar. U ovom kontekstu dodao je da treba sačekati, jer bi "novi glavni tužilac mogao zauzeti stav drugačiji od onog Carle del Ponte".

"EU ima rezervisano mesto za Srbiju", rekao je Dimitrij Rupel agenciji Reuters. Reagujući na izjavu slovenačkog ssefa diplomatije, britanski ekspert za Balkan Mark Almond (Olmond) kaže da nije iznenađen i da smatra da će Evropska unija nastojati da ubrza evrointegracione procese zemalja Zapadnog Balkana, a da će, kad je Srbija u pitanju, relaksirati politiku striktnih uslovljavanja.

“U Briselu definitivno postoji odlučnost da se konačno reši problem tog ostrva zemalja-nečlanica Evropske unije na zapadnom Balkanu – Srbije, Makedonije, Bosne, Albanije, Kosova – tako da je prisutno raspoloženje da se proces njihovih evrointegracija ubrza, a kad su Srbija i haški uslov u pitanju, mogao bi se prihvatiti, recimo, model rešenja za Hrvatsku.
Odlučeno je, takođe, da se Srbiji dodele sredstva iz evropskih razvojnih fondova uprkos njenoj radikalno drugačijoj poziciji prema kosovskom problemu, iz čega se jasno vidi rešenost Brisela da Beogradu ponudi paket kompenzacija i stimulacija.”

I Jelica Minić iz Evropskog pokreta za Srbiju kaže za naš program da glas Dimitrija Rupela u Briselu nije usamljen i da je ne iznenađuje:

"Mislim da u EU postoji svest o tome da zemlje regiona, ne samo Srbija nego i BiH, Crna Gora, Albanija, treba što pre da se stave na jedan stabilan kolosek, nepovratan u institucionalizaciji odnosa sa EU. Da bi to moglo da se uradi EU bi morala da primeni malo fleskibilniju politiku, što ne znači da treba odustati od traženih uslova vezanih za Haški tribunal. Ali, kao i u slučaju Hrvatske to bi se moglo odložiti za dobijanje statusa kandidata."

Sagovornica Radija Slobodna Evropa podseća i na druge inicijative zemalja-članica Evropske unije koje se zasnivaju na sličnom pristupu:

"Može se videti i u grčkom predlogu, koji je lansirala ministarska inostranih poslova, gospođa Dora Bakojani, gde se, takođe, i Grci zalažu da u idućoj godini sve zemlje zapadnog Balkana imaju potpisane Sporazume o stabilizaciji i asocijaciji i da do kraja godine sve dobiju status kandidata. Imamo sve više onih koji zagovaraju obnavljanje mnogo aktivnije politike EU prema zapadnom Balkanu i moguće je da je to, nakon donošenja ovog reformskog ugovora, nešto jednostavnije, s jedne strane. S druge strane, sve je veći paket uslova, zakona, standarda i politike koje će zemlje morati da ispune - nastoji se da se period nakon dobijanja statusa kandidata za te zemlje produži dok one ne ispune sve uslove. Moram da priznam da me ova izjava nije iznenadila."

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG